JUS standardizacija

x

Br. 89 191 e. OR e

143

A

TEKSTIL

= POZIV NA DISKUSIJU

U smislu·čl. 7 Uredbe o jugoslovenskim standardima i saveznim propisima kvaliteta proizvoda i proizvodačkim . specifikacijama Savezna komisija za standardizaciju ob'javljuje ove predloge radi diskusije, „stavljanja primedabaili prigovora.

Primedbe i prigovore mogu staviti državna privredna preduzeća, privredna udruženja i drugi državni organi, zadružne i društvene. organizacije i njihova preduzeća, kao i sva' pravna i fizička lica.

Prema čl. 15 Uredbe sva LIVLCHHO rednzcca dužna su odrediti odgovorna lica, koja će pratiti objavljene pred= loge standarda i organizovati davanje 'primedaba.

Rok za davanje primedaba i prigovora je 45 dana od datuma završetka štampe ovoga broja »Standardizacije« — datum završetka štampe označen je na dnu poslednje stranice teksta — na Savet ža preradivačku industriju, Beograd, Miloša Veljkog 24—26.

_—

Zainteresovani kojima ne bi bilo moguće da u odre-

denom roku dostave svoje primedbe i prigovore, potrebno S je da, u istom roku, zatraže produženje uz naznačenje i opravdanje novoga roka.

> DK 677.81 Predlog saveznog propisa -kvaliteta br. 201 : VUNA 1 OPŠTE il Pojam : 11} Vuwiuna je vlakno životinjskog porekla, od ~ ovaca (iat. OViS). la 12 Opseg : 191 Ovaj propis DDR ID kvalitetna svojstva, odnosno

podatke, kao i klasifikaciju vune u svrhu pravilnog usmeravanja prometa i prerade.

129 Propis istovremeno obuhvata ipo #inoći uporednu klasifikaciju domaće i inostrane vuime, Do jugoslovenskoj i stramim klasıfikacijama. .

15 SvrBa :

131 „Svrha-evog propisa je određivanje obaveznih uslova kod ikupovime i prodaje domaće i inostrane Vaiine.

132 „Vuna se ma tržištu pojavljuje sa oznakom zemlje

ji pokrajme porekla i oznakom pasmine, kao obeležja trgovačkih fipova, ma pr. Australiska vuma, Cap-vuma, Tasmanija-viuma itd.

Potpuno obeležje vune određuje se oznakom porekla i pasmime, zajedno sa ostalim svojstvima i podacmia OVO 'propisa.

U ugovoru specificiraju se ovim propise određena SV. ojstva i podaci.

2 PASMINE Po pasminama ovaca razlikujemo vunu od:

155

21 Domaćih pasmina:

211 merimo:

912 mkrštena:

2121 mpolumeTino,

2122 cigaja,

- 21025 mpramenka ruda,

21924 pramenka poluruda,

2125 pramenka gruba.

22 Stranih pasmina: . 221 merino;

222 ukrštema (Crossbred):

2221 krštena (Crossbred) fina, ·

22292. 2299 28

31

Uknštena (Crossbred) srednja,

Ukrštena (Crossbred) gruba.

\UJ- priloženoj tabe!i I svrstana je vuma po finoći i pasminama i učinjen' uporedni pregled prema domaćoj i inostranim 'klasitikacijama.

VUNU PO STAROSTI OVACA DELIMO: Jarina (jagnjeća) od japmjadi starih do 10 meseci

~(Lamb. woo!).

32

95

34

41 42

43

4 meseca mposle.

45

46

Od godišnjaka (Dviske, Jdhrling, Hog, Hogget), od ovaca slarih 10 do 15 meseci, a koje nisu bile šišane kao jagnjad.

Od odraslih ovaca (žemki) Se preko 15. meseci (Mutterwolle, Lainmere) (to je najtipičnija vuna za pojedine ipasmime).

Od odraslih ovnova (mužjaka) starih preko 15. meseci (Bockwolle). Ova vuna je za oko 6% grublja od vume ženskih grla iste starosti i pasmine i najtipičnija je za pojedine pasmine.

ŠIŠANU VUNU RAZLIKUJEMO PO VREMENSKOM RAZMAKU ·STRIGA, I TO:

Jednogodišnji li puni strig, ako je vama. sfrižena jedamput u vremenskom razmaku od 12 meseci. Dvogodišnji strig, ako je vuna strižena u Vremenskom razmaku od 9 godine (double fleeces).

Drugi strig '(Wether), ako je vuma ostrižena 3 do jedno- ili dvogodišnjeg slriga (juli i avgust).

Prvi strig, ako je Vuma |pOnoVo slrižena nakon dG meseci posle drugog stripa (maj-jumi).

Četvrtina siriga, ako je vuma strižena u 'vrememskom razmaku od 4 meseca.

- Polustrig, ako je vuna sirižena i vremenskom raz-

maku od 6 do 7 meseci. Ž Tročetvrtinski strig, ako je Vuma strižena. li VTemenskom razmaku od 8 do 9 meseci.

PO SASTAVU (OBLIKU) RUNA: ~

Neraskinuto runo (Handelsfleeces, Origmal fleeces ili te!le-quelle), tako striženo, da su pojedini delovi osfali u međusobnoj vezi. . Runo sa delimično olstranjenim okrajcima (eht

skirtings fleeces) je ono rumo, gde. su olstranjemi domji delovi (sa nogu, ivice frbuha, vrata, glave i

i oba

56

57

58

Runo sa poipuno otsfranjenim wlkrajcima je ono” runo, gde wu ofsliranjemi svi periferni delovi (fool skirtings fleeces ili super fleeces).

Raskinuto runo (Brookes fleecesi je 'ono puno, gde su pojedini delovi ruma odvojeni, ali su svi delovi ma broju. i

Delovi runa (pieces) su mpojedmi komadi -sa glave, vrata, ipleća, leđa, trbuha, nogu i repa (vidi sliku). U narudžbi se specificiraju određeme vrste ili rnešavine pojedinih delova ruma.

Pramenovi (Locks) su silmi komadi pojedinih delova ruma. 'U marudžbi se wspecificiraju određene vpste, ili mešavme pramemnova.

Potstrig su ipramemovi siriže, koja se vrši pre ili posle jagmjenja, a sastoji se od izmetinama wuprljanih delova oko polnih organa, vimena, delova butme i repa (uobičajeno samo. 1 Jugoslaviji)

Počist su pramenovi i manji delovi runa, koji su LN izmetinamx, odvojenim 1 smislu tačke 52 i 583.