JUS standardizacija

DK 387.6 (400)

MEĐUNARODNA STANDARDIZACIJA

Pregled važnijih dokumenata primljenih od Među-

narodne organizacije za standardizaciju (ISO) i Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC).

ISO/TC 4 KHugi. i valj. ležaji. Predlozi za : sastanak u New Yorku juma 1952 g. ISO/TC 99 Sitan alat. Francuski predog za održavanje sastanka u Parizu, od

16—18. X. 1952. -

TEC/i3 Merni instrumenti. Pred'og Sekre-

tarijata Komisije za jinstrmmente za

električna merenja. Predlog za diskusiju. T1SOJI!TC 8 Brodogradnja. lzveštaj Selretari-

Jata Komisije o ofkazivanju predviđenog sastanka u N. Yorku, juna 1952. Predlogz da se sastanak održi S u isto vreme, negde u Evropi.

Plastične mnse

Probne metode za dobijanje temperature icplotne deformacije plastmasa i za dobijanje diagrama temperatura ioplotne delormacije plastmasa. DK 669.1 : 389.6 (43)

ISO/TC 61

- ISO/TC 38

STANDARDIZACIJA

Terminologija: plastmasa.

Osobine, probe, primena.

Razvoj: proba za elastičnost i Jačinu plastmasa. Metode ispitivanja , vode kod plastmasa.

apšorbovanija

Tekstil. Predlog za sistematsko određivanje broja „numeracije prediva. 21SO/TC-60 Zupčanici. Godišnji izveštaj za 1951 g Simboli, oznake i definicije. Metode, kontrolni aparati.

TEC/TC 2 Rotirajuće mašine. Podaci za sasta-

naku Londonu, aprila 19552. Predlog dnevnog reda. -

Uređaji za transluziju krvi. Francuski propisi za bočice za krvnu plazmu za transfuziju.

ISO/TC 76

ISO/TC 6 Papir. Predlozu: AFNORA za osnivanje četvrtog potkomifeta: PAPIRNA I KARTONSKA AMBATLA-

- ŽA — obrazloženje.

TEC/B5 Klektr. pribn. Prediog stand; za

. utikače i priključnice za domaćinstvo ı slične svrhe.

STANDARDIZOVAN.JE GVOŽĐA |I ČELIKA U NEMAČKOJ

Na početku izdavanja jugoslovenskih standarda naročifo važno mesfo zauzima grupa standarda o čelicima. Prilikom diskusija u okviru pripremnih radova na fim standardima, česlo je od strane pojedinih naših stručnjaka zastupano mišljenje, da te naše standarde, po obliku i sadržini, Ireba ŠfO više osloni na nemačke standarde (DIN), što je razumljivo s obzirom na dugogodišnje i mnogosfruhe privredne veze naše Zemlje sa Nemačkom. Međutim, baš ta grupa standarda o čelicima, hkhao jedna od najsfar:J1h grupa nemačkih standarda, obradena je najmanje sistematski, usled čeua je u najnovije vreme podvrgnuta femeljnoj reviziji koja Je Još u foku. Zbog foga će i za naše stručnjake, bez sumnje, Diti od interesa sfanovišfe koje je po tom pitanju izloženo u jednom članku, objavljenom u časopisu „DIN — Mifteilungen" od oktobra 1951 g. Članak je reprodukcija predavanja koje Je autor, Dr Ing F. Bruahl, održao na jednoj sednici Prezidijuma nemačke homisije za standardizaciju. S obzirom

na činjenicu da je članak objavljen bez komentara, može se smatrati da se on podudara sa gledištem toga cen-

tralnog organa nemačke slandardizacije. U sledećem dajemo iscrpan izvod iz toga članka

Gyvožde i čelik upotrebljavaju se praktično u svakoj proizvodnji, bilo kao materijal, bilo kao alat. Ta mnogostruka upotreba pvožđa i čelika za najraziičmije svrhe uslovljaya, da zahtevi koji se stavljaju ma materijal budu izvanredno raznovrsni. Zbog toga. je vrlo rano mastupila potreba, da se stvore uslovi isporuke ih: standardi za gvožđe i čelik. Iz dokumentacije stručne komisije za gvožde i čelik može se ustanovili, da su prvi razgovoni o konvencijama, ili standardima, za gvožđe i čelik vođeni već 1881 godine. Prvi sporazumi sklopljeni su sa velikim potrošačkim grupama, na pr. sa Železnicom, društvima inženjera i arhitektama, mornaricom i vojskom. Oni su bili podešeni prema potrebama pojedine namene, bez opšte važnosfi..

Posle osniyanja Nemačke kom'sije za standardizaciju, utvrdiyani su standardi za gvožđe i čelik od slučaja do slučaja, prema potrebama i željama proizvođača ı potrošača. Karakteristika toga načina rada bila je, da se u fim standardima ne može naći nikakay Jedinstven sistem.

U tabelama 1 i 2 raščlanjeni su najvažmiji sfamdardi za masovne ćelike, ı to DIN 1612 za Tazonski, pljosnati i široki pljosnati čelik, a DIN 102 za besšavne čelične cevi. Iz njih se vidi, koliko se međusobno razlikuju po strukturi ta dva izvanredno važna standarda.

DIN 1642 počinje pregledom oblika preseka, a zatim obrađuje osobine materijala, spoljašnji izgled, ispiliyanje i preuzimanje, i najzad tolerancije dimenzija i težina. U DIN 162 utvrđuje se opseg važnosti, zalim. uslovi koje moraju ispunjavati cevi svih kvaliteta cevi i, najzad, odredbe o materijalu, tolerancije dimenzija i težina i ispitivanje. Siruktura tih dvaju standarda ne pokazuje nikakva zajednička načela, koja se moraju zahfevati od standarda. Dalje, osobine materijala date su u istom standardu sa podacima o dimenzijama i težinama, što je nepregledno. TABELA 1: Struktura DIN 1612 »Profilni čelik, šip-

kasti čelik, široki pljosnati čelika.

Pregled oblika preseka i oznaka A. Osobine materijala Podela na' vrste, vrednost: mehaničkih osobina, zavarljivost 5. Kvalitet Spoljašnje i unutrašnje greške C. Ispitivanje i preuzimanje 1. Proba kidanjem i savijanjem 2. Dokaz zavarljivosti D. Tolerancije dimenzija i težina I Profilni čelik II Sipkasti čelik III Široki pljosnati čelik