JUS standardizacija

češljanjem vijane kudelje na grebenima broj 8, koja je prethodno omekšana mehaničkim putem

BROJ 5 DECEMBAR, 1950 205 Of Čistoća 30.15 Ekstra 8 kudelja i | = CO 1 Re E ~R: ZO AI OR Er SS iji Sei vena češljanjem vijane kudelje najboljih kvaliteta 27.1 KU O 1 O ou E a na grebenima broj 6, koja je prethodno omekšana THUSSd; aa CO CO LER |T mehaničkim putem, tako da se iz nje mogu presli zdera određuje se postotkom POD 0 00 PO O OJOVO 27.3 Kudeljna kučina ne sme sadržavati nikakvih sia- ~ 30.16 Ekstra češijana kudelja br. 8 —omekšana, dobinih primesa sem pozdera, čiji sadržaj se odreduje vena češljanjem vijane kudelje naiboljih kvaiteta postotkom na grebenima broj 8, koja je prethodno omekšana 27-08 Sadržaj dozvoljenih količina kučine i pozdera Vi- mehaničkim putem, tako da se iz nje mogu presti dljiv je iz tabele A i B najlinija indusirijska prediva 28 Po poreklu gajenja konomlje, kude:j- 30.9 Rid Čno "Če ljaA ma kič ima no vlakno označava se kod nabavke sa pokrajinom o zid etka ~ kš dobi k OE JU: 30.21 Češljana kučina br. 5 neomekšana — dobivena kao P . nusproizvođ kod izrade češijane kudelje broj 5 me28.1 Vojvođansko vlakno omekšane 981.1 bačko — ikratica BA 30.99 Češljana kučina br. 6 neomekšana —, dobivena 98.1.5D banalsko — kratica BT | kod izrade češliane kudelje br. 6 28.1.3 isko — kralica SM > eo 0 0 a 30.23 Češljana kučina br. 6 omekšana — dobivećna kao a co ValScO Vla nusproizvod kod izrade češljiane i ekstra češljane 98.9.1 slavonsko — kralica SA kudelje br. 6 omekšane | 28.2.9 ostalo (hrvatsko) kratica HO 30.94 Češljana kučina br. 8 omekšana — dobivena kao 28.3 srbijansko vlakno nusproizvod kod izrade češljane i ekstra češljane 98.3.1 moravsko — kralica MA 50 O a 98.3.9 vranjsko — kratica VE a JučHO češ jata Dradića 28.3.3 ostalo (srbijansko), — kratica SO 30.31 Bradica br. 5 — dobivena češljanjem vijane ili tre28.4 bosansko vlakno E šene kučine na grebenima broj 5 28.4.1 | semberijsko — kratica BS 30.32 Bradica DT. e dobivena češljanjem vijane ili 99 i» i tehnode Koj nadi a {rešene kučine na grebenima br. 6 2 o vrstama tehnolo ina - CS S PPI i a | vanja kudeljnog vlakna, kudeljno viakno delimo na: 30.4 O U O — dobiyena kao nusproizvod kod -OL Kod udele: 30.5 Mehanički češljana kudelja 29.1.1 Vijana kudelja — izrađena na vijačkim točkovima · 30,51 Wehanički češljana nerazvrstana ikudelja — do29.1.9 furbinska kudelja — izrađena na iurbinama za bivena češljanjem omekšane vijane ikude)}je na strovijanje kudelje jevima za češljanje 90.9 kod kučine: . ; 30.511 Mehanički češljana razvrstana kudelja br. 3 Na: . Oe Se ; – y dobivena izdvajanjem iz nerazvrstane mehanički 99.2.1 kudelja — kučina — dobivena izradom kratke Padina ro waka?a zakržljale i oštećene stabljike konoplje ] O Je R : _. . ” = . . 30.519 Mehamički češljana razvrstama iuudelja br. 6 29.9.9 kidana kučina — dobivena otkidanjem krajeva Vi- dobivena izdvajanjem iz mnerazvrstane mjehamički jane kudelje I i II klase na grebenima za ručno češljane ikudđelje č (e lani s n : 30.513 Mehanički češijana razvrstana kudelja br. 8 29.99 Vijana kučina — dobivena kao nusproizvod kod dobivena izdvajanjem iz mnerazvrstane mehanički izrade vijane kudelje, i zatim vijana na točkovima češljane kudelje E 29.2.4 iturbimska ftresena kučina — 3„qudobivema kao nus- 50.6 'Mehan!ki češljana kučina — dobiva se kao nusproizvod izrade turbinske kude;je, i zatim tresena proizvod mehanički češljane kudelje 29.2.5 wrabljevina vijana — dobivena od raslura sfa- Ista se klasificir a iu 'klası I, II i IH prema prilobljike pograbljene sa terena, lomljena i vijana ženoj tabeli »B« 29:26 grabljevina irešena — dobivena od raslura stab- 8 OPREMA \ OZNAČAVANJE ljike pograbljene sa lerena, lomijena i {rešena 51 Oprema SJ OU O O O9)U3H, Vijana i turbinska kudelja isporučuje: se u pojedi/.. Ni ~ JK-y || || (-7 · |K · i 1: || · H | Etrich-ovog sistema (Gruschwitz, Mom- O aan balama bruto od po 100 kg kondicionirane OOTtS) Čan , 29.2.8 {resena kučina — dobivena tokom prerade kudejj- SO POUEIIŠ bad BE 100 O 507 6 ne stabljike i zatim tresena 311.2 Zapremina bale je 0,33 m 50 Po vrstama tehnološkog načina dalj- 311.3 Bala je sastavljena od ručica prosečne težine od ne pripreme vlakna za preradu, kudeljno vla- oko 900 gr. Ručice su presavijene i nasaagane {60 MO Dao ] OL ] a bale uzduž tako, da presavijena mesta sačinjavaju = o O) e ____oba čela bale 0 HUDC DJOICVĆ S ljana kudelja 311.44 Na gornjoj i doljnoj sirani stavlja se »košuljica« 20.11 češljana kudelja br. 5 neomekšana — dobivena (raširena ručica) od po jedne ručice ROP Vijane ili turbinske kudelje na grebe- ·9311.5 ~ Svaka bala je čvrsto presovama i vezana kudeljnim a 0085 . : uželom izrađenim od istog kvalitela kudeljnog vla20.12 češljana kudelja broj G neomekšana — dobivena kna, kao što su vlakna ručica u bali. Bala je vezana češljanjem vijane ili turbinske kudelje na grebe- na 6 mesta sa 6 užeta prema slici Hira broj 6 i E 911.51 „Maksimalno dozvoljena težina po svakoj bali je 30.13 češljana kudelja broj 6 omekšana — dobivena če- 1.200 gr ı| šljanjem vijane kudelje na grebenima broj 6, koja 310.59 Minimalna jačina kidanja pojedinog užela jesle – je prethodno omekšana mehaničkim putem 500 kg i 90.14 Češljana kudelja broj 8 omekšana — dobivena #19 Češljana kudeljna bradica svih vrsta isporučuje se

u pojedinačnim ba:ama bruto od po 50 kg kondicionirane težine