JUS standardizacija
i48 - ,
i u tom stanju mora biti zdrava, po mogućstvu nepovređena, dobro očišćena od čestica omotača i emdosperma zrna i sterilizovana. Odmah po odvajamju od zrna klica se mora delimično i pravimo wWušiti (eventua:mo u vakumu). Vode me sme da sadrži više od 89%. a -
12 Za proizvodnju zdravih klica me smeji se upotrebiti"
. prokijana žita. Žita moraju biti prethodno dobro oči-
šćena od svih \korovskih semenja i drugih primesa.
15 Klice iz žita se mogu odvojiti na suv načim, bez prethodnog iondicioniranja il kondicioniranjem žita na Vlažan mnačim. i ?-
14 Kukuruzne klice sa vademjem od S—11% moraju biti bez drugih primesa i sadržati majmanje 189 masnoće.
i i a ~
STANDARDIZŽACIJA
16 Toveramcija u sadržaju masti kreće se najviše do 27% od propisanih normi.
17 Za dobijanje klica kao tehno:oške sirovine, uzimaju se samo one Vrste koje daju majveći procenat ma. Snoće. :
2 Kukuruzne klice dobijene suvim putem treba da sa-
drže najmanje 15% masnoće.
3 Kukuruzne klice dobijene mokrim putem mora da sadrže najmanje |I7C- Masnoće. ~
4 Pšenične klice se dobijaju u sortnoj meljavi i mora da se očiste od osialih primesa. Mora da sadrže najmanje 10% masnoće, a vode najviše 87%.
TEHNIČKA TERMINOLOGIJA U PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I SAVEZNIH PROPISA KVALITETA
Savezna ikomisija i biroi za standardizaciju pri Savelima Vlade ENRJ primi: su više opravdanih primedaba u pogledu terminologije kod do sada izišlih predloga: jugoslovemskih standarda i saveznih propisa kvaliteta. Terminonologija je u mašoj privredi još medovolino obrađeno područje- i Savezna ikomisija za standardizacfju nastoji da u svom daljnem radu šio prije obuhvati i io važno pilamje, odnosno. da koordinira sva dosadašnji nmastojamja u tome pravcu. Delimice će itaj zadatak moći da se ostvaruje već sa mekim predlozima standarda oi će biti objavijemi ma diskusiju u s:edećem broju »Standardizacije«. Uprkos tome, kroz izvesno vreme, moraće da budu obijavljeni mekij predlozi standarda i propisi kvaliteta, a i ozakonjeni standardi i propisi, sa terminologi:om Roja neće biti definitivna. SVi_ lakovi radovi biće naročito označemi.
JOŠ NEKI REPUBLIČKI PROPISI KVALITETA, KOJI SU PRIVREMENO PROGLAŠENI SAVEZNIM PROPISIMA KVALITETA
U prvom broju »Standardizaci;e« (str. 16) objavili smo spisak raznih republičkih propisa kvaiiteta koji su bili privremeno proglašeni saveznim propisima kvaliteta. Iz toga spiska ispali su još sledeći propisi:
21—49 Aceton
99—49. Formaldehid 40%-tni
29—49 Metilni alkohol
31—49 Kreazot
33—49 Natrižev, kalcijev i olovni acetat
- Svi su {i propisi izašli u izdanju Uprave za unapredenje proizvodnje NR Hrvalske, a Saveznim propisima kvattieta su proglašeni rešenjem Pretsednika Savezne planske komisije, Smžbeni list ENRJ broi 13 od 29% februara 1950. god.
PREDLOG STANDARDNOG PROPISA ZA ELEKTRIČNE = INSTALACIJE U ZGRADAMA
Rok za dostavljanje primedaba' ma predlog standardnop propisa za električne instalacije u zgradama (iz »Standardizacije« br. 2, str. 49) produžuje se do 30. januara 1951.
ISPRAVKA
Redakcija »Standardizacije« primila je od Ing. Marka Radojkovića iz Beograda sledeće pismo: S lkaka
»U septembarskom broju Vašeg lista, na strani 41, u čanku ing. Ivana .Karpinskog »Standardizacija kao važan elemenat pij štednji čelika u građevinarstvu«, objavljeno je između ostalog da:
»Predratni standard za izradu. željezničkih zavarenih konstrukcija i sada bi mogao da odigra svoju ulogu. no on nema primene. jer projektanti j konstruktori idu po liniji najmanjeg otpora i skoro isključivo Dprimenjuju zakovane a ne zavarene Veze«.
'Kako ovo pokazuje ne samo neupućenost autora u stanje naše metalne industrije, već je i neopravdana optlužba proliv naše tehničke intelegencije, to molim kao šei Biroa u kome su za poslednje četiri godine: izrađeni projekti za čitav niz naših najznačajnijih čeličnih konstrukcija, i kao pretsednik Sekcije građevinaca DIT-a, da donesete sledeću ispravku:
Malerijalne mogućnosti naše industrije u pogledu zavarivanja 6&u potpuno iskorišćene, te se za sada ne može pristupiti zavarivanju čeličnih građevinskih konstrukcija. Jasno je da projektanti neće da predvidaju zavarene konsirukcije, koje naše fabrike ne bi mogle uzeti u rad. Da spomenem i lo, da su za projektante mnogo privlačnije zaVarene konsirukcije od zakovanih, prvo zalio što zavarivanje pruža mnogo bolje moglićnosti za pravilnije i prostije konstruktivno rešenje, a drugo što kod zavarenih konstrukci'n ima mnogo manje crtačkog posla, te im se i sa tie slirane ne može prebaciti da idu linijom najmanjeg: oipora.«