JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

DK 382.6 (497.1) : 001.4

Ditanje stručne terminologije u jugoslovensbim standardima

Jedna od posledica privredne i, naročito, industriske zaostalosti Jugoslavije bila je bez sumnje i vrlo nerazvijena tehnička terminologija. Pri savlađivanju te zaostalosti nameće se, između ostaloga, i potreba stvaranja stručne terminologije. | ji

_ Ne bi se moglo tvrditi da nama potpuno nedostaje tehnička terminologija. Naprotiv, u stručnoj literaturi, kao i u praksi, u radionicama i biroima, može se naći znatan broj stručnih termina, često i po nekoliko za isti pojam. No to je baš ono što ne valja. Jer, u nedostatku jedinstvene, smišljeno razrađene i sa dovoljno autoriteta postavljene stručne terminologije, upotre= bljavaju se najrazličniji termini, često doslovni prevodi stranih termina, koji nisu ni u duhu naših jezika, niti se mogu logično obrazložiti, a da i ne govorimo o iskvarenim stranim rečima koje se često mogu čuti u radionicama. Minogi autori stručnih knjiga i članaka prinuđeni su da stvaraju stručne termine kako znaju i umeju, iako ne uvek sa uspehom.

Verovatno da jedan od važnih uzroka takve situacije treba tražiti baš u činjenici, da mi sve dosad nemamo, praktično uzev, ni jednog jugoslovenskog tehničkog standarda. Jer, ako je iko pozvan da sa autoritetom postavlja pravilno, u duhu jezika izabrane i, u jedan sistem povezane stručne termine, fo su standardi. Kada već definišu proizvode i pojmove s njima u vezi, sasvim je prirodno, da standardi :odrečuju i nazive za njih. A dopirući do svakog radnog mesta u zemlji, standardi su najpodesniji da na ta radna mesta prenose i standardnu stručnu fterminologiju. Bez standarda, nije bilo ni standardne, tj. jedinstvene terminologije.

„Sada je izrada naših standarda u toku. Citav niz predloga standarda već je objavljen, drugi su spremni za objavljivanje, treći se završavaju, a četvrti su u radu. U takvoj situaciji, pitanje terminologije postalo je vrlo aktuelno. Od samog početka rada na standardima, referenti i ostali učesnici u izradi predloga standarda spoticali su se o termine. Često su vođene duge diskusije oko toga, koji je termin pravilan. Mnogo puta nije nađeno sporazumno rešenje. Da se ne bi gubilo vreme, rešavan je na kraju samo stručni deo predloga, a pitanje termina ostajalo je otvoreno. U predloge su unošeni privremeni termini s tim, da se do konačnog donošenja standarda reši i pitanje konačnih termina.

U najskorije vreme treba da otpočne izdavanje jugoslovenskih standarda. Znači, pitanje terminologije mora se rešiti, na ovaj ili onaj način. Tu se postavljaju dva pitanja:

1. da li je korisno i potrebno stvarati jedinstvenu jugoslovensku terminologiju, i

2. ako jeste, da li je to moguće u ovom momentu?

Činjenica je da, kao posledica istoriskog razvoja, pored izvesnog broja zajedničkih termina, za vrlo veliki broj pojmova postoje razni termini u srpskom, hrvatskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Neki od tih termina imaju samo knjiški karakter, a drugi su potpuno odomaćeni, svaki na svom području. Tu se, dakle, može ići putem daljeg razvijanja i utvrđivanja četiri tehničke terminologije, ili putem postepenog izgrađivanja jedinstvene terminologije. =

Jasno je, da bi stvaranje jedinstvene terminologije pretstavljalo u jednom prelaznom periodu znaine teškoće oko privikivanja na nove termine. Zatim, pronaći i izabrati od svih odomaćenih ili novostvorenih termina baš onaj koji najviše odgovara duhu narodhih jezika i pri tome je najpraktičniji, nije lak zadatak. No, to su ujedno i jedine teškoće, jedini razlozi koji govore protiv jedinstvene terminologije. Slične teškoće, na međunarodnom planu, postojale su prili-

kom rešavanja o uvođenju jedinstvenih međunarodnih jedinica mere, jedinstvenog „sistema «tolerancije itd. itd.

