JUS informacije

Strana 2

PROSLAVLJEN JE 11. SVETSKI DAN STANDARDIZACIJE 14. OKTOBAR 1980. GODINE

Pre deset godina 14. otkobra 1970. godine proslavljen je prvi put Svetski dan standardizacije.

Za ovaj značajan datum vezana su imena dva vrlo zaslužna čoveka G. Faruk Suntera, tadašnjeg predsednika Međunarodne organizacije za standardizaciju {ISO) i G. Luisa ARMAND-a, tadašnjeg predsednika Francuskog udruženja za standardizaciju (AFNOR) kojih nažalost više nema među nama. Oni su bili inicijatori da se donese ova značajna odluka da se ovaj dan slavi u celom svetu među onima koji zajednički rade i ostvaruju rezultate na polju standardizacije (14. oktobra 1946. donet je prvi statut Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO). Ove godine, u povodu ovog značajnog dana Predsednik Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), G. Henri DURAND je uputio stotini hiljada stručnjaka, koji rade za ovu Međunarodnu organizaciju, sledeću poruku koju donosimo u nešto skraćenom obliku. i

aOOcraGGia „Iz godine u godinu ovaj dan, koji se proslavlja u celom svetu, postaje sve značajniji; za proslavu ovog značajnog dana su zainteresovani ne samo komiteti — članovi ISO-a i ne samo stotina hiljada stručnjaka koji rade za ovu Organizaciju, nego i izvan toga bezbrojna legija ljudi koji sve više i više postaju svesni osnovne funkcije i značajne uloge međunarodne standardizacije.

Svima njima je upravo upućena ova poruka.

Sve one koji rade direktno ili indirektno za međunarodnu standardizaciju želeo bih da uverim da je delo za koje se mi zajednički zalažemo jedno veliko delo.

Želeo bih da budu u potpunosti uvereni da je njihov trud, koji je vrlo često nezahvalan ali svakako uvek naporan, nešto što je neophodno za unapređenje industrije, za bolju međunarodnu razmenu, za unapređenje nacionalne privrede, ali čiji je uzvišeni cilj višeg reda s obzirom da je usmeren na to da olakša, svuda gde je to moguće, život i rad ljudi. Zbog toga Predsednik ISO-a, uveren da 88 komiteta — članova ISO-a deli njegovo mišljenje upućuje dužnu zahvalnost svima onima koji sarađuju na poslovima standardizacije a pre svega onima koji joj dobrovoljno žrtvuju svoje vreme i svoje napore sa odgovornošću i istrajnošću koji zaslužuju da budu cenjeni i poštovani.

Sve one koji, bilo da su proizvođači u industiriji ili poljoprivredi, ili da pružaju usluge ili ih koriste, snabdevače i potrošače, službenike administracije, koji koriste direktno ili indirektno međunarodne standarde želeo bih ovom prilikom da podsetim na njihov značaj i njihovu nezamenljivu ulogu.

U svetu, koji je opterećen problemima, u kome mnogobrojni činioci vrše jedan određen pritisak, međunarodna standardizacija je ta koja vrši izbor onog što je prioritetno za rešavanje ı definiše razne vrste kontrole koje odgovaraju društvenim, ekonomskim i tehnološkim aspiracijama koje su usmerene na ostvarivanje kvalitetnih vrednosti, na opšti napredak utoliko potrebniji ukoliko sve više dolazi do nestašice energije i osnovnih sirovina.

Svet je isto tako prezasićen znanjem: plima informacija, umnogostručavanje poruka, složenost tehničkih dostignuća, ezoterija a ponekad i kontradiktorne teorije.

Čoveku preti opasnost od preteranog broja informacija koje mogu paradoksalno da dovedu do gubitka interesovanja, do indiferentnosti, skepticizma, nereda, s obzirom da suviše različitih stvari, suviše znanja prolazi brzo ispred njegovih očiju. Treba znati da se standardizacija i u ovom slučaju, kao disciplina reda, metodičnosti i selektivnosti, nameće kao instrument za bolje uređivanje života. ·

Najzad, u jednom podeljenom svetu gde postojeći i povremeni antagonizmi održavaju stanje zategnutosti i krize standardizacija kao disciplina predstavlja faktor jedinstva, tačku u kojoj se usklađuju interesi, temu koja okuplja veći broj ljudi, jedan primer sloge. |

Koja međunarodna organizacija može kao ISO i IEC da se pohvali da u isto vreme okuplja proizvođače, potrošače, tehničko osoblje, naučnike, predstavnike administracije, koji potiču iz različitih zemalja, koji pripadaju različitim političkim sistemima, različitim ideologijama, siromašne i bogate, a koji ipak svi zajedno postižu pozitivne rezultate koji su nam poznati?.

Takva je standardizacija disciplina kojoj ovom porukom želim da odam priznanje, disciplina koja je vrlo uspešna i priznata, čija uloga i neophodnost dolaze sve više do izražaja, disciplina u službi čoveka kojaiznad svega uvažava njegovu slobodu.

aaa aaa