JUS standardizacija

WO —— u —

BROJ 5 DECEMBAR, 1950

591 Ostatak na situ od 900 rupa ne sme da prekorači kod:

štuk-gipsa, — — —= = >= — = 90% imodelarskog: gipsa. — — — — 10% alabaster gipsa | — — — — — 5%

gipsa za maltene — — — — — 30% estrih gipsa | — — — — — — 10% 592 Na situ od 64 rupelcm” ne sme nijedna vrsta gipsa da ostavi bilo kakav ostatak. 59 Čvrstoća. 531 Čvrstoća se kod gipsa isputuje na kidanje i pritisak. Posle 1,7 i 98 dana gips mora dat: sledeće minima:;ne

vrednoti: Sve vrste šluk - gipsa : : |: i gips ze malfere Esirih ~ gips dana Čvrstoća u ikkg/cm? na kidanje na pritissk | na kidanje |na pritisak l 8 89) = = |M 16 60 10 100 28 — — 25 150 |

532 Dozvoljena su olstupanja od wornjih vrednosti do

— 107. E

NAČIN USKLADIŠTENJA I ČUVANJA

Uskladišlenje gipsa VrIši se l zatvorenim, SUDITI

prostorijama u naslagama najv:še do 2 m Visine, pri

čemu mora biti zaštićen od promaje i postavljen na

suvi pod.

7 NAČIN PAKOVANJA |

79 Gips se pakuj»> u papirnate vreće od 50 kg bruto. Veće se količine mogu pakovati u drvenu burad sa naznakom neto težine.

8 OZNAČIVANJE

82 Ozmačivanje se vrši žigom koji mora da sadrži firmu i sedišta proizvođača, vrstu proizvoda, datum proizvodrnije i težinu.

9 TRANSPORT

93 Transport se vrši u zalvorenim vagonima kao ı u drugim zatvorenim vozilima.

[=>] DO O?

10 Trgovački običaji — način isporuke

101 Gips se prodaje po težini sa eenom od 1000 kg bruto za meto. Bez naročite pogodbe isporučuje se gips lu papirnim vnrećala od 50 kg bruio težine. Otstupanja od bruto težina dozvoljena su kod mpapirnih vreća do” 20/6-

Ili ISPITIVANJE ZA GRAĐEVINSKE SVRHE

11 Uzorci za ispitivanje

111 Za isp'ivanje će se uzimati uzorci na sledeći mačim: Od predmetne partije iz 5 vreća, sa različitih mesta, uzeće se po 10 kg iz svake vreće. Svaki ovakav uzorak prepoloviće sj te će se svaka polovina staviti u limenu kutiju koja se mora zalemiti. Po jedna od ovih kutija šalje se na ispitivanje, a druga se mora čuvati kod zainteresovane strane do prijema rezultata ispitivanja ili do završetka spora.

112 ljzorak fireba odmah izvaditi i olpremeti na isp'tivanje a najkasnije 28 dana nakon isporuke.

12 Gubitak zagrevanja

121 Određivanju gubitka zagrevanja t. j. određivanju sadržanja konstitucione vode, prethodi sušenje uzorka u eksikatoru nad sumpornom kiselinom. Od ovako osušenog gipsa odmurj se oko 3 igr, koji se zatim zagrevaju i ladici koja je umetmuta u cev U od teško topivog stakla, i to 30 mmuta pri temperaturi od 300400% Za vreme zagrevanja provodi se osušeni vazduh koji odnosi oslobodenu vodu, koja se absorbuje u U-cevi. Tačnost merenja mora biti na 1 mgr. Gubitak zagrevanjem, odnosno konstiiuciona voda, :zračunava se iz razlike težine U-cevi pre i posle zagrevanja gipsa.

13 131

132

16

161

169

163

164

201

Hemiski sastav

Kvalitet gipsa u mpogledu hemijskog sastava, zaVisi samo od ikoličime CaSO+.#% H.O, a irelevantan' je hemijski sastav prirodnih primesa. Količina iprirodn:h primesa dobija se, kada se od 100 odbije zbir količine kalcijum su'fata i gubitka pri zagrevanju.

