JUS standardizacija

Br. 6—7 1951

domaću upotrebu) iz godine u godinu pojačavala, 1948 g.

izvršena je zvanična klasifikacja — tipizacija vrsta našeg –

cementa za domaću potrebu. (Cementi za izvoz imaju uvek standardan kvalitet i premašuju postavljenu normu). Propisano je da cementi, koji se u našoj zemlji proizvode za domaću upotrebu, moraju da nose pored fadašnjih oznaka fabrike i bruto težine, još i oznaku tipa cementa i njegov kvalitet, kao i približni datum izrade (meljave). Slovo u Oznaci cementa znači vrstu—tip cementa, a brojevi iza slova označavaju kvalitet zementa (aktivnost cemen–ta) fj. minimalnu normu čvrstoće koju taj cement postiže na pritisak po 1 sm” posle 28 dana.

Nove oznake cementa postavljene u 1948 00 bile su: N 350, 400 | 500 za normalni portland cement,

S 600 i 700 za portland cement visoke vrednosti,

C 500 za cement za :zgradnju puteva,

H 300 za cement sa niskom toplotom vezivanja, (za upofrebu kod vodojaža),

B 350 za beli cement,

L 700 za topljeni boksitni cement. (»Lafarge«).

R 250 za raljsk: cement,

M 200 za cement od mešavine šljake i kreča,

P 400 za pucolanski zement.

Prema stvarnim rezultatima ispitivanja cementa naših fabrika u zavodima za ispitivanje materijala u periodu od oslobodenja do kraja 1947 g, klasificirani su 1948 g produkti naših fabrika cementa privremeno, kao što sledi: Beočin (Srbija) N 400, H 300.

Ralja (Srbija) N 250.

Popovac (Srbija) N 400, S 600, C 500.

Anhovo (Sloven:ja) N 400.

Trbovije (Slovenija) N 400, (evt. N 500), S 600, C 500. Zidani Most (Slovenija) N 200.

»Šar« — Gen. Janković (Makedonija) N 350.

Livno (B. i H.) N 350.

O O Solin (Hrvatska) N. 400, evt. N 500, S 600 i S 7

»Prvoborac«, Sv. Kajo (Hrvatska) N 400, (evt. N 500), i S 600. »Partizan«, S 600. »Benko Sperac«, A, Omiš (Hrvatska) N 350. »Benko Sperac«, B, Omiš (Hrvatska) N 350 Pula (Hrvatska) N 400, (evt. 600), B 350, L 700, .i P 400 Koromačno (Hrvatska) N 400, N 500, S 600, :; P 400. »Sloboda« Podsused (Hrvatska) N 400 (evt. N 500),5S 600, i G 500.

Predratne jugoslovenske norme za ispitivanje cementa ostale su i dalje u važnosti, s tom razlikom, da se

sad i za super-cemente uzimaju u obzir čvrstoće posle 28 dana, dok se pre rata uzimala čvrstoća samo posle 7

Sućurac (Hrvatska) N 400, (evt. N 500), i

-dana.

Ovo delimično snižavanje kvaliteta može se razumeti fako, da je frenutno bilo važnije ujednačenje kvaliteta nego visina kvaliteta.

Što se tiče zvanične kontrole zementa prilikom izvršene klasifikacije-tip:zacije cementa 1948 g, propisano je, da će na teritoriji NR Srbije mesečne uzorke uzimat. i ispitivati Zavod za ispitivanje materijala Min. građevina FNRJ. Na teritoriji NR Hrvatske i NR Bosne i Hercegovine uzorke će uzimati na licu mesta u fabrikama pretstavnici Min. građevina NR Hrvatske i slati ih na ispit:vanje Tehn. fakultetu u Zagrebu. M:n. građevina NR Slovenije uzimaće probe cementa sa teritorije NR Slovenije i slati ih na isp:tivanje Tehničkom fakultetu u Ljubljani.

Značajno je napomenuti da je prilikom zvanično izvršene tipizacije cementa 1948 g radi verodostojnije kontrole činjeničnog stanja u pogledu kvaliteta cementa, postavljeno, da uzorke cementa uzimaju na lizu mesta u samim fabrikama iz silosa zvaničn: organi Ministarstva građevina odnosno građevinskih inspekc:ja i da ih predaju zavodima na ispitivanje i registrovanje rezultata. Do toga vremena zement su slali na ispitivanje isključ:Vo korisnici i uzorc: su uzimani sa gradilišta.

Čvrstoće probnih kocki posle 28 dana

700)

doo MAKSIMALHA

200

553

500

\a /|cmŽ

~

<

= {

|/|

MO =

~)

|

758 _|/ SREDNJA |

2“. WIiNIMALNA

ČVRSTOĆA NA PRiV\SAK „MK. U ~ => < S si II

~

ii ~ “~ x % 9 3) = No Ma)

. ~ tre s La GODINA * 7 S lb x = 1 = ~ ~

PROBA ~ ~ s Šo ~

{42 0

/5/) 79% (5/ 7274

/8/ 7777 /28/ 7778

„327 22

Grafikon ispitivanja beočinskog cemcnta,