JUS standardizacija

Br. 8—9 1951 a

____O______oOoOooOO_________ČCC—__________— — —_—___—- ————–I——I 1: —__ o E

3212

2. OJ o —

353

334

34 341

i OV

O WO —

(02. CJ Ć,J

4 | —A |) —_ WD OD MO — O5 (0. OD. (J O” QOLYq OV (i

351211 351212 65191

351911 351312 3521

35211

361 5611 361; 369 563 864

365

07 371 372

973

Sastav iprediva je odredem odnosom pojedinih pOodrebljemih vrsta sirovina. :

_ Boja

Prema boji predivo se deli na:

sirovo —Kmeobojeno im u iprirodnoj boji Viakma,

beljeno — potpumo belo, postignuto |proceso ljemja viakimna, i |

melirano — izrađemo -iz delimičmo ili [potpiunmo

obojenih sirovina u vlaknu u dve ili više boja,

jednobojmo (iumi) — u ikome su sva vlakna

iii predivo obojeni mr jedmoj bolji, n |

mulhlime — koje se dobija lkončanjem iprediva iz

najmanje dve različite boje.

Postojanost boja

Postojanost boja prediva određije se prema (pro- ~

pisu za vamene tkanine.

Prema načinu izrade predive se deli na: normalno,

efektno.

Normalno ipredivo ima nravnomernu površimu | dei se na:

jednožičmno (einfach),

- končano (gezwirtl),

siručeno (gefacht).

Končamnje prediva je spajanje dveju ii više žica lu jednu, putem međusobnog uvVijamja. Prema broju žica od kojih je ukoričano ipredivo se deli na: dvožično (končano od dve žice)),

višežično (končano od iri ili više Žica). Siručenje prediva je sastavljanje dveju ili više

žica, bez međusobnog mvijamja — žice GM A ijpara- ·

lelmom mpoložaju jedna ikraj druge. Prema Dbrojužica od kojih je sastavljeno, predivo se deli na: dvostruiko (sastavljeno od dve Žice)), višestruko (sastavijeno od tri ili više Žica). Efekimo vlačeno ppredivo, izrađemo slobodnim kombinacijama raznih boja, debljma, finoća i drugih osobina prediva. Prema mačimu izrade delimo ga ma: : - " jednožidčno efektno predivo, koje je izradeno u predionici dodavanjem maročito izrađenih raznobojnih mopa ma vlačari, . dvo- i višežično efekino predtvo, koje je izrađeno ma stroju za ikončanje i to kao: boucle, igiimpe, fiamme, Kmopfgarn itd. Detaljni podaci za efektno wpredivo treba da se utvrde između ikupca i prodavca prilikom ugovairanja. Frkanje — uvijanje prediva Prema anvijanju predivo se deli na: iPredivo za osnovu (Kettdrehung): tvrdo, običmo.. Prediyo za poli u (Sehussdrehung). Predivo za komčamnje (Twistdrehung)). Predivo za drikobažu di čarape (Tricotdrehung), a razlikuje se prema broju uvoja na 1- metar. Pri narudžbi kupac i prodavac u ugovoru će odrediti broj uvoja ma ]i metar, i to premai specifičnosti svojih postrojenja i ikvatitetu proizvoda, lkoji žele da wrade iz poručenog mprediva. | Pravac uvijamja ozmačava se slovima: »s« | »2« za jedmožiiim.o ipredivo, »S« i »Z« za pomovno mi Wi jam je iprihkom ikončanja iprediva.

lova »z« i »Z« označavaju desm“o uvijanje, tj. uvijanje u pravcu kretanja skazaljke na salu.

411 4111 4112 4113 419

4191 4199 4193 4194

421 422 425 424 495 -

44,1

451 46

151

Slova »s« i »S« označavaju le Vo uvijanje, tj. uvijanje u ipravcu wwprobnom iretamju skazaljke ma: Safin.

Prema fome, pri veriikalnom pravcu prediva, kod desnog uvijanja lkosina uvoja je slična slovi »JC« i »Z«, a kod hevog uvijamia slovu »s« i »S«. Označavanje wivijanja vrši se davanjem podataka o broju mivoja i smeru pravca Wwivijanja wmapr. 3005, 400S, 500, 500 Z.

–_

TEHNIČKI USLOVI ;

Format namoltavanja

Predivo mora biti pravilno # ravnomerno namotano. Nepravilno namotan format (podmotano, premotano, iposipano, mrazvičemo) nazivamo nakazni

“oblik (kripl).

Format namotavamja može biti: originalni, sa stroja za predenje: · Pincops,

Wargpcops,

orevawsiti ((Dosemspinnmaschine)!; premotavanjem dobijeni:

'crevasiti, |

cilindrični unalkrsmi ikalem.,

Konični unakrsni ka!em.

Kops za ičumailk. | . Kupac i prodavac određuju format i dimenziju mnavitka prilikom ugovaramja.

Jačina kidanja

Minimalna dužina kidanja prediva izražava se u kilometrima, izračunava se prema propisu io muetodu uspitivanja teksitimog materijala, a iznosi: kod prediva za:

osnovu tvrdu 2,6ikm OSDOV41 [28 kim: končanje 1,Gikm potik at 1,4 km trikotažii 1,9 kim

Prilikom marudžbe \upac je dužan da odredi jačinu kidanja, s obzirom na gotovi proizvod koji će iz poručemog prediva dizrađivati.

Neravnomernost jačine kidanja mzmači ohstupanje jačine kidanja ma više i niže od ugovorene jačine.

Rastegljivost

Rastegijivost je mrazlika izmedđi dužine ipredmapete žice i dužine koju je žica imala mi momeniu prekidanja. Izražava se u iprocentima, a potrebno je da se odredi prilikom svake narudžbe. Minimalna rastegljivost određiće se naknadno.

Ravnomernost izgleda prediva

Ravnomernosit prediva pokazuje izjednačenost mjegove debljine i izgleda, te je kupac dužan da ju prilikom svake marudžbe-odredi s obzirom ma ikasniju primenu 'predivai.

'Minimatina ravnomernost odrediće se makmnadno.

Karboniziranje

Prilikom narudžbe ikmupac je dužan da posebno postavr zahtev, ako želi da mpredivo bude iz 'karbonizirane sirovine (potpuno hemisko otstranjivamnje

vegetalbilnih primesa).

OPŠTI USLOVI

Težina viačenog prediva računa se metto, Mj. bez tare ((cevike), i bez sve unutarmje i spoljne ambalaže, a sa \kondicioniranom vlagom i maksimalno dozvolienom masnoćom. .