JUS informacije
04
124
Strana 1
· JUSŠS informacije „„.
informator jugoslovenskog zavoda za standardizaciju
BEOGRAD
SAVETOVANJE „STANDARDIZACIJA” 76”
Važniji zaključci sa trećeg sastanka Organizacionog odbora
U Domu inženjera i tehničara Hrvatske u Zagrebu,održan je 7. septembra o.g. treći sastanak Organizacionog odbora za pripremu || jugoslovenskog savetovanja „„Standardizacija "76" koje će se održati u Opatiji 28. i 29. oktobra 1976. godine. Utvrđeno is da će na Savetovanju biti izloženo oko 30 referata, što se smatra veoma zadovoljavajućim, pogotovu što tematika referata pokriva široku oblast standardizacije kao činioca međunarodne saradnje, u skladu sa osnovnom temom Savetovanja. Biće, međutim, potrebno obezbediti ı referate koji će obraditi pitanja standardizacije u zemljama u razvoju, jer se smatra da je ova problematika od posebnog značaja.
Na sastanku je izabran i Odbor za zaključke, čiji će biti zadatak da na osnovu predloženih zaključaka u pojedinim referatima i na osnovu diskusije na Savetovanju pripremi predlog zaključaka koji će se razmotriti na Savetovanju radi usvajanja. Ovi zaključci bi sadržavali ocene o dosadašnjem \radu na standardizaciji, sa gledišta osnovne teme, i dali bi smernice za budući rad.
Zaključeno je da bi bilo korisno da se naslovi referata i njihovi sažeci prevedu na engleski, odnosno francuski jezik i da se prevodi odštampaju uz zbornik referata. Polazi se od toga da će ovo omogućiti inostranim gostima da lakše prate rad Savstovanja, a isto tako da se rad Savetovanja prikaže
standardizacijama drugih zemalja.
Organizacioni odbor se složio i sa sadržajem || saopštenja o savetovanju koje se štampa uz ovaj broj „JUS informacija” i u kojem se, pored podataka o prijavljivanju za učešće na Savetovanju irezervaciji hotela, daje pregled referata koji će se izlagati na Savetovanju.
Na sastanku je, takođe, napravljen plan pripremnih poslova za osnivanje saveza društava za unapređenje standardizacije u Jugoslaviji. Za ovo je potrebno da se bar u tri republike osnuju republička društva za unapređenje standardizacije. Planirano je da se pre Savetovanja ova društva osnuju u SR Hrvatskoj, SR Sloveniji, SR Bosni i Hercegovini i SR Srbiji.
STANDARDIZACIJA U OBLASTI AUTOMATSKIH MERENJA
Brzi razvoj u nauci i tehnici poslednjih godina istakao je u prvi plan probleme vezane za racionalizaciju, ekonomičnost i efikasnost u proizvodnji i korišćenju tehničkih dostignuća. Sve je veća primena automatizacije i računske tehnike u procesnoj industriji, telekomunikacijama, energetici i pridruženim granama ljudske delafposti Mierenja električnih i drugih fizičkih veličina oduvek su bila prisutna u svim granama nauke i tehnike kao pouzdana metoda za verifikaciju postignutih rezultata i putokaz u*-fundamentalnim i primenjenim istraživanjima. Metrologija, u celini, uspešno drži korak u postojećem stanju automatizacije, dajući svoj doprinos oslobađanju ljudi teškog i monotonog manuelnog rada.
Na području elektronske opreme za merenja učinjen je vidan napredak u pogledu automatizacije merenja. Pojavio se i standard za povezivanje programisanih elektronskih instrumenata, međusobno i sa računarom, u cilju brže i efikasnije analize rezultata merenja.
Baziran na konceptu koji je razvijen u firmi Hewlett-Packard Co., standard za spregu instrumenata (standard instrumentation interface bus) je usvojen od Britanskog instituta elektrotehničkih i elektronskih inženjera (IEEE-standard 488—1975)
i Američkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI MC 1.1—1975). Osim toga, nalazi se u fazi proučavanja u Stalnoj komisiji SEV-a za radio-tehniku i elektroniku (KPEP), a u poslednjoj je fazi pred usvajanje u Međunarodnoj elekitrotehnickoj komisiji IEC (Đdluka o usvajanju treba da se donese na međunarodnom zasedanju TC 66/IEC, u Helsinkiju, uı oktobru ove godine).
Ovaj sistem se često zove sprežni sistem za opštu upotrebu (general-purpose interface bus-GPIB) ili, zbog korišćenja američkog standardnog koda za razmenu informacija, ASCII sprežni sistem.
Standard definiše konektore sistema, ulogu spojnih' veza u sistemu, logičke konvencije, format i signale vremena, kontrole i podataka, kao i ostale podatke neophodne za rad u
komunikacionoj vezi.
Namera je bila da se uprosti međusobno spajanje širokog spektra instrumenata sa računarom i njegovim perifernim jedinicama, bez obzira na proizvođača.