JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

2) načela, po kojima se određuju dozvoljena otstupanja merila, čija primena treba da obezbedi izradu komada u granicama predviđenih dozvoljenih otstupanja;

3) načela, po kojima se vrši kombinovanje toleranciskih zona osovina i rupa radi obrazovanja spojeva;

4) izbor toleranciskih zona koje treba upotrebljavati; 5) izbor kombinacija ftoleranciskih zona koje treba upotrebljavati u spojevima.

Prilikom postavljanja ISA-stistema +toleramcija, dat je tako širok okvir za obrazovanje ftoleranciskih zona, da bi njegovo puno iskorišćenje, to znači 21 niz toleranciskih zona u pDo 16 kvaliteta, dovelo do obrazovanja 336 ioleramciskih zona za rupe i isto foliko za osovine, a sa naknadnim uvođenjem po fri dalja niza zone (za, zb, ze, ZA. ZB,. ZC), čak do 384 toleranciske zone. Ako bi se, pak, vršilo slobodno kombinovanje svih tih zona za osovine i rupe radi obrazovanja spojeva, došlo bi se do broja spojeva Koji se praktično može označiti beskonačnim.

Zbog toga je prilikom stvaranja ISA-sistema tolerancija izvršen izbor preporučenih +oleranciskih zona, a isto tako i izbor preporučenih spojeva. Na taj način je broj mogućih toleranciskih zona sveden na 72 zone za osovine i G1 za rupe. Ovi brojevi su naknadnim uvođenjem (i950 godine) grupa zona 28, Zb, zec, odnosno ZA, ZB, ZC povećani za 31 zonu za osovine i 18 zona za rupe. U navedenim brojevima uračunate su i zone (iz grupa v, y odn. V, ) koje su uvedene samo kao privremene, probne zone.

Prilikom davanja izbora preporučenih . spojeva, izvršeno je dalje veliko sužavanje korišćenja predviđenih zona, prvo, postavljanjem načela da se”osovine svih ftoleranciskih zona kombinuju samo sa rupama jedne (H) zone (sistem zajedničke rupe), i isto tako, da se rupe svih zona kombinuju samo sa OsOvinama Jedne (h) zone (sistem zajedničke osovine), a drugo, izborom „samo jednog ograničenog broja kombinacija, za koje se smatralo da mogu zadovoljiti sve tekuće potrebe. Na faj način, broj spojeva ograničen je na svega 62 preporučena spoja u sistemu zajedničke rupe i 53 spoja u sistemu zajedničke osovine.

sve zemlje koje su usvojile ISA-sistem folerancija, usvojile su načelo za određivanje dozvoljenih otstupanja (obrazovanja toleranciskih zona) komada, dalje načelo za određivanje folerancija za merila, kao i načela za obrazovanje spojeva.

Međufim, u pogledu prihvatanja preporučenih foleranciskih zona i preporučenih spojeva, razne zemlje postupale su na razne načine. Rasmofrićemo, kako je u tom pogledu postupilo sledećih sedam evropskih zemalja koje su usvojile ISA-sistem tolerancija: Francuska, Nemačka, Italija, Čehoslovačka, Poljska, Švedska i Svajcarska (time naravno nisu iscrpljene zemlje koje su UsVvojile ISA-sistem Tolerancija, no nabrajanje svih ostalih zemalja prešlo bi okvir ovoga izlaganja). U dijagramu br. 1, koji sadrži sve ftoleranciske zone koje bi se po ISA-sistemu tolerancija mogle obrazovati, dat je pregled preporučenih toleranciskih zona za osovine u ISA-sistemu, kao i pregled usvojenih zona od strane pojedinih pobrojanih zemalja. U dijagramu br. 2 dat je odgovarajući pregled za rupe. Kao što se vidi iz tih dijagrama, Italija, Čehoslovačka i Poljska izvršile su neznatna suženja ili proširenja izbora toleranciskih zona, preporučenog u ISA-sistemu (ne računajući zone za do zec, odn. ZA do ZC iz 1950. g). Nešto veće proširenje preporučenog izbora izvršemo je u francuskim standardima, a najveće je u nemačkim standardima. Pored ostalog, u nemačkim standardima proširen je broj kvaliteta iz ISA-sistema za dva kvaliteta (I7-ti i 18-ti), grublja od najgrubljeg kvaliteta u.ISA-sistemu, koji samo načelno predviđa mogućnost uvođenja takvih grubljih kvaliteta.

