Jakov Ignjatović : književna studija

911 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

свих својих претенсија, у томе погледу такав да. његова дела не треба давати у руке наивним и чистим душама које у књигама мисле да траже правац у животу; праштајте му као стилисту, јер он никада није знао да влада матерњим језиком, књижевнички занат толико није знао да је после педесет година рада изгледао као какав слаб почетник, пишући тако рђава да га нико од наших писаца, није у томе претекао. Не посматрајте његово дело из близа, оно је грубо, набацано, просто, невешто, пуно грешака које вређају око, нескладно и рапаво да није за читање. Но поступите са његовим опсежним и широким радом као што се чини са модерним сликама: посматрајте из даљине, и обратите пажњу на целину. Ви ћете видети да та целина има. нечега великог, снажног, изразитог, да је радио одиста уметник који је видео и осећао дубока и моћна. струјања живота, осетићете колико је ту примитивне свежине, колико природне јасности, како је све то сочно и набрекло животом, до душе нижим животом, али истинским, пресним животом, какав је одблесак истине у делу тога писца о коме се толико зла рекло, а који ипак више вреди но глас који су му сувременици створилп.