Jedno namesništvo : 1868-1872

13

од намере, да износи минимум српских захтева. Ту, поред осталога, стоји: «Решивши питање о мањим градовима, а оставивши Београд, ми бисмо свели захтевања на мањак, ослабили бисмо своје тежње и изгубили мах, да се за главно питање обратимо. Шре две године ми бејасмо сагласни, да бисмо ослабили своје претенсије на град, ако бисмо захтевали, да се поруши онај део његов, што се зове „полумесец“; тај би исти последак имало и захтевање, да се поруше мањи градови, а жртва би за нас била пеизмерна !

„ја, заиста, сматрам долазак кнежев у Цариград као жртву, јер шта би он мање и значио, кад ми, нарочито после догађаја од 1862, долазећи у Цариград, подижемо, или боље рећи, одржавамо цену опалом мусломанству; кад подижемо његов кредит, који је већ толико пао, да је са зајмовина дошао до краја! Тешко ми је и помислити, да бисмо ми могли учинити тако огроман корак по што по то, и да се на развалине шабачке, смедеревске и фФетисламске може свести мисија кнеза Михаила! Може бити да се ја варам, али и кад се варам, надам се. да ми се не ће замерити, што мислим, да би пут за ову цену био за Његову Светлост попижење, а за Србију оставка на свој програм.“

У току априла буде извештен српски Заступник у Цериграду, да кнез Михаило шаље Јована Мариновића, пред седника државног савета, у Париз и Лондон, да тамо објасни нашу потребу и опипа расположење ових кабинета. Он је у Лондону предао меморандум, у коме је говорио о свима гра, довима, па и о Београду. Али, докле је он још у Лондону био, Порта је примила од свога посланика извештај, да је Мариновић учинио на енглески кабинет утисак, да би се Србија „И мањим градовима задовољила,“

Обећања, која меморандум даје Порти, као уздарје за градове, нису ни мало утешна, за народни попов српски. И данас морамо, са болом у души, да се чудимо, како се могло