Predlog jugoslovenskih standarda o folerancijama, u prvobitnom obimu koji mu je dao referent Dr. ing. Hercegonja, predvideo je usvajanje svih

DORE 63

toleranciskih zona koje se nalaze u nemačkim standardima, a preko foga još sedam daljih zona za osovine i pet zona za rupe. U dijagramima broj 1 i 2?» naznačene su i te zone.

Pregled preporučenih spojeva u ISA-sistemu tolerancija dat je u dijagramima br. 3 i 4. U ovim dijagramima naznačeni su, pored toga, spojevi koji su usvojeni u standardima nabrojanih zemalja, kao i u prvobitnom predlogu Dr. Hercigonje. Ovde vidimo, da je od strane ISA - preporučeni izbor spojeva u potpunosti usvojila Švajcarska; Francuska je usvojila samo spojeve u sistemu zajedničke rupe, dok spojeve u sistemu zajedničke osovine uopšte ne predviđa; Italija, Čehoslovačka, Poljska i Švedska izvršile su neznatna proširenja ili suženja preporučenos izbora spojeva, dok je u nemačkim standardima izbor spojeva znatno proširen. Naročito pada u oči, da su u nemačkim standardima za spojeve predviđene i zone u kvalitetima 12 i 13, mada je u ISA- · preporukama izričito predviđeno da se za spojeve koriste samo kvaliteti od 11-og zaključno, dok su kvaliteti 19-ti do 16G-ti predviđeni samo za komads koji ne ulaze u spojeve. No, pored toga šireg izbora spojeva, nemački standardi daju i jedan uži izbor, koji prvenstveno treba koristiti. predviđajući još i u tom užem izboru tri stepena prioriteta.

Prvobitni predlog: jugoslovenskih standarda predviđa u spojevima dosta odstupanja od nemačkih standarda, mada se u pretežnoj većini poklapa s njima.

U sledećem tabelarnom pregledu dato je upoređenje broja foleranciskih zona i spojeva u standardima pojedinih zemalja:

= Br aleeaF— | Broj spojeva |__" la Standardi . O :Slas | E Sa ___NE-U BE M |M vine a GEJ ONO SCSE| 288 ISA 93 76 62 NF (francuski) 87 76 62 DIN (nemački) 123 112 88 UNI (italijanski 75, 62 62 OON O BDSIE 62 55 52, PN (poljski) ~. 78 72. 55 Va O a 84 74 62 | SMS (švedski) 63 55 55 | O O VaV i ||7% Grupa standarda o tfolerancijama, koja se sada

stavlja na javnu diskusiju, obuhvata u grubim potezima, sledeću materiju: 1) definicije pojmova, termina, i opšta objašnjenja o tolerancijama i o graničnim merilima; 2) osnove ISA-sistema i to:

a) opšta načela,

b) načela za određivanje osnovnih foleramcija,

c) načela za formiranje toleranciskih zona,

d) načela za obrazovanje spojeva,

e) načela za određivanje tolerancija za izradu graničnih merila koja su potrebna radi ostvarenja propisanih tolerancija u Dproizvodnji i

f) osnovna načela za upotrebu graničnih merila;

3) pregled standardizovanih ioleranciskih zona i spojeva (bez brojčanih vrednosti);

*) Isfovetni spojevi u sistemu zajedničke rupe i cisterau zajedničke osovine (n.pr. HII/h9 i h9/H1I) računati su samo u broju spojeva u sistemu zajedničke rupe.