JUS standardizacija

E SSS

\

POT.BOPKRIVEREĐA

. DK 621.798:1 :634.1/.7 : 389.6.003

Ešonomšsfi anačaj standardizacije.

drvene ambalaže sa pafoganje svežeg poća Hu

ing. M. Samnropić : <

U časopisu Savezne komisije za slandardizaciju, br. 6—7 od ova godine, objavljeni su predloži saveznih DTOpisa Ikvalitela za sveže voće, u ilkojima su predviđeni i lipovi drvene ambalaže, koji se mogu upotrebljavati za pakovanje pojedinih vrsta i kvaliteta svežeg voća, ukoliko se ono iprodaje ipo saveznim propisima ikvabiteta proizvoda. U ovom broju, ma drugom mestu, opisani su ukratko svi tipovi drvene amlbaiaže ikoji su predviđemi u pred:oženi;n standardima. Da bi se shvatiia sva važrost ovih propisa 'za

našu privredu, navode se ovde i koristi koje će naša pri-

vreda imati od njihove primene.

Na prvom mesiu mora se konstatovati činjenica, da sami propisi za ikvalitet voća i Voćnih prerađevina ne bi vredeli mnogo, niti bi daii povoljne rezultate, da musu istOvremeno KMoneseni i propisi standardne ambalaže, koja se

može upotrebljavati za mpojedine vrste i 'kvaitete Voća.

Kvalitet voća ireba da je nerazdvojno vezan za ambalažu, kao i sam način pakovamja ikoji-Se upotrebljava za ipojedine Vrste i klase voća. Neko voće može bili i odiičnog kvaliteta, ali ako nije spakovano i ipružemo u odgovarajućoj ambalaži, ono neće imati tako dobru prođu kao neo drugo voće, koje je možda slabijeg kvaliteta, ati je sorlirano i spakovano siručno i UkdiSTO, ML propisnoj + odg:ovarajućoj ambalaži. j ; :

Poste prvog sveiskog rata, sve do 1932 godine, u našoj zemlji je postoja:a obavezna državna kontrom ikvalitela pošiljki svežeg i suvog voća namenjenog izvVOZU, ali nisu postojai nikakvi obavezni propisi mu pogledu tipova ambalaže, 'koji bi se morali upotrebijavati za pakovanje pojedinih vrsta svežeg voća. Najveći broj pošiljaka svežeg

voća Olpreman je dotle u imostranstvo omako kako je ko

od naših izvoznika hteo ili smatrao za ispravno. Kada se uzme u obzir, da je u našoj zemlji tada bio preko 200 registrovanih izvoznika ikoji su učestvovali u izvozu svežeg i suvog voća, onda se može zamisliti kakvo je šareni:o vladajo u ambalaži koja se wuupotrebljavala za dzvioz, i kakav je ulisak ostavljao takav rad ma strane kupce. Da se bolje vidi u kakvom se stamju malazio izvoz svežep voća u to vreme, mavešćermo kao primer samo sveži IJIVI, najvažniju Vrstu* VoOća u našoj zemlji. Do toga vremena sveže Ššijive, bilo za jelo bi! za indistrisku preradu, oitpremane su iz naše zemlje najvećim delom (skoro dve tređime od izvezene količine) u rasutom stanju, a samo oko jedne irećma je izvožema u pakovanom stanju. Za pakovanje svežih Ššiljiva upotrebijavan je vrlo veliki broj tipova za-

Voja, počev od wlarih sanduka za šećer, korpa, otvorenih

holandeza i Wtajgni raznih celičina, pa do eng'eskih čipskorpica. U jednom vagonu moglo se naći više raznih ipova zavoja, tako da se roba nije moga mi složiti kako treba, usled čega „je dolazio o preturanja i ošlećenja zavoja za vreme framsporta. Ovakav rad maših izvoznika imao je vrlo loše posledice po maš izvoz, jer je redovno do:azilo do velikog broja reklamacija na valitet, a dime i do velikih gubitaka zbog sniženja cema za maš proizvod. U lakvoj situaciji država je bila, prinuđena da ipropiše i #ipizira ambalažu za pakovanje svežih šijiva i grožđa namemenjenog izvozu, Roja se počela obavezno mipotrebljavati počev od 1935 godine. Uvođenje standardnih tipova drvene ambalaže za pakovanje sionih šljiva pokazalo je još iste godine odlične rezultate. Ono, se odraziio. neobično povoljno. u postignutim Višim cenama, kao i u zmafnom povećamju izvoza stonih šljiva. Te godine izvezemo je iz naše države preko 45.000 tona svežih Šljiva (oko 5.000 vagonskih pošiljaka) od kojih 42.400 tona u zavojima, a samo 9,849 tone u rasutom stamju. Ako se prinos šljiva u toj godini, koji je iznosio 448.000 tona, uporedi sa prinosom u iprethodnoj 1952 godini (primos G1O.000 tona, a izvezeno 39.800

našoj zemlji

tona u svežem stanju) onda se može videli oseino povećanje njihovog izvoza. Osim toga, ureba imuati u. vidu: i tO, da su naši izvozmici imai te godine daeko manji broj

