JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
Rad na standardizaciji posle 1933 god, usled uslova koji su tada vladali, uzeo Je veliki zamah. U dopuni radova Nemačke komisije za standarizacjju, preuzeta je i izrada specijalnih standarda za tadašnje vojne formacije. Potreba štednje legura prisiljavala je stalno na razne mere preorijentisanja, ponekad tako često, da više nije bilo moguće da se dođe do opšte primljenih sporazuma, koji bi važili kao standardi. Zbog toga su tada nastali standardi o matferiJalu Udruženja nemačkih metalurga, koji su posle pregovora između proizvođača i potrošača izdati kao preporuke. Radi ograničenja velikog broja vrsta, uvedena je Lista gvožđa i čelika.
TABELA 2: Struktura DIN 1620 »Besšavne čelične cevi, tehnički uslovi i isporuke«.
| Opseg važnosti Opšti zahtevi na cevi svih kvalitetnih kasa (I do II} u posledu površine, obli » žarenja, du| Žžine i otstupanja dužina. | Naročiti zahtevi, ispitivanje i stručno preuzimanje cevi I trgovačkog kvaliteta ; II kvaliteta sa propisanim osobinama Ti naročitog kvaliteta podeljeno svaki put prema: vrstama cevi : materijalu otstupanjima dimenzija ispitivanju SE ====UUEE NE; Oistranjenje toga neorganskog nereda bio je glavni zadatak stručne komisije za gvožđe i čelik. Svi zainteresovani krugovi došli su do ubeđenja, da se samo lim putem može ostvariti jedinstvena izrada standarda, koja je potrebna u cilju postizanja ekonomičnosti, kako kod proizvođača, tako i kod potrošača. Stručna komisija je, posle vrlo iscrpnog: proučavanja, postavlja pre svega jednu šemu, koja treba da posluži kao osnova celokupne buduće standardizacije u oblasti gvožđa i čelika. : TABELA 5: Struktura terijalu = i S i EU A. Opšte 1. Definisanje pojmova o vrsti materijala i opseg važnosti standarda 2. Podaci o proizvodnom postupku 3. Oblici koji dolaze un obzir za isporuku: standardi koji važe za dimenzije 4. Stanja termičke obrade koja dolaze u obZir za isporuku; veza 'sa odgovarajućim standardima. 5. Proračun težine - Podela i hemiski sastav pojedinih vrsta · Osobine pri upotrebi 1. hemiske 2. mehaničke 5. fizikalne 4. osobine važne za preradu · Primeri upotrebe . Orijentacioni podaci termičku obradu 1. prerada u toplom stanju 2. prerada u hladnom stanju je e 3. toplotna obrada 4. obrada 5. zavarivanje ifd. P. Ispitivanje a) hemiskih osobina b) mehaničkih osobina ·
predviđena za standarde o ma-
O
|-}\>)
(smernice) za preradu i
zovati. U tehničkoj upotrebi nerđajućih čelika,
d) tehnoloških osobina e) osobina površine uz citiranje standarda koji dolaze u obzir.
; c) fizikalnih osobina _ l - |
= ir aan a|| TABELA 4: Struktura predviđena za standarde o dimenzijama A. Opšte 1. Opseg: važnosti 2. Vrste čelika koji dolaze u obzir B. Dimenzije 1. Presek 2. Dozvoljena otstupanja za presek 3. Dužine 4. Dozvoljena otstupanja za dužine 5. Ravnost C. Izrada i isporuka D. Ispitivanje 1. Obim ispitivanja 2. Način ispitivanja E. Označavanje
U tabelama 3 i 4 detaljno je prikazana ta šema. Izvršeno je Jasno odvajanje standarda za dimenzije od standarda za materijal, s fm, da se u standardima Za materijal samo citiraju brojevi standarda za dimenzije i obraino. Na taj način, omogućena je Jasnija i, pre svega, kraća redakcija pojedinih standarda. Ako je potrebno, standardi za malerijal dele se na tehničke uslove dsporuke i standarde o osobinama materijala. Tehnički wslovi isporuke sadrže sve odredbe koje.se traže za izvesnu vrsfu proizvoda i koje moraju biti garantovane. U standardima o osobinama daju se dopunski podaci, koji su važmi za konsfruktera i praktičara, na pr. o modulu elastičnosti u zaYisnosti od temperature ili o koehHicijentu toplofne rastegljvosti i slično. Ali ti podaci ne spadaju u. uslove koji se moraju garantovati.
Vrlo često se postavlja pitanje, u kojoj meri je moguće da se standardizuju stvarne osobine DTI Upotrebi. U tačci C fabele 3 dati su razni podadi o upotrebnim osobinama. Ako se na pr. misli na standardizaciju hemiski postojanih čelika, onda će se fi čelici klasifikovati prema svom hemiskom sastavu. Analiza Je za kasniju upotrebu ipak najvažniji faktor. S druge strane, potrošać može želeti da se postave standardi za stvarnu upotrebu, dakle o ponašanju čelika pod određenim korozivnim uticajima. Takve odredbe, koje su možda u nekom pojedinačnom slučaju moguće, neće se, prema dosadašnjim diskustvima, moći standardina pr. za instalacije za neki hemiski proces, mogu se pojaviti tako mnogi promenljivi faktori u pogonskim uslovima, da se stvarni pogonski odnosi ne mogu, ili mogu samo vrlo teško obuhvatiti u jednom standardnom ispitivanju, koje može da se vrši samo u laboratoriji. Prilikom pretresa predloga standarda o čelicima za cementovanje DIN 17210 izražemo Je na pr. želja da se, osim podataka o hemiskom sastavu, granici razvlačenja, čvrstoći i ft. d. u žarenom i cementovanom stanju, dadu podaci koji bi bolje odgovarali stvarnom ponašanju tih čelika w upotrebi, na pr. za menjačke mehanizme. Nezavisno od toga što stručnoj komisiji za gvožđe i čelik, do danas, nije „poznat ni Jedan metod ispitivanja, koji bi ma i približno odgovarao takvom zahtevu, takva želja izgleda vrlo problematična, jer priroda naprezanja izvanredno Jako parira u zavisnosti od konstrukcije. U standarde, međutim, mogu se staviti samo lakvi podaci, koji se mogu proveriti u
·svako doba. i na svakom mestu.
U prošlosti su u više mahova vođene diskusije o, takozvanom, dozvoljenom procentu škarta. U medđu-
*