Jedno namesništvo : 1868-1872

Куран и

4

Под јесен те исте године ми видимо, да се у Србији мења министар-председник, и да у тој промени узима иницијативу сам кнез Михаило; видимо, да је Русија том променом неза-

довољна, и да кнез Михаило објашњава промену писмом управљеним грофу Стакелбергу, које смо напред додпрнули.

Ми не ћемо изводити позитивне закључке из свију ових појава у погледу на политички правац кнеза Михаила); али не можемо а да не изнесемо не малу вероватност, да ови до-

тађаји нису могли шринети, да се на Балкану ускори акциона политика. кнеза Михаила.

Ми ћемо се ограничити на позитивне чињенице, које су тада владале на балкапском земљишту, уверени, да ћемо тим

путем рачунати са поузданим цифрама, а да се не губимо У констелацијама, опште европске политике.

Ми смо уверени, да се кнез Михаило не би био ни зауставио у 1867 год. на градовима, да је било услова за акцију на Балканском полуострву. Није њему градове пико ни „нудио,» него их је он сам захтевао, по што се уверио, да хришћански народи на Балканском полуострву нису били спремни за акцију. У Бугарској није било никакве организоване снаге, није било никаквог уређеног центра, који би могао примити на себе одговорност, коју треба, да носи један савезник. Сав је бугарски народ био грађа, која би у рукама турских господара својих могла пре да послужи противу оне идеје, за коју би Србија развила заставу. Грчка, после Црне Горе, најозбиљнији савезник Србије, налазила се у стању, које јој није допуштало никакву акцију. Сва њена снага била је апсорбована устанком критским, а у краљевини је још владало расуло, које беше заостало иза преврата. извршеног 1862. Не можемо а да се не чудимо, што писац брошуре, негдашњи министар, који је управљао и спољашњим одношајима Србије, не познаје ништа, што је, бар последњих година, изпесено на јавност о догађајима, које он претреса, па их оцењује и пресуђује. Шта су рекли атински