Odbacivanje uvedenih i duboko ukorenjenih nacionalnih jedinica mere, koje su prožimale ceo ekonomski život pojedinih naroda, odbacivanjem sopstvenih sistema tolerancije u indusfriski visoko razvijenim zemljama, pretstavljalo je ne samo velike teškoće, nego i ekonomske žrtve. Pa ipak, prednosti jedinstvenih jedinica mere, jedinstvenog sistema tolerancije itd. ocenjivane su tako visoko, da su one u načelu opšte prihvaćene, a u praksi, postepeno, ali sigurno, Osva– jaju ceo svet.

Šta govori za jedinstvenu jugoslovensku tehničku terminologiju? Pre svega: lako i sigurno sporazumevanje, sprečavanje nesporazuma, mogućnost direktnog korišćenja u celoj zemlji tehničke dokumentacije makoje vrste, veoma olakšano korišćenje stručne literature na raznim jezicima, ušteda vremena i materijala za prevođenje i štampanje tehničke dokumenfacije. Zatim, mnogo šire mogućnosti i veći izbor za iznalaženje najpodesnijeg termina, korišćenjem svih naših narodnih jezika. Najzad, olakšana razmena stručne radne snage među pojedinim republikama.

Verovatno će malo ko sporiti prednosti jedinstvene terminologije. No drugo je pitanje: kako do nje doći? To će, bez sumnje, biti vrlo dugotrajan proces i zahtevaće mnogo truda, mnogo strpljenja i mnogo dobre volje od svih zainteresovanih. Prema tome, tu već imamo odgovor i na drugo, u uvodu postavljeno pitanje: očevidno, u ovom momentu, kada treba ubrzano izdavati naše standarde, nije moguće uporedno stvarati i jedinstvenu terminologiju, standardnu terminologiju. U pogledu terminologije mora se, dakle, pribeći nekom privremenom rešenju.

Tu su moguća razna rešenja. Po jednom od njih, trebalo bi svaki standard izdati sa ovom terminologijom, koju je uotprebio stručni referent ili komisija prilikom izrade predloga standarda. Takvo rešenje dovodilo bi do situacije, da se jedan isti pojam označava raznim terminima u raznim standardima. Zbog mogućnosti nesporazuma i sporova, takva situacija je u standardizaciji nedopustiva. Zbog toga, to rešenje nije prihvatljivo.

Drugo rešenje bilo bi, da izvesna grupa standarda dobije, na primer, terminologiju odomaćenu u srpskom jezičkom području, druga u hrvatskom, treća u slovenačkom, četvrta u makedonskom. Ovakvo rešenje dovodilo bi do toga, da na primer u jednom standardu sa hrvatskom terminologijom, usled povezanosti ma– terije koju obrađuju razne grupe standarda, moraju da se upotrebe neki termini na srpskom ili slovenačkom, ako bi hteli da se održi jedinstvenost jednom upotrebljenog termina; to bi delovalo, u najmanju ruku, neozbiljno. Ako bi se pak to htelo izbeći, došlo bi se do iste situacije kao kod prvog rešenja, tj. da se za isti pojam upotrebljavaju razni termini. Ni ovo rešenje, dakle, nije prihvatljivo.

Treće rešenje bilo bi, da se, u srpsko hrvatskom tekstu standarda, za sve one pojmove, za koje postoje razni termini u srpskim i hrvatskim krajevima, daju udvojeni termini. Kako. bi to izgledalo, pokazaće nam jedan primer, uzet iz jednog predloga standarda u prvobitnoj redakciji predlagača:

»Položaj žljebova — utora, kod krunastih navriki — matica, sa 6 žljebova — utfora, proverava se pomoću naprave — merke, sa dve ukrštene uvlake stupića, a kod navrtki — matica, sa 10 žljebova utora, pomoću naprave — merke, sa 3 ukrštene uvlake — stupića.«

Neprihvatljivost takvog rešenja najbolje dokazuje sam taj primer, koji pokazuje u kolikoj bi meri stan-