Još nije kasno : jedna srpska poruka Hrvatskome bloku

24 њену војску у арбанске „Проклетије“ бацио. И ти се Немци (међу којима, чак, и неки од од оних „П10меранаца“, чију и ни једну „гренадирску кост“ пок. | Бисмарк није хтео дати за цело Источно Питање) ти се Немци, уз још верне им савезнике аустромаџарске, прикупљају код српскога Ниша: да ту, _ они, Србе заусптаве и бугарску штету изваде. Како су, пак, и колико, они у томе важноме задатку свом успели — а, душа ваља, јуначки су запињали — може се најбоље судити по томе: што су после тога. _ покушаја, после битке код Ниша, и Београл без бор-_ бе напустили! што се нису чак ни у једном Тамишвару зауставилл ; а аустро-маџареки савезниши њи= хови ни у једној Суботици, ни у једном Загрвбу, па чак ни у једној Љубљани! Међутим, има нешто што смо, причајући ову српшску причу, заборавили да "предходно прочитамо нашим Меверним Томама хрватским. А то је нешто: кључ од оне тајне, и игла и конац од оне, као Мон-Блан беле, засптаве, - која се при крају Септембра 1918. год. у посао узела, целога месеца Октобра" иза завесе шила, па и на страну остављала, али која се и шек првих дана. Новембра исте (1918.) године на Главном Бојишту Ратујућег Света појавила и развила. То је она депеша – Главнокомандујућег —_ Немачке Војске на главну јој фронту, Фелдмаршала Хинденбурга, угућена шадањем нанцелару немачком, под датумом од Трећег октобра 1918, а која дословно гласи: „Врховна Команда остаје при. своме мишљењу од понедељка 29-ог Септембра ове године, а имено: да се одмах предложи мир нашим непријашељима. |. та - | Е ; | ~ _ Усљед спома македонског фронта"), а због тога и ослабљењга наших западних резерава, као и усљед немогућности да се попуне знатни губитци које у биткама трпимо. нема изгледа да се непријатељ може приморати на мир.

+) Курсив је наш. !