JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA·

3—4 za 1950). No, obzirom da komisija ISO TC/1 nije donela svoju konačnu odluku, ovo je pitanje odloženo za docnije. :

Kao što se vidi, standardi za navoje predati su našoj privredi, koja sprovodeći ih u život i praksu, najbolje može reći do koje su mere oni kvalitetno izrađeni, a mi nadalje očekujemo reč naših stručnjaka, da, ukoliko ima propusta u ovim standardima, dostave svoje primedbe, kako bi drugo izdanje bilo bolje i potpunije. -

Iz svega napred izloženog, a imajući u vidu dalji rad na izradi standarda i iz ostalih grana privrede, na osnovu dosadašnjeg iskustva u radu možemo doći do sledećih zaključaka:

DK 661 : 389.6 (049.3)

19

1. Rad na stanđardima nije stvar nekolicine stručnjaka, koji ma koliko da su sposobni, ne mogu videti i znati sve, već celokupnog jugoslovenskog stručnog kadra, koji neminovno treba da masovno učestvuje u izradi standarda.

2. Privreda zahteva što brže donošenje većeg broja dobrih standarda, u cilju pojeftinjenja proizvo·dnje i oslobođavanja stručnih kadrova za druge poslove. Radi toga, nužno je pridržavati se postavljenih rokova za dostavljanje primedbi na predloge standarda. 3. Kod davanja primedbi, predloge ne fireba posmatrati sa pretežno formalne strane, već težište Kkritike staviti na suštinu obrađivane materije.

Tehn. V. Nikolić

POVODOM DONOŠENJA JUGDSLOVENSKIH STANDARDA ZA PROIZVODE HEMISKE INDUSTRIJE

Ravno pre godinu dana publikovani su i stavljeni na javnu diskusiju, putem biltena „Standardizacija” br. 8—9/51, prvi predlozi jugoslovenskih standarda za proizvode hemiske industrije. Međutim, mora se odmah naglasiti, da je za proteklu godinu dana stigao veoma mali broj primedaba na iu grupu predloga. Uglavnom, i taj neznatan broj primedaba koje je primila Savezna komisija za standardizaciju, potiče od strane proizvođača, dočim se potrošači vrlo slabo, ili bolje rečeno, nikako ne pojavljuju sa svojim mišljenjima, dopunama i eventualnim zamerkama. Sve što je primljeno, usledilo je na neposredno traženje Savezne komisije za standardizaciju, dakle, na potsticaj organa drugostepene zainteresovanosfi, a ne po Želji i potrebi organa kojima će ti standardi meposredno služiti.

Ovakvo stanje stvari otežava u mnogome i odugovlači rad na donošenju jugoslovenskih standarda za proizvode hemiske industrije, rad koji je i imače veoma složen i skopčan sa nizom mera nužnih za prirodno formiranje i usklađivanje mnogobrojnih elemenata, koji, ustvari, pretstavljaju osnovu za izradu jednog određenog standarda, 1j. pretstavljaju stanje optimalne proizvodne mogućnosti s jedne strane, i zahteve potrošača š druge strane.

U prvoj grupi (11) jugoslovenskih standarda za proizvode hemiske industrije, koji će biti doneti u julu mesecu f.g., nalazi se i sedam jugoslovenskih standarda koji se odnose na sredstva za zaštitu bilja. Ovih sedam jugoslovenskih standarda, u koje spadaju: plavi kamen — modra galica, bakarni kreč, „kuprikarb” (bakarni karbonat), kalcijum-arsenat, nikotinol, kalcijum-cijanid i delom kalijum-metabisulfit (za ne_ govanje vina, „vinobran”), predstavljaju u rukama poljoprivrednika-stručnjaka, vrlo značajan i važan instrument prilikom njihove borbe protiv biljnih štetočina i biljnih bolesti. T— preko dnevne štampe, i putem stručnih časopisa ukazivano je na ogromne štete koje se nanose našoj poljoprivredi, kao i na uspešnu borbu za suzbijanje biljnih štetočina i bolesti, upotrebom hemiskih sredstava. Naša hemiska industrija proizvodi sve ove preparate, koji su i po mišljenju nekih stranih stručnjaka vrlo efikasni i dobri, ukoliko se

tiče sadržine aktivne materije. Ali je poznato da postoje i takva sredstva, koja ne zadovoljavaju uslovima primene po elementima fizičkog kvaliteta (finoća mliva kod sredstava u obliku praha, stabilnost emulzije kod sredstava u obliku tečnosti, moć prianjanja na biljne delove i dr.), iako sadržina aktivne materije u dotičnom preparatu u poipunosti zadovoljava opšte uslove. Ovi nedostaci, koji jednim delom čine preparat nedovoljno efikasnim, mogli bida se otklone čvršćom saradnjom između proizvođača, kojine mogu uvek uočiti nedostatke jednog preparata, i poljoprivrednih stručnjaka, koji te preparate primenjuju na terenu i koji su neposredno zainteresovani tim pitanjima. i

Pored jugoslovenskih standarda iz grupe preparata za zaštitu bilja, u julu mesecu tg. biće publikovani i jugoslovenski standardi za najvažnije anorgan– ske soli, koje imaju primenu u raznim granama privredne delatnosti, i to: natrijum-hidroksid, tehnički; natrijum-karbonat, tehnički; natrijum-bikarbonat, tehnički i natrijum-tiosulfat, tehnički.

Prvi jugoslovenski standardi za proizvode hemiske industrije o kojima je reč, biće uskoro objavljeni i imaće važnost od dana donošenja rešenja u Sl. listu FNRJ. Od toga dana, proizvođači mogu proizvoditi i označavati hemiske proizvode, obuhvaćene pomenutim rešenjem, samo prema uslovima koji su predviđeni odgovarajućim standardima.

Svi jugoslovenski standardi iz hemiske industrije prilagođeni su optimalnim proizvodnim mogućnostima naše hemiske industrije i opštim zahtevima potrošača. Isto tako, ovi jugoslovenski standardi svode se i na okvire međunarodnih uslova kvaliteta, pakovanja i oznaka.

Jugoslovenski standardi iz hemiske industrije prestavljaće značajan prilog uprošćenju i izdizanju na viši nivo robne razmene u našoj socijalističkoj trgovačkoj mreži. Istovremeno, oni će regulisati mnoga pitanja koja su dosad bila predmet čestih sporova u ovoj oblasti, i ubrzaće administrativno-=pravne Dpostupke oko izvršenja sklopljenih ugovora.

Ing. M. M.