JUS standardizacija
152
911
.8109
5121
513.
Kondicionirama # apsolutna vlaga ma čisto vuneno vlačeno 'predivo je 17 na 100, dok se za predivo mw. različiših sirovina vlaga određuje prema proceniuamom sadržaju pojedinih sirovina predivu, a po propisima za određenu vrstu sirovina. Maksimalno dozvoljena masnoća vunenog mprediva je 7%, računajući taj procemat samo ma količimii vunenog: vlakna (runskogp + ____ u Iprediviu.
Vrsta i kvaliet masnoća OJ je se ipogsebnim ipropisimai. ~
Svako drugo otežavamje iprediva, Dile. Rekion eredstvima, zabramjemno je.
Oštećenje prediva
a O A JB
___STANDARDIZACIJA
DOL. Predivo me sme 'bitr oštećeno:
52 mpresušenjem — krto;
522 suvišnom vlagom — trulo;
523 plesnivošću;
594 štetočinama;
525 hemikalijama.
6 KLASIFIKACIJA PO KVALITETU IZRADE, Vršiće se prema priloženoj tabeli br. Ia i to:
61 Kao I. klasa smatra se predivo, koje ima do
# negativnih poena, a može imati navitaka mepravilnog obika (kripl) do 17.
Tabela Ia
KLASIFIKACIJA KVALITETA ZA VUNENO VLAČENO PREDIVO
otstuapanju
ER Vrednost prema 5 || Vrsta elemenata kvalitet POD i = || Vrsta elemenata kvaliteta TOI neg. neg. neg. p I stepena poena II stepena poena III stepena Poena 1 2 8 4 5 _6 7 8 9 do Nm 3 —10%5 —+50 — 149) — 70/D – 180/, —9" OE a 5 — SO —4 -12 —6 —16 8 1 | Neravnomernost broja 57 - 6 +8 9 —10 —+5 7 —14 +—7T 6 prediva xe 1-9 | — 4 2 — 8 +4 —12 +6 a 9-12 | — 3 --1,5 — 6 +8 —10 +6 preko 12 — 2 1 OOU — 8 +4 2 |N t frkanja- : | o = leravnomernont frkanji-| za ave | še, 10%, | 1 | — 10, -k3BMJe | 2 | - IPO -L20Db | 3 a | N 0 t jači | : ; Lido 0 jacine Ž. do 159 3 |od 16 do 250 | 6 |od 26 do 859 9 4 | Neravnomernost resteg- i 0 : E _ TB. _O(0 e Tiiyoslj prediya 75 do —10 (0 - 1 |od-11do—15%5} 2 |od- 16do —20%| 5 5 || Neravnomernost izgleda prediva· (broj debelih mesta. čičaka, nerazra- Š; do 150 o od 151 do 300 4 od 301 do 600 6 đenih čvoriča i sl. na 1000 m prediva) 611 Predivo 1. klase ne sme imati u elementima ikva- 735 boju prediva; tela 1, 3 i 5 veća ofstupania od I. stepena. 736 vratu wurvoja i oblik namotaja (osnova, polka, kon09 Kao II. klasa smatra se predivo, koje #ma od Q čec, itriko); do 16 megativnih poena, sa do 37% mavitaka ne- #797 brutto težinu; pravilnog oblika. 738 wehto težinu i 621 Predivo IL. klase ne sme imati u elementima ikva- 730 klasu prediva, liteta 1, 3 i 5 veća ootstupanja od II. atepena. aeOrE ; R-O 74 U sanduku mora priležali kontrolni list sa sedeći 63 Kao ill. klasa smatra se ono mpredivo, Ilkoje ima, podacima: od 17 do 25 megativnih poena, sa do 6G% navitaka _ :: : TE : nepravilnog “SRE 741 Naziv ili fabrički Znak proiz vodača; 64 ~ Defektno predivo je ono, koje ima više od. 25 ne- 742 | rata prediva i mešavine; gativnih ipoena ili je oštećeno. Njegova vrednost 743 broj prediva i frkanije; se musltanovijava individualno, - 744. boja prediva; · : 745 vrsta uwoja i oblik namotaja; 7 OZNAČAVANJE I OPREMA PREDIVA 746 broj ižrade skupine; 71 Predivo se mora isporučivati u čvrstim drvenim 747 brutto težina; sanduoima, obloženim papirom, i mora bili uredno zag TRE POM ROP ILIĆUMI| SO. 749 klasa iprediva 79 Netto ežina iprediva u jedmom sanduku ne sme SOS :. veća od 110 o i; a g OPŠTE ODREDBE ! NAČIN ISPITIVANJA 7 značavanje mora bilr spolja ma sanduku, kao i ı| i SO BRE E Va i ; OL u sanduku. Označavanje ma sanduku mon se iZ- šI ONajiD a JE Ca ZALSVE KDS Or Gavee vršiti vodostalnom bojom i mora sadržavati: vunenogp vlačenog iprediva ma teritoriji FNR 751 Nagiv ili fabrički znak proipvodača; 83 Način uspitivanja i uzimanja uzoraka vrši se ppre: - ma posebnim propisima o metodi ispitivanja tek759 broj sanduka; stila, 733 vrslu iprediva i mešavine, 83 · Ispituju se osobine obuhvaćene ovim propisom ii 734 broj prediva; posebno mitvrdene lg:oyorom.