Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИРЊАТОВИЋ О

ГЛАВА МИШ.

Друштвена, вредина.

Сентандреја у опадању. — Криза у српском друштву. = Мали људи. Његове моралне и књижевне симпатије према, простом свету. — Реализам без обзира.

Када се буде писала историја сувременог и реалистичког романа у српској књижевности мораће се почети од Јакова Игњатовића, и мораће му се дати велико место. Његов претходник на томе пољу, Богобој Атанацковић, само у једној новели, Буњевци, п роману Два. идола, тек 1852, пошао је у неколико. новим путем. Али тек са Миланом Наранџићем, реалистички роман у правом и пуном смислу речи јавља се у српској књижевности.

Он је први видео и тврдио да друштвени роман | има услова код нас, и веровао у његову будућност. |

Највећи део његових радова јесте реалистички ромап или приповетка. За тридесет година од 1860 до 1888) изашли су из његова пера: Милан Наранџић. (1860! пи 1869), Љуба Чекмеџић (1869), Чудан Свет (1969), Трпен спасен (1874—1875), Васа Решцект (1875), Вечити младожења (1878), Увео Листак (1878), Стари и нови мајстори (1883), Патница (1888), и десетак мањих и већих приповедака као што су Пијанац,. Зазидани несубеник, Једна ноћ на пароброду |1378), Најскупља коза, Адвокат као холанер, Фаличан Максим |1879), Кнез у купатилу (1885), Пита хиљаду форината |1886).

И по броју и по величини својих радова, Игњатовић заузима прво место међу нашим приповедачима. Та обилност и плодност имала је, поред осталога, и тај узрок што је он врло често само причао истинске успомене из свога живота, цртао