JUS standardizacija
80
DK 003.6 : 389.6 (049.3)
-
STANDARDIZACIJA
-
PREDLOZI STANDARDA ZA OZNAKE ZA POJMOVE U TEHNIGI I ZA OZNAKE ZA ELEKTRIČNE | MAGNETSKE VELIČINE U TEHNICI
(PREDLOG BROJ 694 | 695)
U predlogu prvog standarda za oznake za poj-
move primenjene u fehnici, ulaze oznake ili simboli za geometriske veličine (dužina, širina, visina, povrTšina, zapremina, uglovi, momenti otpora i inercije, relativna izduženja itftd.), veličine za vreme (vreme, frekvencija, brzine, itd.), za masu i atomsko-fizičke veličine (masa, specifična masa, momenat inercije mase, relativna masa atoma i molekula, valentnost, avogardov broj itd.), zatim za silu (sila, težina, specifična težina, pritisak, naponi, moduli elestičnosti i klizanja, momenat sile, koeficijent trenja, Viskoznost dinamična i kinematička, barometarsko stanje), veličine energije (energija i rad, snaga, učinak), termičke veličine (temperature Celziusova i apsolutna, količina toplote, specifične toplote, toplotne moći, gasne konstante, koeficijenti prelaza toplote itd.) i optičke veličine (količina svetlosti, svetlosni fluks, jačina svetlosti, osvetljaj, gustina svetlosti, žižina daljina, koeficijenti upijanja, refleksije itd.). 'wU predlog drugog standarda ulaze oznake za električne i magnetske veličine, tj. onih veličina koje se u tehnici najčešće upotrebljavaju (količine elektriciteta, jačina struje, elektromotorna sila i napon, Otpor, kapacitet, induktivitet, magnetni fluks, jačina magnetnog polja, magnefno-motorna sila, broj faza, zavojaka i polova itd.). No, treba naročito naglasiti apsolutnu potrebu, da se u formulama i matematičkim izvodima razne veličine pretstavljaju jedinstvenim slovnim ili drugim znacima. Za osnovu kod izrade ovih predloga služili su strani standardi, preporuke ISO-a i IRE:C-a.
Zbog lakšeg razumevanja predloga, kao i da bi se objasnilo, koji su faktori uticali na takvu njihovu redakciju, daju se sledeće napomene, a naročito u pogledu izbora jedinica.
Prećutno, u predlozima je primenjen Giorgijev (MKSA) sistem: mernih jedinica. Za osnovne veličine uzete su dužina, masa, vreme i električna struja. Pored toga, uzete su kao osnovne veličina temperatura i jačina svetlosti. Jedinice za ove veličine su mefar, kilogram, sekund, amper, Celziusov stepen i kandela. Prema dosadašnjim zaključcima Elektrotehničke komisije i Glavnih skupština za tegove i mere, Giorgijev sistem preporučen je kao jedinstvem i za sveopštu upotrebu. Većina država prihvatila je ovaj sistem i uzakonila ga. Definicije ovih osnovnih jedinica poznate su, one se ne razlikuju bitno od dosadašnjih, osim što je amper definisan apsolutno.
Jedno meopfodno obavešfenje
U pojedinim, dosad izdatim jugoslovenskim standardima, može se uočiti da je izvršeno pozivanje na standarde kojima nije naveden odgovarajući broj. Konkretno, na pr. u jugoslovenskim standardima vijci — navedeno je ponegde, da se izbor materijala može izvršiti prema „JUS...” dakle, prema standardu čiji broj nije doslovno naveden.
Kako ova praznina može da bude nejasna, dajemo. sledeće obaveštenje.
