JUS standardizacija
40
U biltenu »Standirdizacija« br. 1 — 1952 objavljen je program iz koga se mogu videti grupe koje će se prvo objaviti i dati na javnu kritiku.
Savezna komisija za standardizaciju namerava da svaku grupu rečnika objavi kao poseban jugoslovenski standard. Ovo čini iz dva važna razloga. Jedan razlog Je u tome, što će tim putem pojedine grupe
Termin (na svima jezicima
(na srpsko-hrvatskom jeziku,
ŠTANDARDIZACIJA
biti pristupačnije pojedincima jer će ih moći lakše nabaviti po nižoj ceni, a neće biti prisiljeni da kupuju i grupe za koje nemaju interesa. Drugi razlog leži u tome, što bi se u slučaju izmena iste vršile samo u pojedinim standardima ne menjajući i ostale standarde.
Sam rečnik imao bi sledeći oblik:
Definicija - Termin na engleskom
francuskom, nemačkom
Sanja Narodnih republika) srpski, hrvatski, slovenački ekavski) i italijanskom i makedonski 05—15—050| Provodnik Materijal ili telo koje može da Conductor, Vodič omogući neprekidan prolaz Conducteur Vodnik električnoj struji. Leiter, - Conduttore
Iz gornjeg primera vidi se da bi jugoslovenski
elektrotehnički „rečnik imao sve termine na četiri jugoslovenska jezika, a pored toga, i na četiri strana „jezika. Tehnika prikupljanja i utvrđivanja
pojedinih jugoslovenskih termina bila bi organizovana · otprilike ovako. Savezna komisija pripremiće prevod rečnika i objaviti ga samo sa srpskim terminom (i to onim za koji ona smatra da je najpodesniji). U svakoj Narodnoj republici (i u NR Srbiji) trebalo bi da se angažuje jedma „mnajzainteresovanija „ustanova (akademija, visoka škola, institut), koja bi sa ostalim zainteresovanim ustanovama prikupila termine i izvršila definitivan izbor termina sa Toga jezičkog rodručja. Tako utvrđeni termini, obeleženi odgova-
rajućom šifrom iz predloga, dostavili bi se Saveznoj komisiji, koja bi ih bez izmena unela u rečnik. U pogledu teksta definicija koji bi se dao samo na srpsko-hrvatskom jeziku, ekavskim narečjem, mogli bi se takođe činiti predlozi za ispravke koji ne bi smeli menjati suštinu.
Iznoseći ovim putem na javnost svoje namere, Savezna komisija moli sve ustanove koje imaju interesa da sarađuju u ovom radu, da joj saopšte svoje gledište po ovom predme{iu. Isto tako molimo da nam se pismeno obrate i ustanove koje bi se prihva-– tile da u svoioj republici budu neophodni centar. koji bi prikupio termine i izvršio konačan izbor termina koji bi se uneo u rečnik.
JOŠ JEDAN PREDLOG PO PITANJU STRUGNE TERMINOLOGIJE ·
U vezi sa nomenklaturom-terminologijom u jugoslovenskim standardima, mislim, da bi bilo dobro da se usvoji predlog Ing. B. Stankovića, koji je on predložio u biltenu »Standardizacija« br. 2/1952, ali sa jednom malom dopunom.
Za svaku proizvodnu granu, na pr. za mašinogradnju, za metalurgiju, za hemisku industriju itd., trebalo bi da se izdaje rečnik svih pojmova koji su u Vezi sa materijom obrađivanom u U svakom broju biltena »Standardizacija« trebalo bi objavljivati taj rečnik i to u direktnoj vezi sa pred-
“ lozima standarda. Na kraju svake godine otštampao
bi se ceo taj rečnik, koji je tokom protekle godine utyrđen kao tehnički rečmik za opštu upotrebu. Sledeće godine, u rečnik bi ušli svi termini i nazivi, koji su dotad standardizovani.
U rečnik bi trebalo da se unese naziv ili termin koji je usvojila Komisija za standardizaciju i da se stavi na prvo mesto. Koji će termin biti usvojen, to bi trebalo rešiti na taj način, što bi u rečnik ušao onaj naziv, koji se upotrebljava tamo, gde je proizvodnja odnosne grane najrazvijenija. Tu bi mogle da nastanu, normalno, dve kombinacije. Naziv na prvom mestu da bude ili srpski, ako se upotrebljava pretežno u NR Srbiji, ili hrvatski, ako se pretežno
upotrebljava u NR Hrvatskoj. Dakle, na prvom me-=”
stu bio bi ili ijedan, ili drugi naziv. Na trećem mestu bi bio slovenački, a na četvrtom, makedonski naziv. Na petom mestu bi bio naziv usvojen i najčešće upotrebljavan među našim trudbenicima. Na šestom mestu bi bio nemački naziv, pa italijanski. Ova dva jezika predviđamo iz razloga, što njihovih naziva ima najviše među našim radnim ljudima. Bilo bi korisno, da se unese i engleski i francuski naziv.
standardima.”
usled prilično jakih privrednih odnosa sa Engleskom i SAD, a francuski, zbog inače internacionalnog karaletera toga jezika. Razumljivo, kad bi na deseto, ili još bolje, na prvo mesto došla i skica ili slika predmeta o kome je reč, rečnik bi bio savršeniji. Rečnik bi izdavala Komisija za standarizaciju s tim, što bi on imao obaveznost koju i Jugoslovenski standardi. Ovakav nam je rečnik nasušna potreba,
· jer smo vrlo često u nedoumici, i jer se vrlo teško
snalazimo čitajući stranu literaturu bez istručnog
rečnika.
U kojoj je meri loša naša nomenklatura stručnih termina može se vrlo lako uočiti, ako samo malo oslušnemo stručne izraze kojima se služe naši trudbenici. Za njih postoji samo »drebang«, »šrafštok«, »zajtnož«, »špicnož«, >»kirner«, >»šliht«, »špan«, >»gus«&, »hilzna«, »planšajbna«, »evikcange« itd. .
Bilo bi stoga korisno da se uzme u ocenu: da li bi, eventualno, i ovakve izraze trebalo uneti u pomenuti rečnik? Možda bi se naši trudbenici teško
snašli u takvom rečniku bez izraza koji su im jedino svojstveni. Ujedno, kraj svakog takvog izraza mogla bi se staviti opomena: »ne upotrebljavaj« — ili slično, što bi delovalo i vaspitno u pravcu usvajanja Jedne nesumniivo, bolje terminologije.
Postupajući na izloženi način, postupno bi se rešavala dva važna problema: :
stvaranje jedne pravilne stručne terminologije, ı
stvaranje rečnika stručnih stranih izraza iz oblasti tehnike.
Ing N. Poznanović