JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
Da vidimo i analiziramo sada kako se novoizvršena tipizacija cementa 1948 pokazala u praksi : sa koliko se discipline sprovodila standardzacija cementa.
Beoč:nski cement je zbog pokazanog opadanja kvaliteta u posleratnom periodu, kao što smo vidili, klasificiran isključivo kao NORMALAN CEMENT, ma da je pre rata beočinska fabrika sa velikim uspehom prolzvodila i cement vi:soke vrednosti. Medutim, ni novostvo_ Tena fipizacija cementa sa sniženjem kvaliteta na nivo običnog cementa, nije sprečila dalje opadanje kvaliteta beočinskog cementa.
1948 g izvršene su 22 probe kvaliteta novoklasiranog beoč:nskog cementa i postignuti Su sledeći rezultati: minimum 307 kg/sm*, maksimum 547 kg/sm*; disperzija od —26% do —37%; 4 probe su podbac:le normu tJ. 18%.
1949 g beočinski cement 1 dalje ima neujednačen kvalitet i Još više podbacuje normu. Tako su 30 izvršenih proba dale kao m:nimum 240 kg/smž, a kao maksimum 600 kg/sm". Kvalitet se kretao od —40% do —50%. 8 proba tj. 20% cementa podbacuje novopropisanu normu.
Gornje rezultate ispitivanja dali su uzorci beočinskog cementa uzetih :z fabrike od sfrane Zavoda za ispitivanje materijala Min. građevina ' FNRJ, ili organa Građevinske inspekcije NRS.
___Za 1950 g nismo mogli dobiti blagovremeno sređene podatke ispitivanja cementa.
Slovenački cementi u 1948 g, posle novo sprovedene f:pizacije, odgovorili su normi od 47 ispitanih uzoraka samo 50%. Minimalna čvrstoća· pala je na 141 kg/snY, srednja na 309 kg/sm”, a maksimalna 416 kg/sm* posle 7 dana. Postignute čvrstoće oscilirale su između —46% i +60% novopostavljene norme.
1949 g bilo je u Sloveniji Ispitano 189 uzoraka cementa. Normama je odgovaralo samo 48%. Min:malna čvrstoća iznosila je svega 103 kg/sm*, srednja 244 kg/smž, a maksimalna 433 kg/sme. Čvrstoće su se kretale od —60% —66% norme, posle 7 dana.
Anhovski cement je dao najslabije rezultate u 1948 g. Od 25 proba odgovorilo je normi 64%: Čvrstoća je oscilirala od —5% do —60%. :
1949 g odgovaralo je normi još 34% uzoraka. Čvrstoća je oscilirala od —50% do —50%.
Za 1950 g ne raspolažemo još podac:ma.
ispitani cemenfi u laboratoriji Zagrebu pokazali su sledeće rezultate:
»Partizan« — Sućurac: 40 proba N 500 i N 400 posle 28 dana prosečno 512 kg/sm* (fj. preko nove norme)
»Prvoborac« — Solin: 9 uzoraka N 400 posle 28 dana 525 kg/sm (tj. preko nove norme) »Prvoborac« — Solin: 9 uzoraka C 500 posle 28 dana 598 kg/sm* (tj. preko nove norme) »Prvoborac« — Solin: 9 uzoraka N 500 posle 28 dana 5603 kg/sm? (tj. preko nove norme) »Prvoborac« — Solin: 9 uzoraka S 600 posle 28 dana
624 kg/sm?* (tj. preko nove norme) dakle 100% dobar kvalitet.
»Benko Sperac« A. Omiš: N 350 posle 28 dana 248—498 kg/sm* tj. —09% do —42% -
»Benko Sperac« B. Omiš: N 350 posle 28 daa 282—402 kg/sm* tj. —0% do —15%
»/0 Kolovoz« — Solin: N 400 posle 28 dana 346—512 kg/sm* —13,5 do-—28%
»Lafarge« — Pula: L 700 posle 7 dana 656 kg/sm* Koromačno S 600 posle 7 dana 460 kg/sm"
»Sloboda« — Podsused: posle 28 dana 382-—508 kg/sm* —0% do-—-27% Trbovlje — Slovenija: posle 28 dana 420 540
kg/sm" 100% dobro Anhovo — Slovenija: kg/sm* 100% ispod norme.
Iz svega napred izloženog jasno proizilazi da su jedino proizvodi naših cementnih fabrika, koje rade za do-
posle 28 dana 292—390
Tehničkog fakulteta U.
maću pofrebu, slabog kvaliteta, a što je još gore, promenljivog kvaliteta fj. nestandardni. Tu u prvom redu spadaju cementi iz Beočina, Anhove, Trbovlja i neki drugi · manje važni, kao iz Ralje, Šar i Om:ški cementi i t. d.
