JUS standardizacija

nog aparata nije još pretstavljao najpodesnije ilo za standardizaciju. -

U toku prve godine Petogodišnjeg piana sazrevali su prvi uslovi za početak postepenog, sistematskog rada na tome području. U tu svrhu je u junu 1948 godine domesena Uredba o određivanju i kontroli kvaliteta proizvoda. Njen je zadatak bio da rešava najakutniji i najhitniji problem proizvodnje predmeta široke i lične botrošnje — kvalitet. Industrijalizacijom naše zemlje i povećanjem masovnosti proizvodnje sazreli su ı dalji uslovi, tako da je u januaru 1950 godine donesena Uredba o tehničkim standardima, koja reguliše stvaranje naročitog organa za standardizaciju u našoj zemiji, te postavlja u glavnim crtama metod rada ı organizacije: U pogledu organizacije treba da se primeti da ta uredba ima nedostatak u lome što nije dovoljno uopštila. organizaciju rada na standardizaciji, tako da uredba danas nije više u skladu sa intenciiama koje se ogledaju u sadašnjoj reorganizaciji našeg privrednog aparata. U tu svrhu biće potrebno da se u nizu ostalin Zakonskih odredaba donese i nova uredba a tehm!čkim standardima i propisima kvaliteta.

Opšti principi standardizacije u Jugoslaviji odgovaraju socijalističkom sistemu privrede.

Prvi je princip da se standardizacija vrši pu određenom planu, koji donosi najviše privredno rukovodstvo. Već samom tom činjenicom KOMmstatuje se da je plan standardizacije sastavni deo našeg privrednog plana, dakle da stoji u najužoj koordinaciji s Petogodišnjim planom. U vezi si planiranjem unapređenja proizvodnje, na drugom plenumu CKKPJ drug Kidrič kaže: „Radi se o iome, da se problemi koje treba rešiti planski utvr=de s obzirom na naš Petogodišnji plan, s obzirom na naše momentalne teškoće, kao i na zadatke i poteškoće koje još predviđamo, pa da se rešavanju tih zadataka priđe sistematski a ne slučajno”.

Drugi je važan princip standardizacije u mašoj zemlji, da su standardi obavezni za ·sve proizvođače i potrošače, da su to državni zakoni u privredi. Ta je odredba posve razumljiva ako se uoči, kao što je napred izneseno, da - standardi pretstavljaju važan faktor pri planiranju i da je najvažniji zadatak standardizacije povećanje DTroizvodnosti rada. što pretstavlja jedan od zakona socijalističke proizvodnje. Jasno je da stamdardizacija ne sme da koči proizvodne mogućnosti. Zato uredba i predviđa mogućnost olstupania cd standarda. ali da to ne bi postalo pravilom. to odobrenie može dati jedino onaj koji je propisao dotični standard.

Organi za izradu standarda

Standardi su u socijalističkoj Jugoslaviji obavezni, ozakonjeni, za razliku od standarda u kapitalističkim. zemljama, gde oni pretstavljaju dogovor između pojedinih zainteresovanih strana, a njihovo pridržavanje je zavisno od privatnih imteresa pojedinih faktora.

"Po su razlozi zbog kojih standarde u kapitalističkim zemljama izrađuju preistavnici privatnih preduzeća, koja zbog lakše koordinacije poslova

STANDARDIZACIJA

na standardizaciji obično obrazuju za to potrebna zajednička tela, koja fungiraju kao privatno-pravna lica. U Jugoslaviji je rad na organizaciji standardizacije sastavni deo upravljanja privredom. U smislu reorganizacije privrednog aparata pri Saveznoj upravi za unapređenje proizvodnje dejstvuje Savezna komisija za standardizaciju. Pretsednik Savezne komisije za standardizaciju je lice 1Z privrede, koje imenuje Pretsednik Privrednog saveta, a članovi te komisije su rukovodioci Saveznih centara za standardizaciju u pojedinim saVvetima FNRJ. Pri Saveznoj upravi za unapređenje proizvodnje postoji stalni aparat, na čelu sa se-

| kretarom, koji radi kao aparat Savezne komisije

za standardizaciju. Zadatak Savezne komisije za standardizaciju je koordinacija rada između pojedinih saveznih centara za standardizaciju, obrada sviju zajedničkih pitanja stamdardizacije, izdavanje zajedničkog biltena za standardizaciju, rad na jednoobraznoj formi i izgledu standarda i propisa kvaliteta, njihova sistematizacija i izdavanje zajedničkog kataloga po izdatim standardima i propisima kvaliteta, i konačno jedinstveno održavanje veza sa međunarodnim i raznim stranim OTrganizacijama za standardizaciju i održavanje centralne standardoteke stranih i međunarodnih standarda, i slične dokumentacije.

U savetima FNRJ obrazovani su savezni centri za standardizaciju dotičnih grana, koji obavljaju sav organizaciono-operativni rad, od planiranja do konačne pripreme rukopisa za štampu.

Sam rad na izradi standarda vrši se u komisijama, koje se, na osnovu plana standardizacije, obrazuju pri pojedinim saveznim i republičkim generalnim direkcijama — nosiocima rada tih komisija. Komisija se obrazuje iz manjeg broja najboljih stručnjaka, poznavalaca „materije koju treba da obrađuje komisija. Zadatak komisije je da izradi predlog standarda za diskusiju i posle sprovedene diskusije među svima zainteresovanim faktorima da izradi standard u njegovoj konačnoj redakciji.

Planiranje standardizacije

Godišnji plan standardizacije izrađuju savezni centri za standardizaciju, na inicijativu ostalih zainteresovanih ustanova, direkcija, preduzeća, instituta i pojedinih stručnjaka. Godišnji plan standardizacije za svaku granu utvrđuje, na predlog Savezne komisije za standardizaciju, Pretsednik Privrednog saveta. Plan sadržava sledeće elemente: šifru i naziv komisije, rukovodioca i sekretara komisije, nosioca rada te komisije, šifru i naziv svakog pojedinog standarda koji treba u toku te godine da izradi komisija, ime referenta zaduženog za izradu dotičnog standarda i krajnji rok do kada ftreba savezni centar za standardizaciju da primi potpuno redigovan predlog standarda koji treba da bude izložen diskusiji i kritici. Kao dodatak planu šluže sledeći podaci: predviđeni obim svakog pojedinog standarda i stranica, predviđeni iimaž toga standarda, i konačno predviđena potrebna svota za honorare i ostale troškove pri izradi toga standarda. Ukupno potrebnu svotu planira, u svome budžetu, dotični savet.