Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 99

једна госпа с увредителним речима пошље другој питу; увреда не само пите, него п ко је правио, и ко ће је јести, те изађе отуд процес повреде поштења, и после десет година, једва се сад сврши, и те пите као што кажу с процесом коштале су хиљаду форината.“ Тај догађај, тако карактеристичан по парничарски дух Сентандрејаца, у ствари се десио, и од њега је Игњатовић написао приповетку Пита 1000 форинала.

Он је узео да опише какво је изгледало његово родно место у добу друштвене и моралне кризе, када је стари живот устукнуо пред новим. Он је држао да је писао „хумористичне романе,“ а у ствари давао је аљкаве и сурове епопеје пропадања српскога друштва у варошима са оне стране Саве и Дунава.

И то је најтежи тренутак у животу тамошњег српског народа. „Ми смо од неко доба, писао је Игњатовић, у прелазном стању. Од год. 1848 па до данас, у свима слојевима народа, појмови у животном праву народа се променише. Прелазак тај јаку је реакцију у животу обитељском проузроковао. Задруге су постепено пропале, а с њима и скопчани појмови. Нестало је патриархалног ка-

рактера, а с њиме и ауторитети у обитељи.“ Стари /

живот- се крхао, ново индивидуалистичко доба се јављало, и у тим новим условима борбе наша млака и слабо отпорна раса није могла да одржи своје старе добре положаје. Као и у политици, такону књижевности, Игњатовић је волео „старо добро доба.“ Он је имао нежности за оно доба када, су „госпоже“ носиле рококо одело и говориле „ви својим мужевима, када су „господичне«“ носиле пот7" Ра песак ен аЕдааЕ

ин:

|