Jakov Ignjatović : književna studija

98 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Нашем, Добу. ) У мемоарима нашега, романспјера налази се овако место: „У Сент-Андреји били су адвокати ондашњи синови, размажени, нерадни, п сва им се наука сабила у неку рабулистику, која је само на локалном земљишту цветала и СентАндреју упропастити помогла. Од тих један је био матадор, које носи име мога романа „Вечити младожења.<“ Тај Шамика био је тип гиздавца са шест пари чизама са сребрним мамузама.... Тај гиздавац још је жив у дубокој старости. “-) Пера, опет у Вечитом Младожењи, који у парници са братом хоће кућу да претестерише на пола, био је рођени брат Игњатовићев, „човек од соја Васе Решпекта.“ Живот ђака који је описан у последњим главама романа Трпен спасен јесте живот који је водио сам писац као ђак са својим друштвом у Пешти, и онај ђак који „вандрокаша« у крчми вуче за нос исти је онај Сима Крстић кога и Бранко помиње у Бачком растанку. Живот Бранка Орлића у Милану Наранџићу истоветан је са животом самога Јакова Игњатовића, до самих појединости. Милан Наранџић није био Фиктивна личност, он се појављује и у Васи Рештпекту, п било је сувременика који су у њему познали жива човека. У Васи Рештекту стари Игња Решпект и Дондикола разговарају о „процесу због пите, где су две господске куће због тога десет година процес терале. Једна госпођа дала у симиџиницу питу баклаву, а друга тако исту; тепсије су једнаке, пите једнаке, па симиџија враћајући промени им пите. Ту сад 1) 1888, бр. 27. Потпис Х.

2) Летопис Матице Српске, „Сент-Андреја,“ књ. 187. стр. 95. Мемоари, Наше Доба, 1887.