JUS standardizacija
tegoriju: prima (I), sekunda (II) itd. Tako, na pri-
mer, oznaka Ai Ba ma đonskom kruponu IV klase
upozoriće obućara da se radi o odličnom kvalitetu kože, ali jako oštećene površine, usled čega se mo= Ta računati s velikim procentom otpadaka pri krojenju: Oznaka Au Bi, međutim, ukazuje na loš kvalitet (neproštavljenost, meotpornost, upijamje vode itd.), zbog kojeg se koža neće smeti upotrebiti za izradu đonova, već samo za sporedne svrhe, fila mestima gde nije ugrožen kvalitet obuće. Ova” kav način klasifikacije omogućuje znamo bolje iskorišćenje sirovine, jer dozvoljava upotrebu mnižih trgovačkih klasa za proizvodnju obuće dobrog
kvaliteta — ako tehnološki kvalitet kože odgovara”
tehničkim uslovima obuče.
Propisi za obuću izrađeni su po tehmološkom procesu, a ne po nameni. Oni se ne odmose na po”
jedine artikle, kao: što su muška, ženska, radnička,
dečja obuća itd., nego na sedam načina proizvodnje, tj. ma kovanu, prošivanu, ram-šivenu, gojzeTšivenu, fleksibl, klamovamu i ago-lepljenu obuću. Propisi ne ulaze u određivanje modela, desena i boje, jer su ovi elementi fiksirani ugovorom između proizvođača i potrošača na osnovu potpisanog uzorka. Propisi za obuću povezani su propisima za kožu u pogledu tehnološkog kvaliteta kože (Au, A», Aa, Ax). Tako, na primer, za gornju kožu +teške 'obuće propisi predviđaju upotrebu masne kravine, dublboksa ili goveđegs boksa u kvalitetu A,xyy 1 Ax: za donji đon predviđaju krupon kvaliteta .Ay, Ax: za međuđom krupon kvaliteta Ax i A ili vrat Auii A itd.
Za razliku od dvojakog Rkriterija pri klasifikaciji učinjene kože, propisi za obuću zasnovani su jedino na kvalitetu izrade, što znači da obuća prima kvaliteta spada u kategoriju prve klase. U pogledu ofstupanja od propisa, greške koje utiču na udobnost, izgled i trajnost obuće svrstavaju se u četiri grupe, od kojih svaka greška iz prve grupe pretstavlja jednu, iz druge grupe dve, iz treće grupe tri a iz četvrte grupe četiri tačke (poema ili Mboda). Na osnovu ovakvog \grupisanja grešaka, obuća prve klase može da ima najviše tri, druge klase šest, treće klase devet i četvrte klase dva” naest tačaka. Obuća sa više grešaka od četvrte klase spada u škart.
Za svaku kvalitetnu klasu obuće određuje se indeks upotrebne vredmosti ma osnovu stručne ocene oftstupanja druge, treće i četvrte klase od prve. Na taj način ustanovljava se, na primer, da je sekunda obuća sa 10%, terca sa 20% i kvarta sa : 40% nižeg kvaliteta od obuće prve klase. To znači, da su uporedni indeksi kvaliteta za primu 1, za sekumdu 0,90, za tereu 0,80 i za kvartu 0,60. Uporedni indeksi su potrebni iz mazloga, da bismo pomoću njih kvalitet proizvoda mogli svesti na za” jedničku osnovu, ma bazu prima. Tako, na primer, ako mu 100 pari jedne vrste obuće prva klasa učestvuje sa 80, druga sa 10, treća sa 4 i četvrta sa 6 pari, to se pojedine klase pomoću gornjih indeksa svedu na proizvodnju prve klase ma sledeći način: 80 pari prve klase daju 80, 10 pari druge klase 9 (10 x 0,90), 4 para treće klase 3,20 (4 x 0,80)i 6 pari četvrte klase 3,60 (6 x 0,60) ili, ukupno:
• STANDARDIZACIJA
80—9—3,207 3,60=95,80 svedenih prima pari.
Kvalitet proizvoda u gore navedenom primeru izraziće se sa 95,80.
Odstupamje naviše znači bolji dok naniže slabiji kvalitet proizvodnje.
Na koji se način može utvrditi normativ Za”
učešće kvalitetnih klasa u proizvodnji?
Prema gornjem izlaganju kvalitet je mnormativ proizvodnje koji izražava brojčani odmos Rkvalitelmih klasa u ukupnoj proizvodnji. Pri mjegovom postavljanju ide se amalogijom tehničkog mormiranja, jer visima kvaliteta obuće zavisi od veštine radnika, od stanja strojeva i od pravimog vođenja ftehmološkog procesa. Postojeće radme norme treba dopumiti propisom za kvalitetni rad na taj način, što prilikom rasčlanjivanja radnih operacija na postupke u grupu izv. »tehnoloških postupaka« treba uneti uslove kvaliteta. Tehnička norma je složeni kriterij kvaliteta i kvamtiteta, koji određuje količinu i kvalitet operacija u određenom vremenu. Norma je postignuta ako su ispunjena oba uslova.
· Prema napred mavedenom mešenju Savezne planske komisije „od 25 februara 1950 godine sva republička i komunalna preduzeća kože i obuće dužna su dnevno-· vršiti evidenciju ispunjenja pla na proizvodnje prema klasifikaciji kvaliteta, utvrđenoj u ovim propisima. Zadatak te evidencije je ste da se ma osnovu rezultata utvrdi »katastar« kvaliteta za svako preduzeće ponaosob, a zatim za pojedinu republiku i, na kraju, za celu PRNRJ«. Tzv. »katastar« kvaliteta je »fotokarta« koja nam pokazuje proizvodnju, -rasčlanjenu mna kvalitetne klase propisa i razloge otstupanja od prima klase.
Primer izveštavanja jednog preduzeća o Dposlignutom kvalitetu obuće.
Ukupna proizvodnja »prošivene obuće« u jed nom izveštajnom periodu iznosi 66.200 pari. Kvalitelme kategorije:
I — ništa (indeks 1); II — 9.527 (indeks 0,90); TII — 37.837 (indeks 0,80); IV — 16.136 (indeks 0,60); škart — 2.700 (indeks).
Proizvodnja svedena na »prima« pomoću indeksa: 48.525. pari. Postignuti kvalitet = 48.525 | 100—73,3%". 66.200
Preduzeće obrazlaže:
Greške druge klase: uprljano lice i postava, neobrezani konci;
greške treće klase: loše doplovanje, krivi Uukrasi i paske, nejednaki šnitovi, neispravno uloženi lubovi;
greške četvrte klase: potfrezani Gonovi, krive, nedorađene pete; ·
greške škarta: loše cvikanje špiceva, loše šalovanje, prošiveno pored tabanice, krive kapne.
WT
Na e ra zn A