Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 199

„У одсуству супруге наиђе Бранко на неке пакете писама. Могао би је каквом бакалу на Фунту продавати. То су Паулинине коресподенције.

„Врати се супруга. Бранко јој покаже писма. Она одговори, да је све те за људе држала само њега не.

„Прође неко време, а Паулина се иште на, два месеца изван вароши да води економију, јер вели без ње ће све пропасти.

„Допустп јој и то.

„Паулина ишла је често поред економије на соареа.

„Једном дође у руке Бранку једно писмо, мупком руком атресирато на Паулину. Бранко га прочита, па ћути. - |

„Врати се Паулина. Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка п каже му, да је несносан човек, да, се опа поред њега не сме с никим ни разговарати. Пребаци му Иду и Марију.

„Сутра дан Бранко није већ с Паулином. Уговори се да се растану. | „Бранко је опет сам“.

Ово није више збпвеност и лапидирност, но задиханост п испресецаност, манито јурење, клизање преко најважнијих ствари. Каква су то писма • Како су се- развели Ми то не знамо, јер се писац зауктао, да се ускоро расплине у савршено безначајним и споредним стварима. Историјско садашње време, када се употреби с времена па време, и на своме месту, даје стилу извесну живахност и брзину, али употребљавано искључиво, као што је случај код Игњалтовића, оно постаје суво, натегнуто, и досадно.