Klasifikazija cementa izvršena 1948 g, kao što smo
videli, nije donela rezultate koji su se od nje oček.vali.
Cementi iz gore navedenih fabrika i dalje su ostali nestaln:, čime je naneta velika Šteta privredi uopšte, a posebno građevinarstvu.
Šfa znači raditi sa cementom slabog i var:jabilnož kvaliteta biće jasno ako se ima u vidu da betom u jednoj konstrukc:ji treba da bude skroz iste ofpornosti, istog kvaliteta. Ako je beton u konstrukciji makar mestimično slab, slaba je i cela konstrukcija. Varijabilnost kvaliteta cementa direktno se odražava na kvalitet befona i daje konstrukcije nesolidnog i kratkog veka.
U direktno ekonomskom smislu slika je još nepovoljnija. Na mnogim našim gradil:štima, edegod se upotrebljavaju pomenuti nestandardni cementi, vlada psihoza straha od odgovornosti. Dole na gradil:šfima u podsvesti činjeničkog stanja da je beočinski, li drugi koji od pomenutih cemenata, slabog i nestabilnog kvaliteta i da probe često podbacuju propisanu normu kvaliteta, pribegava se vrlo često tome da se za »svaku sigurnosf« dozira Veća količ:na cementa kod izrade betona, nego šfo je fO propisano. Tako na pr. gde je u konstrukciji propisana marka betona 160, tj}. DefoT koj: posle 28 dana freba da pokaže čvrstoću od 160 kg/sm*, za koju marku betona je normalno Sasvim dovoljno 250 kg običnog cementa na Im? gotovog betona. dole na grad:lištima zbos nepoverenja prema beočinskom cementu stavlja se 300 pa često i više ke cementa. To znači da finalni produkti gradevinarstva — konstrukcije, objekt:, koštaju skuplje nego što je fo potrebno. :
Pri ovakvom stanju sa beoč:nskim cementom i drugim slabim cementima smatra se rizikom raditi konstruk-
ije gde je predviđena marka betona veća od 160 kg/sm*".
Ze KOreEe rukovodioci u psihozi” nepoverenja prema beočinskom cementu izbegavaiu da ovaj upotrebliuju. kadgod imaju koji drug]. i kod marke betona 160 kg/sm*. a pogofovo za marku betona 220 kg/sm Ta ps'hoza nepoverenja u stalnost i ujednačenost kvaliteta beočinskog cemenfa z straha od odgovornosti, prenela se. logično, delom i na projektante. odnosno statičare i konstruktere. Nikome nije pr'jatno da dođe do neželienih komplikacija kod izvođenia obiekata koje je on računao Da ma da se niegova lična krivica ı niie mogla postavljati. To dovodi do neracionalnih· proiekafa armirano-betonskih konstrukcija i pored svih strosih kontra mera revizionih Fomisija. O proiektovaniu ekonomičnih arm. betonskih konstrukcija sa visokom markom betona od 300 kog/sm* zbog nestandardnog cementa nema ni reči! Racionalizacija serađev'narstva međutim baš leži u jačem naprezanju materijala i maniim dimenzijama POD DUO odnosno. u korišćeniu visoKh marki betona.
Ako se sumiraju sve navedene šfete prouzrokovane proizvodniom cementa slabog i nromenlivoeg kvaliletS dolazi se do znatnih suma. Jasno je da pri ovakvom staniu stvar: ne može doći do unapređenja rađa u gradevinarstvu. već pre do unazadenja, ako se konačno tome ne stane na put.
Po eradevinsku privredu bilo bi mnogo povolinije da se kod fabrikacije cementa postigne makar manja aktivnost, ali da se ostvar: stalan nepromenljiv kvalitet. To bi povratilo veru u zement. a povratkom poverenia u kvalifet cementa. automatski bi otpala i mnoga od navedenih probijanja fonda materiiala. što se nepovolino danas odražava na poslovanju gradevinsk:h preduzeća po privrednom računu, pa oluda :ndirektino i na standard života radnih ljudi.
Osim toga, mnogi rukovodioc: dole na terenu, ne bi" imali više ni formalnog ni faktičkog opravdanja za ulrošak cementa preko norme, do čega na mnogim grad:lištima dolazi delimično i zbog nedovoljne štednje malerijala, a sve se pokriva slabim kvalitetom i otuda većom upotrebom cementa.