Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 197

зато што му је варошки живот био и познатији, изгледао пунији, сложенији и занимљивији“ Или зато што је само врло кратко време био на селу и имао мало прилика да својим очима гледа сеоски живот 2 Е

У Чудном свету, у псторији тог пометеног и збуњеног сеоског света који пропада, има две упоредне историје: како је Сава Дерентовљев постао кнез и оженио се, и како је Бока Гроздић пропао терајућо парницу око наследства и како су га Цигани покрали. Али у те две историје уплетене су све прилике из сељачкога живота, сва она многобројна зла која даве сељаке: луде парница, без узрока, из ината, које се свршавају тек онда када, добош залупа пред кућом и све имање отиде на умунту“; Јевреји који дају новац под зликовачки интерес; власти које се утркују која ће више да одере са леђа простог и лаковерног сељака; велике „порције«“ од којих се глава не може дићи; „солдачија“, која отрже најздравије младиће и најбоље радне снаге да их стрпа по великим варошима у школе народа, пасивности и слепе послушности; свадбе, славе, гошћења, која трају данима и упропашћују куће; нарочито „Фишкали“, које Игњатовић и иначе самртно мрзи, » у чијем речнику нема речи милосрђе“, и који деру кожу док и један кајиш остане на леђима беднога сељака.

И овај консервативни и клерикални писац, тако оштар према незадовољницима и у цркви, и у Аруштву, пред ужасним злима који даве сељака, нашао је речи протеста и буне, које у његовим устима чудно звуче, и које би он код других извесно осуђивао. Ево описа једне егзекуције, која

БИ иу иу

Ма а на