Jakov Ignjatović : književna studija

57 ти

МИ

[48 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

води од детињске сујете ка рачунском егиозму, и који се најзад доста доцкан подиже до још солидне али ипак просте исправности“.... Игњатовић је волео те нескрупулозне и веселе борце у животу, све те Наранџиће и Глађеновиће, који се котрљају кроз живот, у најшаренијим догађајима, у најразличнијим срединама, да ипак дођу до свога циља, волео их је јер је пи у њему и у његовом животу било нечега од тих. људи.

Серију тих авантуристичких, „хумористичких < романа, створио је Милан Наранџић, | његово. прво веће дело, које га је и начинило познатим у нашој ењижевности. То је свакако био онај роман који је Летопис још 1857 оглашавао: »г. Игњатовић осим овог историског романа јошт на једном другом не мање занимљивом ради, којега ће предмет бити карактери из данашњег социјалног живота. србског“. Омладина се била одушевила њиме. уја се данас врло добро сећам, прича један наш старији писац,) који је тада био врло млад, ја се данас врло добро сећам, како је на нас утицао роман „Милан Наранџић“, тај први реалистични роман у нас. Нама, је у том роману било све прекрасно, па и оно што нисмо разумели. Да, и оно што нисмо разумели, доцније нас је баш и разуверило. Нама је онда јунак тог романа, Бранко, био узор свију јунака, био нам је идеал над идеалима: карактеран, поштен, даровит, управо генијалан, јуначан, леп“. Мађарски лист

ј) Тридесет година из живота Милана Наранџмћа. Нови Сад. 1860. — Милан Наранџић. Роман. П. Нови Сад. 1863. — Милан Наранџић. Роман. Прва и друга књига. Београд. 1900. Српска Књижевна дадруга. 60—61.

>) Др. Милан Савић: Јаков Игњатовић, српски књижевник. Јавор, бр. 4, 1390. –