JUS standardizacija

18

dardi postali nepregledni i teški za čitanje u slučaju usvajanja takvog rešenja.

· Četvrto rešenje, koje je po mišljenju autora naj-.

prikladnije, sastojalo bi se u sledećem:

Svakoj grupi standarda, koja obrađuje određenu materiju, n. pr. zavrinje i navrtke, dodaće se uvodni slandard, koji će sadržati obavezne definicije svih pojmova u Vezi sa obrađivanom materijom; pored toga, za svako jezičko područje po jedam, najrasprostranjeniji termin, i najzad termim, koji će se upoipebljavati u standardima. Upotreba samo toga termina nije ni za koga obavezna, ni u stručnoj literaturi, ni u tehničkoj dokumentaciji. To dakle nije nikakav standardni termin, nego prosto jedno pomoćno 'sredstvo za jednoobrazno izražavanje u standardima, za Yazliku od date definicije termina, koja je obavezna. Taj termin upotrebljavaće se u standardima dosledno, dok je u ugovorima kojima se preuzimaju materijalne obaveze koje mogu biti izvor sporova, obavezna upotreba jednoga od termina navedenih u standardu sa “definicijama i terminima. Izbor termina koji će se dalje upotrebljavati u standardima, vršiće se na sledeći način:

____Uzimaće se termini iz svih jezičkih područja. Za proizvode koji se pretežno izrađuju samo na jednom

Smercadisnjem tn Mpilferaku

Smanjivanjem obima biltena »Standardizacija« i _ svođenjem istoga na stvarnu ulogu biltena, smanjena je i prostorna mogućnost da u bilten uključujemo veći broj članaka iz oblasti standardizacije. Ali, to niukom slučaju ne znači, da bilten »Standardizacija« neće i ubuduće objavljivati članke koji tretiraju principijelna pitanja standardizacije. Radi se samo o tome, da članci koji dođu u obzir za objavljivanje u našem biltenu imaju stvaran značaj, bilo za sva područja 'standardizacije, bilo po pojedina izričita i meOSpormo “važna pitanja. i Tz ovih razloga obraćamo se našim pretplatnicima i čitaocima sa pozivom na Sšaradnju, moleći ih da težište te saradnje svedu na okvir na koji smo maločas ukazali. : J }

DK 389.6 (049.3)

STTANDARDIZACIJA

jezičkom području, uzimaće se od istoga i termini. U drugim slučajevima uzimaće se termin koji najviše odgovara duhu narodnog jezika, ili je najpraktičniji za upotrebu, ili je najlogičnije stvoren. Pritom se, naravno, ne može pretendovati na apsolutno najbolja rešenja, nego na rešenja koja su u datom momentu i pod datim uslovima najcelishodnija. Kasnije, kada od strane odgovarajućeg foruma budu stvoreni jedinstveni termini, oni će se uvoditi u standarde u njihovim daljim izdanjima.

Pri izradi tih standarda, sa definicijama i terminima postupalo bi se na isti način kao i sa ostalim standardima, tj. preglozi bi se objavljivali na javnu diskusiju, da bi se dobile što šire mogućnosti za izbor podesnih termina u raznim jezicima, kao i za izbor privremenog zajedničkog termina. :

“Usvajanjem ovakvog kompromisnog rešenja dobila bi se, po shvatanju autora, mogućnost, da se spreči da pitanje terminologije postane kočnica efikasnog i

brzog donošenja jugoslovenskih standarda, koji u prvom redu pretstavljaju važan ekonomski faktor i pri čijem se donošenju mora stoga prvenstveno rukovoditi obzirima praktičnosti i celishodnosti.

Ing. B. Stanković

»Slar dinrdizacija«

Da bi, pak, naš kontakt sa saradnicima bio olakšan, molimo ih da nam svoju saradnju omoguće pod sledećim uslovima: :- i

|_— rukopise slati pisane isključivo mašinom, u proređu, na jednoj strani; | |

| — rukopisu dati maksimalan opseg 5 strana ispisanih na napred navedeni način:

— rukopis overiti svojeručnim potpisom i navesti tačnu adresu (ime, prezime, zvanje i mesto boravka); : |— sve rukopise slati na adresu: Uredništvo biltena „Standardizacija« — Beograd, Adm. Geprata br. 16.

Iz Uredništva biltena »Standardizacija«

PREDLOZI STANDARDA NA JAVNOJ DISKUSIJI

Na predloge standarda, anotirane u ovom broju

1952 god.

DK 621 :389.6 (497.1) ·

PREDLOZI JUGOSLOVENSKIH STANDARDA IZ OBLASTI MAŠINOGRADNJE

Predlog br. 593 Zakivci: definicije pojmova i oznake

(US W-.B3.001) Predlog sadrži slikama objašnjene poj-

move u vezi sa zakivcima i slovne oznake tih pojmova. Predlog br. 584 Pregled „standardizovanih „zakivaka

(JUS M.B3.002)

Predlog sadrži nazive svih vrsta standardizovanih zakivaka sa odgovarajućim slikama i brojevima odnosnih standarda.

Predlog br. 585 Tehnički propisi za izradu i isporuku zakivaka (JUS M.MB3.003)

Predlog sadrži propise za kvalitet materijala za izradu zalkivaka, za spoljni izgled i tolerancije sirovih zakivaka, za način ispitivanja i preuzimanja zakivaka prilikom isporuke i za označavanje i pakovanje zakivaka.

biltena, primedbe treba dostaviti najkasnije 31 maja

Predlog br. 586 Zakivci sa poluokruglom glavom o | '1—9 mm (JUS M.B3.011)

Predlog sadrži oblik, dimenzije i težine sirovog zakivka, a tako isto dimenzije zakovanog zakivka za razne debljine zakovahih spojeva i raznč vrste zakovane glave. |

587 Zakivci sa upuštenom glavom 02 1 do 9 mm (JUS M.B3.012) .

Predlog sadrži iste' podatke kao predlog br. 586.

588 Zakivci sa sočivastom plavom 2 1,7 do 9 mm (JUS M.B3.013), Predlog sadrži iste podatke kao predlog br. 586. - : .

Zakivci sa pljosnatom glavom ČŽ 2 do 9 mm (JUS M.B3.014)

Predlog sadrži iste podatke kao predlog br. 586.

Zakivci sa poluokruglom glavom ŠŽ 10 do 36 mm (JUS M.B3.021) Predlog sadrži iste podatke kao predlog br. 586. | :

Predlog br. Predlog br. 590

Predlog br.

Predlog br. 591