JUS standardizacija
180
1.412.
1.13
1.14 1.14.1
1.14.
||
1.21
1.22 1.22.1
2.13 2.13.1 2.13.2
2.13.3
2.13.4
9.11
9.192 93.13
o.14 5.15 9.15.1I
4.21
—
o RO 9 LS
7.
STANDARDIZACIJA
Šlapovi su sitna Oobiovina od 92—4 cm. prečnika na mestu koje je 30.em udaljeno od debljeg kraja sa dužinom od 1,10 do 1,30 m.
Dobavljaju se sa neoštećenom korom, i to, ako nije drugačije ugovoreno, u svežnjima ipo 10 i 100 komada. Predaju se po komadu.
Dozvoljava se: x
na 10% dobavljenih komađa po jedna 'kržica;
na 10% 3dobavlienih komada po jedna kr:vina male visine luka koja Se može ispraviti.
Ručke za kišobrane i štapovi za decu su silna oblovina od 19 do 20 m/m srednjeg prečnika sa dužinom od 35 do 110 cm.
Dobavljaju se i prodaju kao šbapovi.
Dozvoljava se:
ma 10% dobavijenih komada po jedna mata krivima
koja se može ispraviti.
VINOGRADSKO KOLJE
Izradđuje se od hrasta, bagrema, vrbe i četinara. Uzima se obioviha od 4,5 do 7cm srednjec prečmika, deblji se komadi cepaju. Prečnik na lomjem kraju me sme biti manji ođ 30 m/m.
Dubžinri> su: 1,25, 1,50, 1,30, 290 i 9,50 m. Seče se zimi. Kolje mora bili od zdravog drvela, bez kvrga. i pribižno ravno. Ima biti okorano, a na debljem raju zašiljeno. Dobavlja se, ako drukčije nije ugovoreno, u svežnjima od pe 25 i 50 komada. Dužina i vrsta drvela ima se posebno UgOVOT {i Prodaje se po komadu ili dužnom meru. Dozvoljavaju se:
male kvrge usled kojih se kolac neće prelomiti na 20% dobavljene količme jednostrana zakrivljenost do 10 cm visine luka;
13% dobavljene količine može biti i od 40 m/m srednjeg prečnika;
otstupanie u dužini za 5 cm naviše ili naniže.
KOLJE ZA VOĆKE
Izrađuje se od hrasta, bagrema i čet nara. Uzima se oblovina od 5 do 10 cm srednjeg prečnika. Dužine su: 1,50 do 2,50 m.
Kolje ima bili od zdravog drveta i pravo.
Kolje mona biti okorano, a ma debljem kraju zašiljeno. Dobavlja se, ako drukčije nije up:ovoreno, u svežnjima od po 20 kom, dimenzija i vrsla drveta ima se posebno ugovorili.
Prodaje se po komadu.
Dozvoljavaju se:
kod prečnika 5—7 cm ma!e kvrge, ai kod prečnika 8 do 10 cm srednje kvrge s time, da su i u jednom i u drugom slučaju kvrge glatko otesane i da 'se usled njih 'kclac neće prelomiti.
20% dobavljene 'količinmz može biti i 40 m/m srednjeg prečnika;
olstupanje u dužini za 5 cm naviše ili naniže.
STUBOVI I MOTKE ZA HMELJ !I DUVAN
Izraduje se od hrasta i četinara; moraju Dili 'okorani.
Stubovi za hmelj su na lanjem kraju debeli 8—14 cm dužine su 6—9:m.
Dobavljaju s po'komadu, a prcdaju po komadu di po mš*,
Dozvoljavaju se:
Višesirana mala zakrivljenost do 10 cm. visine
luka. Zdrave kvrge bez obzira ma broj i smeštaj 5 im, da ičyrsloća na lom me bude umanjena.
4.9
4.31
4.39 4.32.1
6.9 6.3 6.3
6.4 6.41
6.42
| Ze
7.11.1
77SJe 7: 11.9.
77.119.
6.11
Motke za hmelj i duvan su 8—15 sm debljine. mereno na ,l metar uda!jenosti od debljeg kraja; dužime su, 4 m naviše. Moraju bili zdrave i mavne.
ora jaju se S komadu, a prodaju po komadu ili 'po dužnom meru.
DO 0 se:
zdrave, gilaiko olesane kvrge, bez obzira na broj i smeštaj s lim da čvrstoća na 1 cm mne bude
umanjena.
Drvo za dumenove — kormila za splavove. Izradđuje se cl smreke i jele. Uzimaju se komadi od 10—12 cm srednjeg prečnika (promera). a dužine 6—9 m. Drvo msra biti zdravo i pravno. Na oba kraja ima'u biti hesterom zaravnjeni. Dobavljaju se po komadu, a prodaju po komadu ili
dužnom metru.
Dozvoljavaju se:
zdrave i glalke otesane kvrge srednje veličine tim, da čvrstoća ma lom ne buds umanjena.
OBRUČI
Izrađuju se od leske, veza, graba, jesena, kestena i drena ipod ikorom.
Debljine su #—5 cm, a dužine od Moraju bili zdnsvi i mezasukani. Dobavižaju se u SV ežnjevima u oblom i cepanoin stanju razvrstano Do dužini | vrsti. Prodaju se po komadu.
2 m naviše.
Dozivoljavaju se:
zakrivljenost bez obzinrm ma veličinu s tim da nije
nastaia usled kvrge; zdrave sitne kvrge.
DRŽALJA
Izrađuju se od sitne oblovine i to:
Za lopate, mofike. ašovi i sl.. od svih vrsta vrbe, ve i topole: debljine su od 4 do G sm, a dužin« od 1,30 do 1,50 m.
Dobavlja se s nazlišitim brojem komađa; prodaju se po komadu.
Dozvoljava se:
jednostrana zakrivljenost.
Za alaf cd drena, jasena, praba. bukve i sviba; debljine su od 3—8 cem, a dužine od 0,95 m i naviše. Moraju bili prava i zdrava.
Dobavljaju se u svežnjevima razvrstano po dužini i vrsi” prodaju se ps komadu.
PRUĆE I ŠTAPOVI ZA PLETARSTVO
Izraduje se od vrbovine. Dolaze u obzir kultivisane | nekullivisane (divlje) vrste vrba. Seče se od marta do maja i posle opadanje lišća od novembra do februara.
Pruće su jedncgodišn i izbojci od 92—14 mm prečnika ((promera) ” dužime do 0,50 ji maviše. Dolaze u Obzir vrshe: bekva (Sali Viminals) i njezine podvrs!e: S. Vimfnalis cannabi (konopljasta vrba) i S. Viminalis regalis (bademasla vrba); dragulj (S. amypdalina); američka vrba (S. americana); rakila (S. purpurea) i njezina podvrsta: S. purpurea Mhelix, bekvasta rakila (S. purpurea Vvim'nalis): žula vrba (S. alba warletas vittelina). Štapovi (šlapovi za pleteni namešiaj) su dvogodišnji ili {rogcdišnji izboje' od 15 do 30 mm iprečnika (promera) i dužine od 0,50 m maviše. Dolaza m obzir vrsle: S alba var. vitiejjna, S. albx var. vilielina aurea, S. daplinoides (rama riba),
S. Vim'nalis, S. amygdaline; S. alba i S. fragpiljs. .