JUS standardizacija
68
” =
STANDARDIZACIJA -
čvrstih spojeva i sl.), zatim tolerancije takozvanih ne= tolerovanih mera i td. Odvojenu grupu činiće standardi o geometriji površina, koji, ustvari, ne spadaju direktno u standarde o foleramcijama, nego s njima zajedno ulaze u oblast standarda o površinskoj obradi.
Prilikom stavljanja na diskusiju ove grupe standarda potrebo je istaći nekoliko momenata, naročito
u pogledu toga, šta se očekuje od diskusije o OVOJ-
specifičnoj materiji.
Pošto su predlozi jugoslovenskih standarda o tolerancijama bazirami na ISA-sistemu tolerancija, čija su načela u celini usvojena, to načela foga sistema, kao i brojčane vrednosti dozvoljenih odstupanja, svakako ne mogu biti predmet diskusije. Zbog toga je pDrilikom tehničke redakcije predloga svaka grupa tabela sa brojčanim vrednostima predstavljena samo - sa po jednom tabelom, koja je izrađena kao uzorak, da bi se videlo, kako će tabele izgledati i da bi se ma način grupisanja materije u njima mogle staviti primedbe.
No, ima jedno važno pitanje, u stvari osnovno pitanje u ovom slučaju, na koje diskusija treba da odgovori. To je, pitanje izbora foleranmciskih zona i spojeva koje treba standardizovati.
S obzirom na znatan ekonomski značaj toga - pitanja, biće možda korisno podvući neke činjenice u vezi s njim. Kao što je poznato, osnovni zadatak postavljanja sistema tolerancija je ostvaremje zamenljivosti delova. Taj zadatak dolazi do izražaja u prvom redu, u masovnoj proizvodnji, pošto u pojedinačnoj proizvodnji zamenljivosi nema fako veliki značaj. Racionalna masovna proizvodnja delova u gra= nicama određenih toleramcija zahteva, pak, upotrebu graničnih merila, radmih i Kkonfirolnih.
Sad, ako se ima u vidu da se jednim graničnim merilom, koje je u stvari kombinacija dvaju merila, »ide« i »ne ide«, može 'roveravati samo jedna jedina dimenzija, tako da jedna garnitura merila samo za interval, na pr. od 10 do 100 mm i sa dosta grubom gradacijom, mora da sadrži oko 15 do 20 merila za jedmu jedinu ftolerancisku zonu za osovine i islo toliko merila za rupe, onda nije teško zamisliti, koliki novčani izdatak predstavlja nabavka, održavanje i obnavljanje graničnih merila samo za rad u desetak foleranciskih zona. Tome treba još. dodati odgovarajući broj kontromih merila, koja su pofrebna ako se želi izbeći spor i skupo proveravanje graničnih . merila direkinim merenjem pomoću preciznih instrumenata. Na sve ove, uglavnom poznate stvari, potrebno je skrenuti pažnju, kad je reč o pitanju izbora toleranciskih zona i spojeva koje treba standardizovati. Očevidno je, da uvođenje svake nove toleranciske zone izaziva znaino opterećenje iroškova proizvodnje izdacima za merila, i da zbog toga broj standardizovanih toleranciskih zona freba ograničiti samo na ono, što je stvarmo potrebno. Zbog toga je od prvenstvene važnosti, da svi učesnici u diskusiji, prvenstveno projektantske organizacije i proizvodna preduzeća, najbrižljivije ocene, koje je ftoleranciske zone i spojeve stvarno potrebno standardizovati i da u tom smislu dadu svoje predloge. Prvobitni predlog standarda dao je u tom pogledu vrlo širok okvir, koji, kako je ranije izloženo, prevazilazi po širini niz industriski najrazvijenijih zemalja, te koji bi se verovatno dao znaino suziti. Koje od predloženih zona treba zadržati, a koje izostaviti, to je najvažnije pitanje na koje treba odgovoriti. Bilo bi korisno, da se tom prilikom izdvoje prioritetne grupe toleranciskih zona, na primer grupe TI i II, koje bi se u Drvom redu koristile u masovnoj proizvodnji, uglavnom za spojeve, tako da bi se granična merila obezbeđivala samo za te grupe. Za rad u zonama vam
· prioritetnih grupa, koje bi se samo ređe koristile, mogla bi se upotrebljavati i pokazna merila (mikrometri i sl.).
