Jakov Ignjatović : književna studija

она тл

таи

116 ј ЈОВАН СЕЕРЛИЋ

Игњатовића је неуспех Патнице код Матпце јако заболео. Он је веровао да је написао први прави социјални роман из српскога живота, и да је то не само његово најбоље дело но и нај јача ствар целе српске књижевности, да је учинио веома мпого ва морализовање српске породице. Да се дело спасе чинио је све могуће кораке: Зетштет У/осћепбтав почео је у марту месецу 1386 доносити један део романа, преведен са рукописа; објављпвало се да ће један немачки књижевник

др. Фридрих Краус, изгледа —- превести га целог на немачки — Ново Доба, 1886, почело је доносити почетак. Игњатовић је слао роман у Београд једном познатом критичару, чије име не помиње, а који је био Г. Ђорђе Поповић, и добио одговор да је: „Патница“ од свијух романах и прпповедака црпених пз друшвеног живота, које сам ја до сада писао, најбоље дело моје, и да се нећу њега постиђети“. У позпву на претплату: на дело, које је сам морао издати, он је овако говорио читалачкој публици: „Овај роман био је г. 1885. од поверенства књижевног оделења, „Матице Српске“ на просто одбијен. Ја на против као ауктор дела, боље познајем чеда. моја нег други и против оном тврдим: да ми ово дело није лоше од свију мојих досадашњих, а ако ово не ваља онда ми не ваља баш ни једно, пи штета пера пи мастила што сам трошио. Не продајем мачку у џаку, ва то неприлику ту и помињем. Роман тај биће од највећих српских романа из друштвеног живота, који до сада света угледаше. Садржај му је пикантан, због чега је школастичкој и шаблонској критици подлегао; а јакњигу писах за народ, а не

1), Бршљан, 1556 стр. 24.