JUS standardizacija
DK 387.6 (400)
MEĐUNARODNA STANDARDIZACIJA
Pregled važnijih dokumenata primljenih od Među-
narodne organizacije za standardizaciju (ISO) i Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC).
ISO/TC 4 KHugi. i valj. ležaji. Predlozi za : sastanak u New Yorku juma 1952 g. ISO/TC 99 Sitan alat. Francuski predog za održavanje sastanka u Parizu, od
16—18. X. 1952. -
TEC/i3 Merni instrumenti. Pred'og Sekre-
tarijata Komisije za jinstrmmente za
električna merenja. Predlog za diskusiju. T1SOJI!TC 8 Brodogradnja. lzveštaj Selretari-
Jata Komisije o ofkazivanju predviđenog sastanka u N. Yorku, juna 1952. Predlogz da se sastanak održi S u isto vreme, negde u Evropi.
Plastične mnse
Probne metode za dobijanje temperature icplotne deformacije plastmasa i za dobijanje diagrama temperatura ioplotne delormacije plastmasa. DK 669.1 : 389.6 (43)
ISO/TC 61
- ISO/TC 38
STANDARDIZACIJA
Terminologija: plastmasa.
Osobine, probe, primena.
Razvoj: proba za elastičnost i Jačinu plastmasa. Metode ispitivanja , vode kod plastmasa.
apšorbovanija
Tekstil. Predlog za sistematsko određivanje broja „numeracije prediva. 21SO/TC-60 Zupčanici. Godišnji izveštaj za 1951 g Simboli, oznake i definicije. Metode, kontrolni aparati.
TEC/TC 2 Rotirajuće mašine. Podaci za sasta-
naku Londonu, aprila 19552. Predlog dnevnog reda. -
Uređaji za transluziju krvi. Francuski propisi za bočice za krvnu plazmu za transfuziju.
ISO/TC 76
ISO/TC 6 Papir. Predlozu: AFNORA za osnivanje četvrtog potkomifeta: PAPIRNA I KARTONSKA AMBATLA-
- ŽA — obrazloženje.
TEC/B5 Klektr. pribn. Prediog stand; za
. utikače i priključnice za domaćinstvo ı slične svrhe.
STANDARDIZOVAN.JE GVOŽĐA |I ČELIKA U NEMAČKOJ
Na početku izdavanja jugoslovenskih standarda naročifo važno mesfo zauzima grupa standarda o čelicima. Prilikom diskusija u okviru pripremnih radova na fim standardima, česlo je od strane pojedinih naših stručnjaka zastupano mišljenje, da te naše standarde, po obliku i sadržini, Ireba ŠfO više osloni na nemačke standarde (DIN), što je razumljivo s obzirom na dugogodišnje i mnogosfruhe privredne veze naše Zemlje sa Nemačkom. Međutim, baš ta grupa standarda o čelicima, hkhao jedna od najsfar:J1h grupa nemačkih standarda, obradena je najmanje sistematski, usled čeua je u najnovije vreme podvrgnuta femeljnoj reviziji koja Je Još u foku. Zbog foga će i za naše stručnjake, bez sumnje, Diti od interesa sfanovišfe koje je po tom pitanju izloženo u jednom članku, objavljenom u časopisu „DIN — Mifteilungen" od oktobra 1951 g. Članak je reprodukcija predavanja koje Je autor, Dr Ing F. Bruahl, održao na jednoj sednici Prezidijuma nemačke homisije za standardizaciju. S obzirom
na činjenicu da je članak objavljen bez komentara, može se smatrati da se on podudara sa gledištem toga cen-
tralnog organa nemačke slandardizacije. U sledećem dajemo iscrpan izvod iz toga članka
Gyvožde i čelik upotrebljavaju se praktično u svakoj proizvodnji, bilo kao materijal, bilo kao alat. Ta mnogostruka upotreba pvožđa i čelika za najraziičmije svrhe uslovljaya, da zahtevi koji se stavljaju ma materijal budu izvanredno raznovrsni. Zbog toga. je vrlo rano mastupila potreba, da se stvore uslovi isporuke ih: standardi za gvožđe i čelik. Iz dokumentacije stručne komisije za gvožde i čelik može se ustanovili, da su prvi razgovoni o konvencijama, ili standardima, za gvožđe i čelik vođeni već 1881 godine. Prvi sporazumi sklopljeni su sa velikim potrošačkim grupama, na pr. sa Železnicom, društvima inženjera i arhitektama, mornaricom i vojskom. Oni su bili podešeni prema potrebama pojedine namene, bez opšte važnosfi..
Posle osniyanja Nemačke kom'sije za standardizaciju, utvrdiyani su standardi za gvožđe i čelik od slučaja do slučaja, prema potrebama i željama proizvođača ı potrošača. Karakteristika toga načina rada bila je, da se u fim standardima ne može naći nikakay Jedinstven sistem.
U tabelama 1 i 2 raščlanjeni su najvažmiji sfamdardi za masovne ćelike, ı to DIN 1612 za Tazonski, pljosnati i široki pljosnati čelik, a DIN 102 za besšavne čelične cevi. Iz njih se vidi, koliko se međusobno razlikuju po strukturi ta dva izvanredno važna standarda.
DIN 1642 počinje pregledom oblika preseka, a zatim obrađuje osobine materijala, spoljašnji izgled, ispiliyanje i preuzimanje, i najzad tolerancije dimenzija i težina. U DIN 162 utvrđuje se opseg važnosti, zalim. uslovi koje moraju ispunjavati cevi svih kvaliteta cevi i, najzad, odredbe o materijalu, tolerancije dimenzija i težina i ispitivanje. Siruktura tih dvaju standarda ne pokazuje nikakva zajednička načela, koja se moraju zahfevati od standarda. Dalje, osobine materijala date su u istom standardu sa podacima o dimenzijama i težinama, što je nepregledno. TABELA 1: Struktura DIN 1612 »Profilni čelik, šip-
kasti čelik, široki pljosnati čelika.
Pregled oblika preseka i oznaka A. Osobine materijala Podela na' vrste, vrednost: mehaničkih osobina, zavarljivost 5. Kvalitet Spoljašnje i unutrašnje greške C. Ispitivanje i preuzimanje 1. Proba kidanjem i savijanjem 2. Dokaz zavarljivosti D. Tolerancije dimenzija i težina I Profilni čelik II Sipkasti čelik III Široki pljosnati čelik