Donošenje jugoslovenskih standarda sledi prema prioritetnim potrebama naše privrede, pa je razumljivo, da se svi standardi koji stoje u međusobnoj vezi ne mogu jednovremeno izdati i objaviti. Iz tih razloga, redaktori pojedinih standarda prisiljeni su da predvide tu međusobnu vezu i u slučajevima kad odgovarajući standard (ili, čak, i grupa standarda) nije još donet, ali je neospomo, da će u doglednom vre= menu i fo uslediti. U takvim slučajevima stavlja se
Tz ovih osnovnih jedinica proizilaze ostale jedinice. Ukazujemo ovde na neke novine među ovim izvedenim jedinicama. U prvom redu, jedinica za silu je njuin. To je sila koja masi od jednog kilograma
daje ubrzanje od jednog metra u sekundi na kvadrat.
Prema dosada upotrebljenoj jedinici za silu, Kkilogramu, njuin je približno 9,81 puta manji. No ne znači da uvođenjem njutna kao glavne jedinice za silu treba izbegavati količinsko izražavanje u dosadašnjoj jedinici, u kilogramima; ova se jedinica, do daljnjeg, može i dalje upotrebljavati ali, da bi se izbegli eventualni nesporazumi što se jedinicom Kkilogram označava masa, treba nastojati da se za silu upotrebljava naziv kilopond (oznaka Ep).
Prednosti Giorgijevog sistema jedinica ne treba nabrajati, one su opšte poznate; sistem je koherentan, Što znači da se iz osnovnih jedinica mogu. dobiti izvedene jedinice upofrebom formula osnovnih Drirodnih zakona sa numeričkim faktorom, jednak jedan. Pomenućemo neke važnije jedinice: jedinica rada i energije je džul (joule), a jedinica snage vat. Ove jedinice, za rad i snagu, namenjene su za sva polja prirodnih nauka i tehnike. Tako na primer, i za jedinicu količinu toplote upotrebljava se džul, a kaloriju bi trebalo postupno izbaciti iz upotrebe.
Za pisanje oznake, prema predlogu, treba upotrebljavati slova latinice, odnosno, za neke veličine grčka slova. Kod pisanja oznaka treba naročito obra-
- titi pažnju da se oznake za veličine pišu kursivom,
dok se oznake jedinice pišu uspravnim slovima. Kod kucanja na mašini, ukoliko je to potrebno, oznake u kursivu treba podvući. Iza oznaka veličina i jedinica ne stavlja se tačka. Ako jedinicu veličine treba prikazati pomoću oznake veličine, onda se ta oznaka stavlja u srednje zagrade (na primer [U] znači jedinica napona, tj. volt).
Od javne diskusije po ovim predlozima Savezna komisija za standardizaciju očekuje sledeće:
1) da li su predložene oznake prihvatljive, tj. mogu li ući u definitivan standard ili ih treba izmeniti i kako;
9) da li su predlozima obuhvaćene sve veličine, a ako ne, koje veličine treba naknadno uneti;
3) koje veličine treba izbaciti kao suvišne;
4) primedbe na jedinice i
5) primedbe na upotrebljene termine.
Trn p: E: 5.
_______________________________________________ ______ ---- -- -—- s–s:–:. SS o–— ı Ii—iVioVo————
veza sa standardima koji će tek biti doneti, s tim, što se mesto za broj toga naknadnog standarda ostavlja prazno, kako bi ga korisnik već donetog standrada mogao docnije popuniti radi svoje informacije i Orijentacije. Ali, kako bi se, eventualno, mogao staviti prigovor, da bi bilo korisnije donositi jednovremeno sve standarde koji stoje u međusobnoj vezi i uslovljenosti, moramo naglasiti da je takav prigovor neprihvatljiv. i
Pozivanje na još neobjavljene standarde vrši se samo u slučaju, kad je to neophodno učiniti u standardima koji se ne mogu odlagati do momenta u kome će postojati svi uslovi i za donošenje tih naknadnih sfandarda, koji su u datom trenutku ili manje neophodni, ili se još nisu ijskristalisala sva ekonomska opravdanja za njihovo objavljivanje.