JUS standardizacija
= ~, O ale · Ž
BROJ 3—4 OKTOBAR—NOVEMBAR 1050.
530 Mešane graškove mekinje dobijaju se jedino Ve-
GI
D2
štačkim mešanjem mekinja raznih Žžita, sa majmamje G5% sadržaja graškovih mekinja.
Pirinčane mekinje a
Pirinčane mekinje 'koje se dobijaju priikom ljuštemija meoljuštenog sirovog ipriniča upoirebijavaju se jedino za ZOTIVO. ~ :
Ljuštenjem Pady-pirinča dobijaju se mekinje, koe se mogu u mešavini sa mešto sam'jevenih olpadalka (po:omljena zrna) upotrebiti za stočnu hrani ili za proizvodnju ipirirčanog stočncpz brašna.
Sojine mekinje
Sojine 'mekinje 'mežšani su (proizvod mulevemja ljuske i klice sojinog: zrna.
Vode me smeju da sadrže više od 99%.
Smeju da se upotrebe samo za DO Ori stočnih hrana.
DK 6538.5692.62 664.71
Predlog saveznog propisa kvaliteta br. I. 3-4/56
11
121
13
14
21
No |S}
WD O —
O [7
51
KRMNA BRAŠNA Opšti uslovi — .
Krmna ii stočna brašna su proizvodi mžinarstva, po hranljivoj vrednosti slabiji od brašna namenjenog za ljudsku ishranu, a bolji su od čistih mekinja. Krmna ili stočna brašna moraju da sadrže Više od 557 brašnenih čestica iz emdosperma, a ostaliak do 100% čine de:ići iz omotača i klica, Mineramih matleTija smeju sadržati od 1,9% do 4,%, a vode do \15%.
Krmna brašna me smeju sadržati sam:evene olrovne urodice, spore raznih biljnih bolesti i otpatke od čišćenja Žitla.
Kvalitet krmnih brašna odreden je procenfom mineral!nih maferija, vrednosti skroba i odnosa belančevine prema skrobnoj vrednosii.
Tolerancije ne smeju preći odnos tolerancije za SiTovinmne prerade i obrade žita za :judsku ishranu.
Pšenično krmno brašno
Pšenično krmno brašno br. 8 je ostatak brašna stepena ekstrakcije 80%. Ostaje osobine ovoga proizvoda su u 'pranicama dafih svojstava za Krmna brašna. ~
Ječmeno krmno brašno
Ječmena 'krmna brašna od ljuština su mleveni olpaci iz procesa ljuštenja, koji su prelhodno očišćeni od ljušture p'evice, a dobijaju se u procesu Wbrubljivanja, glaćanja i poliranja. Ostale osobine OVOp, |proizvoda cu ı granicama dalih svojstava za Krmma brašna.
Raženo krmno brašno.
Raženo krmno brašno je oslatak brašna stepema ekstrakcije 70 i 80%. |Postoje dva kvalilela ovog brašna: >A« bolji od brašna stepena ekstrakcije 70% i »B« slabiji od brašna ekstrakcije 80%, što se WUVTduje i procentom mineralnih sastava.
Zobeno krmno brašno
Zobeno Rkrmmo brašno od ljuštine čime samleveni otpaci iz procesa ljuštenja, koji su prethodno očišćemi od ljušture plevice, a koji se dobijaju u procesu obrubljivanja, glačanja i mpoliranja.
Pirinčano krmno brašno
Pirinčano krmno brašno od ljuštenja čine samleveni otpaci iz procesa ljuštenja Pady-pirinča, a dobija ju se, u procesu obrubljivanja, glačanja i poliramja.
(9)
|V:
451
\
Heljdino krmno brašno
Heljdino krmno brašno od ljuštenja čine samleveni otpaci iz procesa ljuštenja, koji su prethodno očišćeni od ljušture (plevice), a dobijaju se u procesu obrauibijivanja.
Graškovo krmno brašno
Gražicovo krmno brašno od ljuštenja čine samleveni otpaci iz procesa ljuštemja, a dobijaju se u Drocesl obrubljivanja, gtačamja i polranja.
Proseno krmno brašno
Prosena ikrmma brašna od ljuština su wsamlieveni olpaci iz procesa ljuštenja, koji su prethodno očišćeni . od ljušture (plevice), a dobijaju=se u 'procesu obrubljivanja, glačanja i poliranja. Ostale osobine OVOgS proizvoda su u granicama datih svojstava za 'krmna brašna.
13
14
|S}
– _—-----—--- —--- - ___ _____ ____
DK 658.5690.69 : 664.71 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. I. 3-4/57 MLINSKI OTPACI
Opšti uslovi
Mliinski otpaci su: mekinje i otpaci kod čišćenja žita, u procesu ljuštenja, mlevenja i prekrupljivanja.
Oipaci čišćenja žita su: 1) ikorovsko semen Je, maTočito kukolj i grahor, 2) neotrovne po zdravlje stoke neškodijive primese, 3) olrovno Ikorovsko semenje, 4) sitana i polomljema zrma osnovne sirovine i 5)
·'mineraime nečistoće, koje se kao bezvrednosne sup-
stance izuzimaju iz svakog obračuna u mlinarsbvu. Sina i lomljena zrna osnovne sirovine smalraju se tehno:oški kao urodica, zbog toga se ikoriste memieveme za hranu živine, a ir mprekrup:jenmom Stan 1 ikao. stočna hrana. Nezdrava zrna žita kao olpaci čišćenja (proikuijala zrna, šlura i mezrela, giavičava, upr.jana od gari) čine takođe urodicu žita u tehno'oškom smislu. KoTiste se iproklijaa, štura, medozrela zrma, dok se od gari uprljana Zrna pramiem čiste, a pgravice glaVničavih žita se uništavaju. Olpaci me smeju sadržati Više od 19%. vode. · a: : . \ Korisni mlinski olpaci upofrebijavaju se u privredi u zrnima ili kao sirovina za prekrupu. ·
Krupna zrnasta urodica
Krupna zrnasta urodica sadrži ugijavnom: ikuišolj, graoricu (grašak), zrma raznih žitarica i korovskih biljaka krupnijeg oblika. Ne sme da sadrži oirovnih korovsikih biljaka, glavnice, mi meorganskih primesa (zemlje, peska i sl.). Namenjena je ishrani Miripne stoke (goveda).
Sitna zrnasia urodica
Silma zrnasla urodica sadrži up'avnom: seme zmi rio: OKO (sjajnik), gorušicu, razne Itrave, ukol i, Igraoric1ı, laka zrna raznih žitarica i p'evu. Namenjena je ishrani silne stoke (ovaca i koza). -
Mlinski očinci
Miinski očinci kao hrana za živinu sadrže: lom! Jena Zrna razmih žilarica, silmo i lako zrnevije ikorovskilh biljki? trava, pa i otrovndih, glavnicu i dr.; sa najviše
|O. težinskih procenala neorganskih primesa (zemlje, peska i sl.).
DK 658,562.62 : 661.71
Predlog saveznog propisa kvaliteta br. Il. 2-4/58
KUKURUZNA KLICA Opšti uslovi
Klica je u munarstvu zbog velikop sadržaja masti nepoželjan wsaslojak u finalnim proizvodima. Kao tehnološka sirovina lica mora bili odvo.jjena od zrma
11