JUS standardizacija

BROJ 5 DECEMBAR, 1950.

183

28 Dobavlja se meoguljeno po prostornom metru ili : po. težini :

29 Pilanski otpaci dobavljaju se mevezami

5 DRVO ZA SUVU DESTILACIJU (D-drvo)

51 Divo za suvu deslilaciju je sirovina namenjena preradi: suvom destilacijom :

92 Izrađuje se od bukovine i grabovine. Drvo lreba da je zdravo, a grane glatko otesane

33 D-drvo lreba da je prosušeno (do 95% vlage)

34 Ostale vrste listača i četimara (četinjača) UDpO-

irebl:avaju se kao D-drvo samo u izmnimmnim slučajevima i po posebnom sporazumu

35 D-drvo izrađuje se kao cepanice ij oblce

36 Za D-drvo mogu se koristili i pilamski otlpaci.

Cepanice su debljine od 12 do 24 cm merene na {elivi luka, a oblice su prečnika (promera) od 7 do 19 cm mereno na tetivi Juka. Cepanice i obice su dužine 1,00 m uz dozvoljeno otstupanje od 5 cem. Pilanski otpaci bukovime i grabovine lreba da su zdravi, čisti, bez otpadaka drugih vrsta drveta i bez piljevine iste vrste drveta. Za D-drvo mogu se upotrebljavati samo oni pilanski otpaci, koji se ne daju preraditi u vredniji pilanski Droizvod 7 Dozvoljava se:

71 Od ukupno dobavljene količine 40% oblica j kraćih komada (dužine od 50 do 95 cm)

972 Prozuklost drveta do 50% kubnog sadržaja pojedinog: komada s tim, da ukupna kolišina prozuklog drveta ne pređe 20% kubnog sadržaja od ukupno dobavljene 'količine

375 Kod pilanskih otpadaka do 5% količine, bilo otpadaka stranih vrsta drveta bilo piljevime iste vrste diveta :

(5.5

58 D-drvo meri se po prostornom mueiru i tležimni 4 DRVO ZA DOBIVANJE SMOLE 41 Drvo za dobivanje (ekstrakciju) smole je panje-

vina običnog i crnog bora. Panjevina ireba da je bez koremja i žila, očišćena od fruteži, zemlje i peska (kamena). Iznimno se, za drvo za dobivanje smole, mogu upotrebili iji olpaci.

Panjevina i otpaci dobavljaju se po težimi

DK 634.983. Predlog jugoslovenskog standarda br. 78

MEOBRAĐENO I OBRAĐENO DRVO ŠUMSKE PROIZVODNJE

DRVO ZA OGREV

l Ogrevno drvo je ono koje se upotrebljava za proizvodnju {iopline. Izraduje se od svih vrsta drveta. Seče se u zimskoj i letnjoj seli,

2 Plavljeno kao i leti sečeno ogrevno drvo dobavlja sa samo ako je naročiloe ugovoremo

5 Drvo za ogrev deli se po vrsti drveta, po stupnju suvoće, po obliku i po kakvoći

51 Po vrsti drveta razlikuju se:

311 Tvrdi ogrev listača: Dukovo, grabovo, CceroVo,

bagnemovo, jasenovo, brestovo, hraslovo, javoTOVO, kienovo drvo i drvo Voćkarica

JNA Mekani ogrev listača je Dbrezovo, lipovo, johino, topolovo i vVrbovo drvo

2,09, Ogrev četinara (četinjača) je DOTOVO, smraekovo i jelovo drvo

5214 Drvo za ogrev dobavlja se kao tvrdj ogrev lisac

ča, mekani ogrev listača ij ogrev Ilelinara (četinjaža). Dobavu ogrevnog drvela odvojemo po vrslama ili u odredemim muešavinama, treba |posebno ugovorili

34

34

341.1 341.11 241.12 241.15 341.14 342.

342.1

53492.11 342.19 342.13 342.14 342.15

245

349.1 340.11 349.192 345.15 343.14 344

5244.1 244.11 345

Po stupnju suvoće drvo se deli na suvo drvo za ogrev i ma sirovo drvo za ogrev

Suvo drvo Za ogrev je ono koje je izrađeno u zimskoj seči bar G meseci pre dobave, a u lelnjoj seči bar 4 meseca pre dobave i Sirovo drvo za ogrev je Ono koje je odležalo najmanje 1 mesec pre dobave

Prema obliku razlikuju se

Cepanice: komadi drveta 1 m dužine

Dobivaju se cepan'em oblog drvela promera 14 cm na više, koje je s oba kraja teslerom okrajčeno. Tetiva luka cepanica iznosi 192 do 24 cm. Cepane oblike (polutke, police) su širime od 12 do: 20 cem. Dozvoljava se kod dužine olistupanje od — 5 cm i lo kod 20% dobavlijenih komada Oblice: dobivaju se od cblog drveta koje je s oba kraja testerom okrajčeno

Oblice su promera od 7 do 12 cm, a dužine kao cepanice

Sečenice: dobivaju se od oblog drvela na oba kraja sekirom ili teskerom okrajčene. Promera su od 5 do 7 cm, a dužine od 0,90 do 1,90 m Gule: kvrgavi, necepivi komadi drveta debljine do 40 cm, a dužine od 0,50 doe 1,20 m Panjevina: komadi drvela dobiveni razbijanjem i cepanjem iskrčenih panjeva stabala; debljina im je najmanje 15 cm a najviše 40 cem Otpaci: komadi. drveta koji otpadaju kod seče, piljenja, cepamja, tesanja i kovanja drveta u šumi ili kod prerade drveta na pilanama i na drugim posirojen'ima za preradu.drveta. Debljina im je od 0,5 cm do 18 cm; širina od 2 cm do 30 cm; dužina od 15 cm do 190 em

Po kakvoći drvo za ogrev se deli na A, B, C, D. E i E razned

A-razred — drvo za ogrev sasloji se od najmanje 70% cepanica i najviše 30% blica. Drvo mora biti zdravo i pravno

Dozvoljava se:

Glatko ohesane zdrave kvrge

5% mnafrulih komada

10% prozuklih komada

Zaktivljenost do 10 em visine luka

B-razred — drvo za ogrev sasloji se u pravilu od oblica i cepanica koje ne spadaju u A razred. Drvo mora biti zdravo

Dozvoljava se:

Glatko otesane zdrave kvrge

10% mnatrulih komada

20% prozuklih komada

Zakrivljenost do 15 cm visime luka

komadi od perca (s jedne slrane piljeni, a s druge strane sečemij)

C razred — drvo za ogrev sasloji se iz gula i svih onih cepanica i) oblica koje se iz bile koga razloga ne mogu uvrslili u razred A i B. Drvo ireba da je zdravo, može bili cepano i mecepanmo, neograničeno kvrgavo, krivo i usulkamno Dozvoljava se:

Komadi dužine od 40 do 190 cm

20% 7natruhh komada

30% mprozuklih komada

Komadi s oba kraja sečemni

D-razred — drvo za ogrev čine sečemice. Drvo mora bili zdravo, a može biti kvrgavo i krivo. Dozvoljava se: ;

30% prozuklih i nalrulih komada

E-razred — drvo za ogrev Ičimi panjevina. Drvo mora biti zdravo ı čisto od zemlje i kamena

4.%