JUS standardizacija

Br. 6—7 1951 O

621.882.082:389.63.001.4

Peedlazi iugaolqugmakih alahdatda za audije i meduhatadha slatdacdizatia iavoia

Ing. B. Kuzmanović

O međunarodnoj standardizaciji navoja već je pisano u ovom časop:su. Naročita komisija, sastavljena od stručnjaka za tu materiju, rešavala je pitanje predloga za standardizaciju navoja u našoj zemlji i kao rezultat toga rada Biro za standardizaciju Saveta za mašinogradnju Vlade FNRJ daje na diskusiju predloge jugoslovenskih standarda za navoje. |

Tom prilikom postavlja se pitanje dali bi možda trebalo da naša država već sada usvoji »osnovni profil ISO« koji po svojoj konstrukcij: pretstavlja veliki tehnički napredak u pogledu usavršavanja navoja, ili bi trebalo ostati pri predlogu ISA Buletin 26, koji su do sada usvojile skoro sve države sa metr:čkim sistemom navoja.

Novi »osnovni profil ISO« razlikuje se od profila ISA 1939 u većem poluprečniku zaobljenja dna prof:la spoljnjeg navoja (zavrtnja). Kod profila ISA 1939 poluprečnik r0,1082 h, dok je kod »osnovnog prolila ISO« r = 0,1443, h. To međutim povlači za sobom kod »osnovnog profila ISO« povećanje malog prečnika spoljnjeg navoja, povećanje preseka jezgra i smanjenje dubine profila spoljnjeg navoja. :

Do sada, koliko nam je poznato, n: jedna država nije izdala standard ASA BI. 1 — 1949. U tome standardu su nmavoji, koji odgovaraju novom profilu UST-sistema (Unified Screw Thread—System) deblje štampani za razliku od ostalih već postojećih standarda američkih navoja, koji imaju ist: profil. ·

Osim SAD izdala je Velika Britanija privremen: standard BS 1580—1949, koji treba posle šestomesečne uUpofrebe da se podvrgne kontroli ji rev:ziji.

Oba pomenuta sfandarda su izrađena na bazi Zoll-a.

Kad bi se u našoj državi sada usvojili metrički navoj: sa novim ISO predloženim profilom, a strupnjevanje prečnika i koraka izvrš:lo· prema ISA Bulletin 26 iz 1939 god. (jer novo stupnjevanje još nije rešeno) dobili bi navoje, koji bi se razlikovali od svih postojećih navoja.

Naša država nabavlja zavrtnje i navrtke iz inostranstva, osim on:h, koje izraduje u zemlji, pa navrtke nabavljene u inostranstvu ne bi odgovarale navrtnjima sa novim profilom, :zrađenim u našoj državi. -

Za nove zavrtnje : navrfke morali bi u inostranstvu nabavljati nove merke : rezni alat, koji bi se morali naročito za nas izrađivati i radi toga bi b.li skuplji.

Jedan od bitnih uslova socijalističke :zgradnje naše države i izvršenja Petogodišnjeg plana jeste uvođenje i razv:fak standardizacije. Najvažniji zadatak /\standardizacije jeste povećanje proizvodnosti rada, što pretstavlja jedan od zakona sozijalističke proizvodnje. Konstatno povećanje proizvodnosti rada : u vezi s tim, sniženje cene koštanja, spada među najvažnije faktore pri podizanju životnog nivoa masa.

Da bi u vezi s tim ubrzali razvoj naše standardizacije, freba izdavati takve standarde, koji će nam pre svega omoguć:ti ujednačavanje i pojednostavljenje naše prolzvodnje, a prema našim fehničkim mogućnostima i ekonomskim prilikama uz istovremeno poboljšavanje kvalifeta proizvoda. Osim toga standardi treba da nam omoguće što tešnju vezu sa inostranstvom, za čija smo tržišta vezani. Nikako se ne smemo upuštat: u eksperimente, kada nemamo mogućnosti i uslova da to radimo i kada još nemamo iskustva sa primenom naših standarda. Os:m

toga eksperimenti sa standardima bi nas mogli dovesti u stanje potpune :zolovanosti od stranih tržišta.

Po pitanju usvajanja rezultata dosadašnjih diskusija o međunarodnoj sftandardizacijP navoja Savezna komisija za standard:zaciju obratila se na organizacije za standardizaciju u raznim zemljama metričkog sistema.

Francuska asocijacija za standardizaciju (AFNOR) u svome odgovoru piše:

»Kada pitanje profila ispod 0,5 bude razjašnjeno Tehnički kom:tet ISO/TCI sastaće se da razmotri izvešta– Je Sekretarijata o navojima za vijke i navrtke sa trouglim profilom za prečnike :spod 6 mm. Ovaj izveštaj, u slučaju usvajanja, biće predmet nacrta preporuke ISO.

Gornji ekspoze pokazuje zašto mi još nismo uneli u naše standarde nacrt profila usvojen u Parizu 1949. M: očekujemo ishod studija i, naročito, nacrt preporuke ISO čija Tehnička komisija ISO/TCI će biti zadužena na svom idućem zasedanju, koje će se bez sumnje održati u septembru 1951.«

Biro za standarde Udruženja švajcarskih industrijalaca maš'na (VSM) završava ovako svoj odgovor:

»Odluke, donesene do sada od strane Radne komisije, obuhvataju jedan mali deo problema i mi još nismo ubedeni da li će ISO/TCI usvojiti odluke Radne komisije ili će ih odbiti.

Iz tih razloga objavljivanje standarda VSM, koji se zasnivaju na radu Komisije za navoje ISO, ne dolaze još u obzir, jer smo uvereni da će proći godine pre nego što dođe do pozitivnih rezultata u tome pogledu. Do toga frenutka naša organizacija za standardizac:ju neće objavljivati nove standarde za navoje.«

I Nemački odbor za norme (DNA) je još na svome zasedanju septembra 1949 god. u Diseldor}-u reš:o da za sada ostane pr: profilu ISA 1939 dok se konačno i potpuno ne reši pitanje međunarodnog navoja.

Na osnovu napred izloženog bilo bi i za nas najispravnije usvojit: navoje prema ISA Bulletin 26, kao što već imaju druge države.

Kada bude doneseno konačno rešenje o međunarodnom standardu za navoje, tada treba i mi da ga prihvatimo, kao što će to učin:ti i sve ostale države.

U fome smislu izgrađeni su i predlozi koji se ovde iznose na mišljenje pred naše tehn:čke stručnjake i pred : našu privredu uopšte. Navoji pretstavljaju jedan od najvažnijih elemenata u mašinogradnji, koja je baza za industrijalizaciju naše zemlje · prema tome će pravilno rešenje toga pitanja pretstavljati važan prilog za naš tehnički napredak. Sve primedbe i mišljenja šalju se u Savet za mašinogradnju Vlade FNRJ, B:ro za standardizaciju, Beograd, u roku od mesec dana nakon izlaženja ovog broja »Standardizacija« (datum izlaženja označen je na poslednjoj stranici teksta ovog broja). Sve primedbe i mišljenja koja do toga roka stignu biće obuhvaćena novim predlogom standarda. Taj će novi predlog biti iznesen pred uži forum koji se sastaji od članova Komis:je i podnosioca najvažnijih predloga. Taj forum će izrad:ti definitivan predlog jugoslovenskog standarda, na osnovu kojega će Pretsednik Saveta za maš:nogradnju Vlade FNRJ moći da donese rešenje o njegovom obaveznom primenjivanju.