JUS standardizacija

DK 389.63

UNIFIKACIJA SISTEMA MERNIH JEDINICA

U novije vreme zapaža se veća aktivnost metrologa za domošenje jedinstvenog međunarodnog sistema mernih jedinica. Ta aktivnost se odnosi u prvom redu na donošenje propisa o elektromag–netskim jedinicama i izradu JedinStye Ol sistema sa definicijama važnijih jedinica.

Još pre Drugog svetskog rata Međunarodna glavna skupština za tegove i mere, sa svojim Komitetom za tegove i mere, odlučili su, na traženje raznih zainteresovanih krugova, da „međunarodne” jedinice zamene apsolutnim jedinicama. Međunarodne jedinice bile su preporučenme još na Londonskoj elektrotehničkoj konferenciji 1908 g. i trebalo je da pretstave sa dovoljnom tačnošću apsolutne jedinice. Međutim kako je tehnika merenja docnije postigla veliku tačnost nije bilo razloga da se ne pređe na sistem apsolutnih jedinica. Međunarodni komitet za tegove i mere predložio je da 1. IL. 1940 g. bude datum toga prelaza. Rat je omeo sprovođenje ovog predloga i kao novi datum prelaza od međunarodnih jedinica na apsolutne utvrđen je 1. I. 1948 g. Prema toj preporuci uvodi se apsolutni sistem jedinica tako zvani Giorgi-jev sistem, čije su četiri osnovne jedinice: metar, kilogram (mase), sekunda i jedna jedinica

elektromagnetizma koja će se naknadno odrediti. Pored ove četiri osnovne jedinice potrebno je još -

defimisati osnovnu fotometrijsku jedinicu i to kandelu kao jedinicu svetlosne jačine i temperaturnu centezimalnu skalu u stepenima Celziusa. Iz ovih osnovnih jedinica mogu se izvesti sve ostale potrebne jedinice

Ove preporuke Komiteta prihvatila je većina zemalja potpisnica metarske konvemcije i donela obavezne propise o uvođenju apsolutnih jedinica. Većina država je kao četvrtu jedinicu elektromagnetizma prihvatila amper, jedinicu za jačinu električne struje. i

Glavna skupština za tegove i mere 1948 g. sankcionisala je odluku svog Komiteta, ali je u isti mah, na traženje raznih zaimteresovanih krugova, odlučila da pristupi unifikaciji čitavog sistema mernih jedinica. Na osnovu predloga metroloških ustanova Francuske o toj unifikaciji Glavna skupština odlučila je da otvori oficijelnu anketu među naučnim, tehničkim i pedagoškim krugovima svih zemalja i da, na temelju skupljenog materijala, izradi svoj predlog praktičnog sistema mera, koji bi bio pogodan da bude prihvaćen u svim signatarnim zemljama metarske konvemcije. U našoj državi provedena je anketa i na zajedničkoj konferenciji stručnjaka na polju metfrologije, u maju ove godine u Zagrebu, izneto je naše mišljenje o francuskom predlogu. Ovaj naš odgovor idostavljen je Međunarodnom Mkomiltetu za tegove i mere i međunarodnim organizacijama koje se bave pitanjima standardizacije.

Glavne primedbe na francuski predlog bile bi ukratko ove:. pošto se nije moglo naći rešenje u

STANDARDIZACIJA

_ izboru osnovnih jedinica, koje bi u isti mah zado-

voljile i potrebe mehaničara i električara, predloženo je da se, pored glavnih, izaberu Još i tako zvane primarne jedinice. Glavne jedinice, po tom protupredlogu, bile bi metar, kilogram (mase), sekunda i amper. Za potrebe mehanike uzele bi se tri primarne jedinice metar, kilogram (mase) i sekunda, a za potrebe elektromagnetizma četiri i to: metar, sekunda, amper i volt. Razlog za ovakav izbor je taj što se upotrebom volta kao jedinice za električni napon u mnogom pojednostav-

njuju dimenzijske formule. Volt bi bio definisan

sa četiri glavne jedinice. | Pored ovih načelnih primedbi kritikovane su neke definicije magnetskih jedinica, dok o fakozvanoj »racionalizaciji« uopšte nije ništa odlučeno u očekivanju da se to pitanje po međunarodnim forumima što više raščisti. E.

| DK 389.6 (083.7) STA NIA RDOTPEK A

Centralna standardoteka Savezne komisije za standardizaciju svakodnevno dobija nove stan darde i ostalu odgovarajuću dokumentaciju iz raznih zemalja Evrope i Amerike. Svi ti dokumenti u konciznom obliku iznose takove Kkonstrukcije, kvalitete ili postupke koje najistaknutiji naučnici i tehnički stručnjaci pojedinih zema” lja smatraju najprikladnijima za tu zemlju ili ih pak naučnici i tehničari raznih zemalja smatraiu najpogodnijim za većinu zemalja celog sveta.

U standardoteci uvek ima konstruktora, naučnih radnika, studenata koji studiraju te dokumente i primenjuju ih pri svakodnevnom radu u proiz vodnji i pri novim konstrukcijama, pri naučnoistraživačkom radu, pri inženjerskim diplomskim radnjama i sl., primenjujući na taj način tekovine ostalih naroda na naše uslove. |

Standardoteka raspolaže kompletiranom zbirkom američkih, engleskih, finskih, švajcarskih, italijanskih i poljskih standarda, skoro potpunim kompletom nemačkih DIN-mormi, skoro komplet nim sovjetskim standardima do 1947 g., isto tako i češkima, najnovijim francuskim i austriskim nor” mama, nadalje izraelskim, mađarskim, holandskim, danskim itd.

U prkos svemu tome Centralna standardoteka još uvek nije dovoljno korišćena i još uvek ova zbirka od približno 40.000 svezaka koncizno zbije” nog znanja nije našla dovoljnu primenu u našoj orivredi. Još uvek ima dosta tehničara koji neumeju da se koriste tom zbirkom. Naravno, za upo” trebu stranih standarda treba znati i dotične jezike. U standardoteci mogu se dobiti imena imže” njera sa znanjem stranih jezika, koji te strane standarde mogu da prevode. Ako, zbog dužeg studija nije dovoljno samo redovno radno vreme, onda treba tražiti fotokopije potrebnih standarda. Ovakova pismena traženja treba da sadrže tačan broj, oznaku stranog standarda i broj bankovnog akreditiva ustanove koja traži O

ida sda ira daMika ii ORO RS Ig aka e 90