Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 145

што је право мора кад тад победити.. Јаша спада у ред модерних, напредних романописаца, који сматрају да је и зло потребно представити, јер је оно много пута нужно, да побуди на добро, да изазове благодетан отпор врлине“. Као што су се Матичини критичари показали непомирљиви идеалисти и спиритуалисти, тако је и сиромах Пејиновић говорио као престрог моралист. Он ни по коју цену не усваја моралну благост Игњатовићеву: „Кад би се овакви поступци удовица смели правдати, као што изгледа да то писац покушава у своме роману, онда би то ишло на супрот опћем схватању о моралу, којег се морају придржавати удовице, ако хоће да очувају своје поштено име... Честите удовице тек онда могу светлети својим карактером, кад се одрже изнад својих страсти.... Само такве женске могу служити као угледи“. Писац ових моралних афоризама, о дужностима младих удовица. по свој прилици је држао да, је Игњатовић писао једну ручну књигу како треба. удовице да се владају, па да им чаршија ништа не примети, а не борбе и патње једне слабе жене, на, коју се окомио случај и људска хипокризија.

Г. Драгутин Ј. Илић, у Стражилову '), рекао је нешто паметније о овом роману на кога су се толики били дигли. Он је у Патници јасно видео један натуралистички роман, и тврдио да је одскочила од осталих дела Игњатовићевих. ,„У овом роману је и суштина живота потпуније схваћена; а што се тиче карактера, и страсти, које се међу њима укрштају те их на делање покрећу, они су тако Фотографски снимљени да им се нема шта ни додати ни одузети“.

1). 1888, бр. 28., стр. 448. Исти писад цисао је о Игњатовићу, и то са, симпатијама, у чланцима Котат ж дтђа, који су изилазиди у Угепси за 1898.

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ, 10

пази а о о3 ма аашајеатоу

ама