Drugo pitanje koje treba rešiti jeste: koje spojeve treba standardizovati uopšte, a koje između njih treba odrediti za prioritetne. I odgovor na ovo Di-
tanje treba da bude bazirano na iskustvima i pofrebama zainteresovanih preduzeća i ustanova.
w vezi sa ·pitanjem izbora foleranciskih zona i. spojeva treba istaći još sledeće:
Pošto su sve toleranciske zone, koje su udaljenije od o-linije, namenjene isključivo komadima koji ulaze u spojeve, bilo bi celishodno da se takve foleranciske zone uzimaju u obzir za standardizaciju samo u·tom slučaju, ako se jednovremeno predlažu da uđu u standardizovane spojeve. To se odnosi na zone od a odn. A, do g odn. G zaključno i od p odn. P, do zec odn. ZC zaključno. No. ako izuzeltmo proizvodni postupak ili drugi razlozi zahtevaju standardizovanje i takvih zona, tlo treba istaći u predlozima, kako se ne bi standardizovala ni jedma takva zona za koju ne postoji stvarna potreba.
Dalje pitanje, koje se po značaju ne može upoređivati sa prva dva,-ali koje ipak ireba takođe rešiti, jeste pitanje terminologije. U predlozima standarda upotrebljeni su termini koji su smatrani celishodnima kao zajednički termini za standarde. Treba dati primedbe na te termine, a pored foga, predloge odgovarajućih termina za pojedina jezička područja.
Najzad, poslednje pitanje, upravo kompleks pitanja, jeste pitanje grupisanja materije u standardima, pitanje jasnoće izlaganja, suvišne opširnosti ili preterane konciznosti, tehničke redakcije i sl. Jedno konkretno potpitapje je ma Dpr., način sastavljanja brojčanih fabela za dozvoljena odstupanja. Te tabele sređene su na primer u ISA-biltenu i u nemačkim standardima po foleranciskim zonama, {1j. tako, da u jednu tabelu ulaze svi kvaliteti jedne grupe zona, na pr. a, b i c (taj način primenjen je i u predlogu
| JUS-a), dok su u standardima svih ostalih zemalja
koje su ranije pomenute, te tabele sređene po Kkvalitetima, tj. tako, da u jedmu fabelu ulaze sve ftoleranciske zone, na pr. 8-og kvaliteta. Mada su OVO Ppritanja podređenog značaja, ipak odgovori na njih mo= gu doprineti da naši standardi budu što podesniji za praktičnu upofrebu.
Na kraju, nekoliko napomena u vezi sa redakcijom predloga. Prvobitni predlog ove grupe stan= darda, koji je podnet Saveznoj komisiji za standardizaciju, bio je vrlo obiman. On je po svojoj obimnosti višestruko premašao sve što sadrže standardi ma koje druge zemlje, sa kojima SKS. raspolaže. Zbos toga nije bilo moguće da se predlog stavi na javnu diskusiju u fom obliku, jer bi obimnost materije u velikoj meri otežavala rad svima učesnicima u diskusiji. Isto tako, nije se moglo pomišljati na to, da bez prerade i znainih skraćivanja cela predložena mate-
-rija uđe u konačne standarde, jer bi to s jedne stra-
ne, vrlo otežavalo upotrebu standarda u kojima bi se, sem užih stručnjaka, većina korisnika teško mosla snaći, a s druge strane, cena tako velike grupe standarda bila bi vrlo visoka. Ovde treba napomenutfi, da je posle primanja prvobitnog predloga Dr Hercigonje primljen i od Centralne uprave vojne industrije delimičan predlog grupe standarda o tolerancijama, koji se u načinu obrade materije razlikuje od predloga Dr Hercigonje. Prilikom redakcije predloga Koji se sada stavljaju na diskusiju uzeta je u obzir ı ta grupa predloga. Na važnije pojedinosti u pogledu načina obrade materije u predlozima Dr Hercegonje kao i Centralne uprave vojne industrije biće ukazano u sprovodnom pismu, kojim će ovi predlozi standarda biti dostavljeni interesentima.
Prilikom prerade predložene materije radi stavljanja na javnu diskusiju, težilo se da se postigne sledeće: 1) podelom celokupne materije u više manjih zaokruženih delova olakšati korišćenje pojedinih grupa standarda, koje Do prirodi stvari pretstavljaju više ili manje odvojene celine: to važi naročito o standardima koji sadrže objašnjenja sistema (tekst);
9) izostavljanjem svega onoga što nije neophodno,
| opet olakšati korišćenje standarda, a s druge strane,
smanjiti izdatke za nabavku od strane korisnika; ovo