JUS standardizacija

BROJ 3— OKTOBAR—NOVEMBAR 1950

VSM 32224 (1950) — Osnovna vratila 150 mm promera, jedno- i dvo-delna za četvoroug'asle šipke (Razboji). :

32225 ((1950) — Osnovna vratila i ploče za kočenje za osnovna vrafila od 150 mm promera (Razboji).

32226 (1950) — Osnovna vratila i ploče za koče-

__nje za osnovna vratila od 200 mm promera (Razboji).

32227 (1950) — Osnovno vrafi:o. Srednje ploče za dvo-deina osnovna vrafila od 150 mm promera. (Razboj).

DK 678 Guma =

FS ZZ-R-60la (1950) — Savezna specifikacija za gumene proizvode; glavne skecifikacije (meiode fizičkih ispitivanja i hemijskih analiza).

DK 679.5 Plastične mase

L-p-365/(1940) — Plastične mase; nitrat celuloze

(Pyroxylin). pioče, šipke i ćevi. e FS L-p-344 (1949) — Plastične mase: acelat celuloza, livene. ;

V\VSM

VSM

VSM

JES L-p-349 (1949) — Plastične “mase: acelat bulirak

celuloze. FS L-p-416 (1949) — Plastične mase; polisteren, livenje. a L-p-501 (1949) — Plastične mase; polivini!iđen. hloTid (saran) liveni. JS L-p-490 (1949) — Plastične mase; polivinil h'oridacetat liven.

DK 69.02/07 Građevinarsive ·

ISO TC 59 Građevinske konstrukcije

Izveštaj o radu Komisije ISO/TC 59. Pariz. Februara 1950. Pe: Tabelarni dodatak izveštaja o radu ISO/TC 59, od 1946 do 1949.

Predlozi i sugestije-u pogledu modulacije. Maja 1940.

S —

Delokrug rada Komisije ISO/TC 59. Jula ·

1949.

ONORM B 9900 (1950) — Pokrivački rađovi sa OKaNiSa2 nom harlijom. -

BS • Cp3 (1950) — Građevinske i uslužne službe. Chapler VII :

PS Cp 901 (1950) — Drenaža građevina.

NE DK 691 Građevinski materijal

7.30 (1950) — Bojadisanje. Terminologija.

BS- 1676 (1950) — Pokretni grejači za katran i bi- fturnen.

NE J36-164 (1949) — Ručica za dvokrilna vrata na njihanje. NE P 15301 (1950) — Terasa-zid-armirani beton-hidra-

a p1l5-311 ulična spojna sredstva. Opšti komentari. P 15-301 (1950) — Terasa-zid-armirani beton-hidraa pl5-311 ulična spojna sredstva. Trgovačke klauzu!e | i pogodbe. SS-C-744a (1949) — Lomljen kamen, lomljena šljaka i šljunak kao filer za kanalizaciju. |

NE

ES

ASA H 1.3 (1950) — Zidarski cement. ASA A 76.1 (1950) — Građevinske opeke od gline za neopterećene konstruktlivne delove. ASA A 1.4 (1950) — Jačina na pritisak hidrauličnom cemeninog maltera. · ASA A 1.5 (1050) — Hemijska analiza poriland cementa. KONSIAV H1.11 (1950) — Normalna konzistencija hidrauličnog: cementa. ASA A 1.14 (1950) — Jačina na zatezanje hidrauličnil cementnih maltera. ASA A 1.15 (1950) — Određivanje vremena vezivanja kod hidrauličnog cementa pomoću Vikatove : ili Gillmorove igle. < ASA A 74.1 (1950) — Standardne specifikacije za građevinske nmoseće zidne opeke od pline. ASA NO:A 1.1 (1950) — Standardne specifikacize za port-

land cement.

ASA A 77.1 (1950) — Standardne specifikacije za mrađevinske opeke za patosanje od gline. CS 117 (1949) — U. S. Dept. of commerce 1949.

— Izolacija zagrevnih površina kod indusirijske opreme. sa mineralmom Vilnom irgovački standardi.

DK 778/1 Fotografija

ES L-F-345 (1949) — Film, rentgenski, diagnoslički.

ASA Z38.1.7 (1950) — Američke standardne dimenzije za amaterski rol-film, njegova zaštitna hartija ı kalemovi za fiim.

FS UU-p-313c (1949) — Martija, fina hartija za umalanje > sočiva,

Prof, GIOVANNI GIOPGI | ===

Ing. V. Polhovski

19 avgusla 1950 godine umro je prof. Giovanni Glorgi.

Rođen 27 novembra 1871 godine u varoši Lucca (Italija). Giorgi je ceo svoj život posvetio tehnici, radio u mnogim elekirotehničkim {vorhicama i labora(orijama. Medđuiim, njegov majzmačajniji rad posvećen. je teoretskim osnovama mernog sistema.

Ime prof. Giorgija je malo poznato van uskih krugova stručnjaka iz oblasti metrolopije i teorefske elektrotehnike, kao što su malo poznafa i imena {voraca metričkog ecimal!nog sistema mera i ako ovaj sistem leži u osnovi skoro svih naučnih, tehničkih i čisto praktičkih, svakodnevnih manilestacija našeg života. Mi smo damas toliko navikli ma

melrički sistem, da ga smaframo za nešio sasvim prirodno,

skoro samo po sebi razumljivo. Običnom, Teupućenom Čoveku bilo bi teško verovali da ovaj wistem, baš «ada, pre-

življava izvesnu krizu, jednu reformu od da!ekosežnih posledica ne samo za ljude nauke, već i za mjega, običnog čoveka. ,

Ime prof. Giorgija je neposredno i usko vezano za ovu” reformu. U stvari ona se već nalazi u završnoj fazi. Na inicijativu prof. Giorgija i ma osnovi mjecovog predloga stvoren je novi merni sistem koji odlukom Međaiumarodne elektrotehničke komisije, nosi njegovo ime. »Giorgijev merni sistem« danas je stvarnost koja je samkcionisana i od strane majviših stručnih međunarodnih foruma.

Prvobitni predlog Giorgija imao je za cilj sredivanje i povezivanje u jednu harmoničnu celinu jedinice elektromagnelskog sistema. Već se krajem prošlopz veka pokazalo da Gausov sistem welektromagpnetfskih jedinica (u širem smislu) sadrži u sebi mnogo nelogičnosti, pa i grešaka, da je nategnut i nepraktičan. 'Novija istraživanja zahtevala su veću povezanost između elekiričnor i magnefskog sistema. Moderna posmatranja idu još dalje i imperalivno nalažu zajednički sistem za sve fizičke veličine uopšte.

_ Stari, lzv. CGS sistem, zasnivao se na iri osnovne veličine i tri osnovne jedinice za merenje ovih veličina. Gaus je pokazao da je ovaj broj osnovnih jedinica dovoljan za cao

19%