JUS standardizacija
: 202
STANDARDIZACIJA
17 Određivanje čvrstoće koje su određene za ispitivanje čvrstoće posle 7 dana, 171 Priprema opitnih uzoraka. 0 U LI u Gušnici na 37". ZION O ŠRI VR Je |e9 OOU Prizme i osmice od estrih-gipsa, koje su određene za 1 ae _ 0 i _ o ispitavanje čvrstoće posle 28 dana, ireba poslednja izrađuju iz propisno pripremljene kaše prema stavi 9 „dana držali” u sušnici pod istim uslovima. Opitne 161, a sastoje se iz 195 er gipsa na 100 gr vode, za PO ra ul ma slaiku za sušenje, postavljaju svakt prizmu i osmicu. Čim je kaša pripremljena uliva E PI a O DONE UO ORO Core pOSie se brzo u kalupe iz mesinga uz stalmo mešanje: ka- : E O AUS lupi su namazani uljem ili belim vazelinom. Gips ireba 172 Ispilivanje čvrstoće kidanja. uliti u kalupe ako da prelazi ivicu kalupa za Oko Ispitivanja čvrstoće kidanja izvodi se Michaelis-ovim 3 mm. Kod ulivanja treba paziti da se ne stvore vaz- aparatom. dušni mehuri u masi. Čim g'ipsana kaša počne da ve- 170 Ispitivanje čvrstoće na prilsak. zuje, treba navnjačom pažljivo wkinuti suvišak gip- Ispitivanje čvrstoće na pritisak može we izvršiti na Sane ikaše sa ikalupa. Površina opiknih prizama i osmi- svakom aparatu ikoji služi toj svrsi. ca zagladi se prevlačenjem noža bez pritiskivanja. 18 Broj ispitivanja i prikaz rezultata Pošto Je gips Vezao, prizme i osmice se označuju, 181 Ispitivanje čvrstoće na pritisak i na kidanje vrši se vade iz kalupa mere i stavljaju u zatvoremi prostor sa najmanje ma po 3 opitne prizme ili osmice, a sVa 707 ON o i i. C. . određivanje čvrstoće ostala dspitivanja ma po 2 uporedna opita. o posle 1, odnosno sata, opitne 'prizme i osmice mne t, ikazati ni - ti izVr· menjaju položaj, niti ostale uslove. Prizme ı osm'ce _ a Ha Tlazal Kac Grčdrje vičddOšl i DK 677.118 23.9.8 U partiji, kada su vlakna i svim balama samo : jedne od gore navedenih boja Pr edlog jugoslovenskog standarda br. 86 23.9: „Ujednačenost boja kod kudeljne kučine: 23.9.91 U ba. podrazumeva se onda, ikada su sva vlakna O KUDELJNO VLAKNO :Ž samo jedne od gore spomenutih boja i OPŠTE 99.9.99 U partiji, kada su vlakna u svim balama samo jedne 11 Pojam od gore navedenih boja 11.1 Kudeljno vlakno je vlakno biljnog porekla dobiveno 2 ROMU je onda, kada su vlakna u ručiod konopljine stabljike (Cannabis sativa) = i 23.9.4 Šarena kudeljna kučina je onda, kada su vlakna 12 Opseg : raznih boja 12.1 Ovaj propis se odnosi samo na kudeljno vlakno iai i jugoslovenskog porekla, dobivenog od ikvašene Za Žii IBRO. : : · __shabljike : 24.1 Prema prirodnom sjaju delimo kudeljna vlakna na: 19.9 Ovaj propis se ne odnosi na kudeljno vlakno dobi- 24.1. Sjajno veno od zeleme stabljike 24.1.9 Manje (srednje) sjajno 13 SvrBa i | 24.1.9 Bez sjaja (mat) LOR GEO : lino 1 : 13.1 O 007 propisa je O je obaveznih uslo- 242 E | Pride 713 ĆĆ OSIKOZ Kude Va upovine i prodaje domaćeg i inostrano e : kudeljnog vlakna. } E E 24.1 Teško-masno | 1319 U ugovoru specificiraju se ovim propisom određena 222 Srednje ieško-manje masno svojstva i podaci. e 24.2.9 Lako-posno 24.3 Sjaj i masnoća određuje se slobodnom ocenom 2 RAZVRSTAVANJE I KLASIFIKACIJA stručnjaka po izgledu i težini 21 Razvrstavanje i klasifikacija, koje 25 Prema čvrstoći delimo vlakna na: se vrši prema priloženim fabelama, uslovljena je 25.1 Čvrsta sledećim svojstvima: 25.9 Manje čvrsta Ž Dužina i sređenost 25.3 Bez čvrstoće (na-irula vanklasna vlakna) 29.1 Kudelja — duga vlakna paralelno sređena 25.4 Čvrsloća se određuje slobodnom ocenom siru29,9 Kudeljna kučina — kratka vlakna, zamršena čnjaka prema sledećim karakteristikama: 93 Prirodne boje 95.4.1 kod čvrstog vlakna prilikom s!obodnog kidanja ru9.1 Sveti kama pramena vlakna, vlakna vibriraju i daju me· Vetlo srebrnasta talno čisti zvuk. Mesto prekida nije tupo već su 2850. Svetlo žućkasta vlakanca nejednako-merno rascepljena 203 Svetlo zelenkasta 95.4.9 manje čvrsto vlakno prilikom slobodnog kidanja 23.4 Bela rukama pramena vlakna, vlakna daju slab zvuk, a 23.5 Siva ~ prekid je tup i jednakomeran 23.6 Tamno žućkasta 26 Prema sposobnosticepanjaipredivo ZdZ Tamno zelenkasta sti delimo vlakna kudeljna na sledeće vrste: 23.8 Ostale nepomenute boje 26.1 mekana, i lako cepljiva (spaltbar) 29.9 Ujednačenost boje 26.2 mekana i cepljiva 9%9.1 Ujednačenost boje kod kudelje: 263 grublja i cepljiva 23.9.11 U ručici podrazumeva se onda, kada su sva vlakna 264 | gruba i teže cepljiva samo jedne od gore navedenih boja 26.5 mehanički omekšana i sitna 23.9:12. rw bali, ikada „su sve ručice samo jedne od gore 26.6 mehanički omekšana i sitnija navedenih boja 26.7 mehanički omekšana i najsitnija
|