Za određivanje sadržaja kalcijum sulfata (CaSO:), rastvara se uz zagrevanje 1 gr supstance u 100 ml vode i 95 ml sone kiseline. Po rastvaranju filtrira se i naliva u odmernu tikv:eu od 950 ml koja se nadopunjuj» do marke. Od filtrata se uzima 50 mi (0,2 gr supstanci») zagreva se i dodaje kap po kap 5%-nog rastvora barijum su'fata do konačnog taložemja. Poste četvoročasovnog stajanja barijum sulfat se odfiltrira i pere toplom vodom. Iz težine barijum sulfata izračunava se količina kalcijum su:fata u supstanci.

Finoća mliva Finoća mliva se ispiluje na uobičajeni načim na sitima od 64 i 900 rupa/ecm". Za ovo ispitivanje treba uzeti 100 gr supstance.

Razmera vode za mešanje

Količina gipsa koji može da prmi 100 ml vode određuje se na sledeći načim:

Suva staklena ili gumena čaša unutrašnjeg prečnika 7 cm i zapremins oko 250 m! prvo se izmeri, a zalim se u istu nalije tačno 100 m} čiste vode od — 20% C. Pri nalivanju vode 'reba paziti da se ivica i bokovi čaše me okvase. Zatim se u vodu ravnomerno USsipava gips sve dotle dok ne prestane tonuli, tj. dok površima vode za vreme od oko 5 sekumdi sasvim me mestane pod tankom suvom pokožicom od gipsa. Usipavanje nesme frajati duže od dva mimifa, a za to vreme čaša se ne smj dodirnuti niti potresati. Zatim se ležina čaše izmeri.

Razika težine čaše mre i poste ugsipavanja gipsa, umanjena za 100 igr (100 ml vode), daje propisnmu količinu gipsa koju može da primi 100 mi! vode.

za 100 gr. (100 ml vode), daje propismr količinu gipsa koji može da primi 100 ml vode.

Dobivena kaša nesme se upotrebiti za druge opite.

Vreme livenja, vreme razmazivosti

i vreme vezivanja

Priprema mase za ispitivanje.

Za ispitivanje vremena, livenja, razmazivositi | VeZIvanja priprema se gipsana kaša opreznim uusipavanjem 250 gr gipsa u 200 mil vode | to tako, da se sva količina dodatog gipsa podjednako razdeli po celoj površini vode. Treba zabeležiti vreme kad se počelo sa usipavanjem, jer se od tog trenutka računa vreme po tač. 162, 163 i 164.

Kada je cela količma gipsa dobro nakvašema vodom, treba nastalu masu snažno mlšati kašikom da bi se dobi:a jednolična kaša. Usipavanje i mešanje ne sme trajati duže od 2 min.

Vreme livenja. ı

Vreme livemja se određuje. V:icat-ovom iglom. Oko 100 ml gipsane kaše pripremljene na opisani način ulije se u komični prstem promera 80 mm i vis:me 20 mm. Vical-ova igla we (preseka 1 mm, opterećenje 5300 gr) u vremenskim razmacima od Ve min. pušta na gipsamu kašu aı prstemu i lizvlači. Vreme livenja je dovršeno ikad se ivice otiska koje je načinila igla me slivaju Više. Iglu treba očistili pre svakog wspuštanja u masu.

Vreme razmaz:vosti.

Na istom uzorku određuje se istim aparatom i vreme razmazivosti. To određivanje pretstavlja nastavak vremena livenja. Vreme razmazivanja je u onom času dovršeno, kad igla ne prodire više od 5 mm u kolač visine 20 mm.

Brzina vezivanja.

Vreme od trenutka usipavamnja gipsa mw vodu do irenutka kad Vicat-ova igla više me ostavlja n'kakav frag na opitnom kolaču iz tač. 163 naziva se vremenom Vezivanja.