JUS standardizacija
>
99.3 Beli bor
29.9.1 Seče se samo zimi a isporučuje se do 31 maja. 22.3.9 Trupci od stabala koja su smolarna dopustiv su. 20:9%) Kakvoća K (za ikladarke).
92.3.3.1 Trupci spadaju u 3b deb. podrazred i dalje,
dužine 3 m i više postepeno po 10 cm.
22.3.9.9 Đozvoljava se:
292.3.9.91 modrimna do 10% površine plašta i dubine do :h Cm; -
22.,9.3.99 irupci 3 deb. razreda do 10% ukupne površine.
29.3.4 Kakvoća A
292.8.4.1 Trupci spadaju u S9b deb. podrazred i dalie,
dužine 3 m i više postepeno po 10 cm.
929.3.4.9 Dozvoljava se: i
99.3.4.91 modrina do 10%: površine plašta i dubine do 3 cm; dužine 2,80 i 2.90 do 10% sadržaja.
29.3.5 Kakvoća B
29.3.5.1 Trupci 2b deb. podrazred, dužine 3,60 m i više
postepno po 10 cem.
29.3.5.2 Dozvoljava se:
99.3.5.91 modrina do 30% površine plašta bez obzira kako duboko ide;
29.3.5.92 rula i nafrula beljika koja se u celosti odbija od sadržaja; i
22.9.5.99 dužine 92,80 i 2,90 m do 10% sadržaja.
29.3.6 Kakvoća C
22.3.6.1 Trupci spadaju u 2 deb. razred, i da!je, dužine 3 m i više postepeno po 10 cm.
29.3.6.2 Sve greške dozvoljavaju se bez ograničenja, ali trupac mora dati propisan procsnat pilanskog iskorišćenja.
22.9.7 Kakvoća P
22.93.7.1 Isto kao kod crnog bora.
29.4 Munika i ariš. Predmet su posebnih propisa.
22.5 Jela i smreka
22.5.1 Dobavljaju se mešane zajednički pod zbirnim
Š imenom „Trupc,; čelinara”, bez obzira na Koli-
činski odnos jedne vrste prema drugoj.
22.5. Trupci za rezonans drvo su isključivo od smrče (smreke) zimske seče, kakvoće F; spadaju u 4 deb. razred i dalje, dužine 3 m i naviše. Godovi približno podjednaki ı pravilni sa najmaje 6 godova na | cm prečnika (promera).
DOZ0:2,2 Dozvoljava se:
29.5.9.91 po jedna zdrava kvrga na svaki t. m. iznad
3 metra dujine.
29,5.3 Furnirski trupci su kakvoće FE od 3 deb. razred i dalje.
99.5.3.1 Trupci za ljuštenje su kakvoće L i spadaju u 3 deb. razred i dalje, dužine od 2.m i naviše, ravne Žice, bez mušica i :pulcolina.
29.5.3.9 Dozvoljava se:
22.5.3.51 kod debljine od 4 deb. razreda naviše: po jedna zdrava grana po ifek. melru od > m naviše, veličine do 5 cem;
22.5.3.99 kod ovalnih irupaca razika u prečnicima do 5 cm bez bonilikacije.
292.5.4 Trupci za šibice S.
22.5,4.1 Sve prema opšiim uslovima.
Ž
: STANDARDIZACIJA 2.5.5 Kakvoća K (za kladarke). :
22.5.5.1 | Trupci spadaju u db deb. podrazred i dalje dužine 3 m, i više postepeno po 10 em.
29.5.5.0 Dozvoljava se:
22.5.5.2% muodrina do 10% površine mplašta i do ] cm debljine prstena.
29.5.6. Kakvoća A
22.5.6.1 „Trupci spadaju u 3 deb. razred i dalje, dužina 4 m i više postepeno po | m.
22.5.0.9 Dozvoljava se:
22.5.6.91 modrina do 10% površine plašta i do 38 cem debljine plašta, dužine 3 m do 10% sadržaja.
99.5.7 Kakvoća B
29.5.7.1 | Trupci spadaju u 2b deb. podrazred i dalje, dužine 4 m i više, poslepeno po |} m.
99.5.7.9 Dozvoljava se:
29.5.7.91 modrina do 30% površine plašia i dubina do 20% prečnika (promera), dužine » m do 20% sadržaja.
99.5.8. Kakvoća C
29.5.8.1 Trupci spadaju u Ob deb. podrazred i dalje. dužine 3 m i više, postepeno po | m.
22.5.8.0 Sve greške dozvoljavaju se bez ograničenja. ali trupac mora dati propisani procenal pilanskog iskorišćenja.
99.5.8.9 Kakvoća A, B, i C kreće se i u drugim duži-
nama prema specijalnim pogodbama.
| DK 634.983.4/.7 Predlog jugoslovenskog standarda br. 72
NEOBRAĐENO I OBRAĐENO DRVO ŠUMSKE PROIZVODNJE
OBLO TEHNIČKO DRVO OBLA GRAĐA
Pod oblom gradom podrazumeva se deblovina (odresci debla), koja mije mamenjema daljoj preradi, već se upotrebljava u obliku kome je u šumi izrađena. U <biu građu wibrajaju se jarboli (katarke), stubovi za skele (antene, piloti (šipovi), stubovi za vodove, rudmičko, {lnelsko drvo, brodarska građa i obla kolarska grada.
|| JARBOLI. Seku se zimi, a lelnja seča ima se posebno ugovoriti.
Li Jarboli se izrađuju od jelovine i smrekovine. Beli i crni bor ima se posebno ugovoriti.
19 Jarboli imaju biti: zdravi, ravni, jedri, bez kvrga i slepica, okrugli, bez raspuklina, zimotrenosti,
(mrazopucljivosti), aokružljivosti i bušotina od kukaca, kao i očišćeni od kore. Sušike su jsključene. Dobavljaju se po komadu ili po m“.
15 Debljina od 9 debljinskog razreda (i meri Se ii sredini komada). Na tanjem kraju debljina ima Đznositi 2/3 srednjeg prečnika (promera). Dužina od 10.00 m naviše.
14 Dozvoljava se:
141 zakrivljenost ukoliko se spojnica središta oba : čela nalazi unular debla;
142 usukanost , cm na | m
145, pad prečnika (promera) do najviše 1 cm po ielk.
m” prosečno;
144 zdrave glatke olesane kvrge do 5 cm promera;
145 prečnik (promer) na tanjem kraju 15 cm;
146 pojedine bušotine od mušica.
Mean