JUS standardizacija

SI NO —S— U iu 0 AN a O a 1,

Br. 8— 1951 98 |H — velour aprelura; 289 I — hubertus apretura; 290 K — štrih apretura; 9291 L — apretura muških tkanina iz češlj: pred. boj. kom.; ; 2002 M — irenčkot apreiura; i %3 N — pokrivač Mjudski; 994 O — ćebad stočna; 295 P — apretura muških tkanina iz wčešlj. iprediva (valjanje); 296 |R — aprelura tkanina iz simtetičkih viakana i | 297 S — apretura tkanina iz wintetičkih vlakana sa . češljanijem. E o OSOBINE 31 Širina tkanine izražava se u cm, a određuje se kod ugovaranja u niže navedenom okviru: Širima : Naziv tkanine bez Ivice u santimetrima. 70 75 &0 130 140 150 160 311 Tikanine za muška odela EKO E O Saje 312 Tikanine za muške kišne ikapute i Xx 313 Tkanine za muške pro- letnje kapute S X 314 Tkanine za muške zim- » ske Ilkapute XORO 315 Tkanine za žen. haljine x O UX 516 Tikanine za ženske ikostime X.O 317 Tikanine za ženske kišne ogritače Xx Xx 318 Tkanine za ženske proletnje ogrtače X X 919 Tkanine za ženske zim- ske ikapute OON 990: Tikanine za međuposlavi: x X X YX NO XX X 321 Ćebad i pokr. ljudi ii XC UBA NO ONO 292 Ćebad stočna OE OĆ

411

Jačina kidanja izražena je mi kg minimalno, posebno za osnovu i posebno za polku, te se odnosi na ispitivanje tkanine u veličini 5 X 15. cm. Rastegljivost se odredmje procentualno 1 pravcu osnove i pobke.

Skupljanje se izražava iprocentmalno maksimalno u pravcu osnove i polke.

Postojanost obojenja određuje se prema priložemoj tabeli br, VI.

Obojenje mora bil: jedmolčno. Olstupanja u boji ·

na istom Ncomadu misu dozvoljena. Ivice dlkanime mogu biti raziičite boje od temeljne boje tkanine.

Postojanost obojenja određuje se prema skali od 1—5 & tim, da je 5 najveća postojanosti.

RAVNOMERNOST IZGLEDA TKANINE

(tumačenje fab. br. VII)

Loše proizvedena vunema mefražna roba, sa raznim greškama, označuje se sa slrame svakop ikomada; (kupona) ili bale, u visini greške, belim, žutim ili crvenim nitima (koncem).

Bela nit ozmačuje manje mprimelljive, preške glatkoj robi, kao na pr.: debele i dvostruke niti, greške u vezu, greške uvoda, greške obojenja, lkalačke greške mr ivici i slično,

415

414

511

5111

64.

641

6411 60412 (6415 6414 6415

RIBT -

Žuta nit označuje lako iprimetljive male greške kao na pr.: u deziniranoj robi lomljena mjt osnove ii potke, debela ih dvostruka mit u. osmovi ili potiki, greške u vezu, nope i izvučene miti, te slabe biende (pruge). i

Grvema n it označuje gnezda (rupe) u dkamini, mrlje, pocepami tkaninu, skučenu potku, te blende sa jednim ili dva oštra muba, mejednako obojemje, neodgovarajuće obojenje.

- Svrstavanje, odnosno obeležavanje loše prožve-

dene vunene metražne robe, ireba da se vrši po preduzećima dndividualno za pojedine artikle, Do ocemi stručnjaka. ; ·

KLASIFIKACIJA

Klasifikacija vunenih tkanina znači kvalitetnu vrednost ikanine obzirom ina pojedine eemenle, a vršiće se iprema mpriloženmoj tabeli br. VII. Ocena komada tkanine se vrši pregledom nakon završenog: tehnološkog procesa, 'kojumm kanine moraju“ prolaziti neposredno ipre merenja. i Pregled Hikanine u svrhu -iklasifikacije se vrši sa lica, a ma wialičju samo ako stanje mnaličja uliče na klasifikaciju, 3

kao extra klasa smatra se ona 'kamma, koja ima do 83 negativna poena,

Tikanine extra klase mogu imati samo otstupanja 1. stepena i (o m elementima. kvaliteta od 1—5

(prema tabeli VII). . S

Kao I. klasa smatra se ona ikanina, ikoja ima. od 4 do 9 negativnih poena.

Tikanine I. iklase ne smeju imati Www elementima kwalibeta: rima, težim i imrawnmomernokii zgoMea veća olstupanja od I stepena, dok ostali elementi kvaliteta mogu otstupati do II stepena.

Tikanine 1 klase smeju imati na 1 ek, mei. majviše jednu behu mit. .

Kao IL. klasa smatra se :ona fkanina, koja ima od 10 do 16 negativnih poena.

'ikanine JI. klase smeju imati na | met. tek. najviše dve bele miti hi | žutu mit, ali mn granicama

_ kdasifikacije (tabela VI)

Kao IL klasa smatra se ona tkanina, koja ima od 17 do 25 negativnih poena.

Tikanine II. lase smeju imati na 1 tek. met. majviše 3 bele ili-2 žute miti, uli 1 crvemaui mit.

Kao škart smatraju se one tkanine, koje imaju iznad 25 negativnih poena, ·

Defektne tkanine su one, 'kod kojih otstupanje po pojedinim elementima kvaliteta prelazi III stepen, a ipak se mogu korisno upotrebiti.

OZNAČAVANJE I OPREMA TKANINE

Tkanine se moraju isporučivati omoltane u .papir, i tako pakovane u čvrste drvene sanduke ili balirane u juifi,

Svaki ikomad kanime, ostatak. ili odrezak azrad 80 cm širine mora biti dullirano mamotan sa licem unutra i vezan ipamučnom irakom, ukoliko to mije drugačije ugovoreno, a ispod 80 cm Širine mnedublirano namotan, sa licem mwmnutra.,

Početak i kraj svakog komada, odnosno sastavnih delova m komadu tkanine, moraju ibiti obeleženi ži'gom, znakom ili plombom proizvođača.

Tkanine moraju biti snabdevene visećom etiketom, koja mora sadržati sledeće ppodalke:

Na predmjoj strani elikete:

Naziv proizvođača;

vršiti tkanine;

broj komada;

dužina ikomada;

težina po m*;