_ prigovora na 'kvalitet svežih Šljiva, i da su za SsVOje 'DO-

šlijke postig.i mnogo bolje cene nego ranijih godina. Do te godine, zbog mepoveremja prema našim izvoznicima, bio je uobičajeno da strani uvoznici dolaze sami m našu zemilju za Vreme izvozme sezome, radj Kkvanititativnog i kvalitativnog prijema robe ma utovarnim stanicama. Isto tako bio je običaj da mnogi maši izvoznici šalju sveže šijive na strane pijace olvoreno, ij. u Romisionu prodaju, zbog čega smi bili često izloženi šikaniranju od strane nesavesnih stranih uvozmika. Međutim, sa uvođenjem wttandardne ambalaže za pakovanje stonih šljiva situacija se odmah dizmenija mabolje, jer je ceo izvozni |posao bio postavljen na solidnu osnovi, ikoja je Ssiranim ikiupcima osigurava:auredno ipakovanu Wjevu, koja je stizala u dHspravnom stanriju, tako da sm je uvoznici mog:i odmah «alje prodavati, a da js ne prebira.ju kao ranije, Ovo je imaWo Više ipoVoijnih iposiedica po naš izvoz. Strani kupci počeli su odmah sa poverenjem da kupuju naše sveže šljive, potražnja je znatno pojačana, Jer je mjihov kvalitet bio dobar, pa ih je lakše bilo prodavati, a s druge 6lrane naši izvozIici počeli su postizati Više ceme ma stranim 'ržištima, jer &u otpali mnogi prigovori na kvalitet i gubici zbog odbacivanja robe. Od toga su imali konisti i proizvođači — jer Su ipočeli dobijati višu cenu iza sVOJ proizvod, a industrija je mogila da masovno iproizvodi mamji broji tipova ambalaže, po znatno jevtinijoj ceni. O

Prvi standardmi propisi drvene ambalaže doneseni GSM od strane Zavoda za unapređenje spoljne trgovine 1992 godine, + obuhvati! su bili samo pakovanje sveže šljive i svežeg grožđa, a iek u 1938 god. donesena je Uredba O kontroli voća + voćnih prerađevina namenjenih izvozu, u kojoj su bili predviđemi ipored kvaltetmih propisa još i tipovi drveme i ostale ambalaže za sve ostale vrste voća

i voćnih prerađevina.

Po oslobođenju maše zemlje je 1948 godine u Ministarsivu spoijne trgovine izmenjena pomemuta Uredba, 4 kasnije, 1948 godine, i ulkimuta, a na njeno mesto su donesena dva nova pravilnika, jedan io kontroli svežeg voća, i jedan o kontro:i voćnih i povrtarskih prerađevina. U toj uredbi, kao i wu mpravimicima, ostali su wkoro svi bipovi drvene ambalaže iza sveže voće, ikoji su pre rata ibili predviđeni za pakovanje-i izvoz ovlh proizvoda.

U isto vreme izradila je Komisija za standardizaciju NR Hrvatske svoj predlog propisa za standardizaciju kvaliteta i pakovanja za sveže voće, koji je podnela Saveznoj komisiji za standardizaciju u Beogradu. Ovaj predlog detaljno je mpretresam od strane prelstavnika svih zainteresovianih resora i ustanova, i prema iprimedbama konačno redigovan i usvojen u aprilu 1947 godine u republičkoj komisiji a Zagrebu. Pri izradi ovog predloga propisa, kao ı njegove 'konačne redakcije „vođeno je naročito računa O potrebama maše izvozne trgovine, a takođe i o samo: irutarnjem prometu svežeg voća u zemlji. Ovi standardni ipropisi za 'kvalitet i pakovanje voća i prerađevina nisu tada mogli wiupiti ma snagu zbog reorganizovanja državnog upravnog aparata, fako da su tek sada objavljeni i reba da dobiju konačni oblik saveznog standarda. Smatralj smo za. potrebno da ovde iznesemo ceo ovaj istorijat jer se iz njega vidi da su wsvi glavni tipovi drvene ambalaže, koji su sadržami au movom ipredlogiuu saveznih: standardnih propisa, bij mu dugoj upotrebi i da su temeljno isprobani u našoj iemlji, tako da zastoj od 1947 godine do danas nije bio štetan, nego maprotiv samo koristan za "upoznavanje dobrih i loših strana mpredložemih tipova ambalaže,