JUS standardizacija

02

SK 621.99

-

STANDARDIZACIJA

0 PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA ZA REZNI

ALAT ZA NAVOJE

Ovi predlozi — 26 standarda sa 40 strana teksta — obuhvataju osnovne i najproširenije alate za rezanje spoljašnjeg i unutrašnjeg metričkog i VitvortOVOE navoja.

Mada se standardom JUS M.B0.051 ne dozvoljava upotreba Vitvortovog navoja za nove konstrukcije, Savezna komisija za standardizaciju, kao i komisija koja je radila ove predloge, stale su na stanovište da predlože standardizovanje reznog alata za Vitvortove navoje, iz razloga što u našoj industriji postoji još uvek dobar deo mašina, uređaja i objekata sa ugrađenim Vitvortovim navojem koji se još uvek mora održavati. Razumljivo je, međutim, da potiskivanjem Vitvortovog navoja iz mašinogradnje prestaje i Dpotreba reznog alata za ovaj navoj. Još jedam od razloga kojim smo se rukovodili, da predložimo i uzmemo alat za Vitvoriov mavoj, jeste rešenje br. 1835 koje je izdala Savezna komisija za standardizaciju u »Službenom listu FNRJ«, br. 21/52, tačka 4 — druga rečenica, koja glasi: »Izuzetak od toga čine one licence kupljene u inostranstvu, kod kojih nije moguća primena navoja obuhvaćenih jugoslovenskim stamdardima«. Kod izrade ovih predloga standarda, način rada bio je istovetan kao kod grupa ostalih predloga koji su donošeni putem komisija. Da u ovom članku ne bi ponavljali sve što smo rekli u biltenu »Standardizacija« br. 7/52% pod naslovom »Nešto o primedbama na predloge standarda za navoje«, skrećemo čitaocima pažnju na taj članak.

Početkom 1951 godine određeni su referent i članovi komisije za izradu ovih predloga i to:

Referent: Tehn. Sava Stevanović, službenik Ind. motora — Rakovica.

Članovi komisije:

Prof. Ing. Pavle Stanković, Dr Ing. Ivo Hercigonja, Ing. Bora Milošević,

Ing. Živadin Simić i

Tehm. Vidan Nikolić.

Po prvobitnoj zamisli referenta trebalo je izdati predloge standarda za celokupnu materiju koja se odnosi na alat za izradu navoja, ali prema mišljenju Savezne komisije za standardizaciju, kao i članova komisije koji su redigovali ove predloge, prvobitni predlozi sažeti su i prerađeni i to tako, da se na diskusiju iznose samo osnovni i u industriji najviše upotrebljavani alati. Isto tako, smanjen je iz tehničkih razloga i obim, usled nemogućnosti da se u relativno kratkom vremenu izda znaino veći broj standarda. Razumljivo, docnije će postepeno biti izdavani i ostali standardi iz ove grupe.

Upotrebljavajući prvobitan broj naših predloga (54) sa brojem standarda drugih zemalja, došli smo do zaključka da taj broj treba smanjiti. Sada postoji sledeći odnos broja naših predloga sa brojem standarda stranih zemalja:

Jugoslavija 26 Svajcarska 12 Švedska 15 Nemačka 27 SSSR 20 Čehoslovačka 9 sveske Francuska 6

EI ez ez

| U istom ovom broju biltena, pod naslovom »Predlozi jugoslovenskih standarda iz oblasti mašinogradnje, grupa „Tezni alat za navoje« dat je kratak sadržaj pojedinačnih predloga iz koga se unekoliko mo= že videti, koja je materija obuhvaćena i obrađena.

Kod sastavljanja ovih predloga referent je Kkoristio sledeće inostrane standarde:

DIN — nemačke industriske norme, SMS — šved= ske standarde, ONI — ifalijanske norme, Amsaldo

norme, Alfa Romeo norme, GOST i OST' — sovjetski državni standardi, GDIOR — slavna direkcija industrije oruđa, IMR — norme industrije motora Rako-

vica i kataloge Fritz Werner, Stock, Holem Han i Kolb i RMIlli-Zorboni.

Amnalizom i proučavanjem navedenih standarda i kataloga došlo se do zaključka da poreklo većeg dela podataka potiče od DIN-a, tako, da su neki standardi doslovan prevod DIN-a. d

| Prema ovome, i predlozi standarda koji se staVvVljaju na diskusiju zasnivaju se, uglavnom, i proističu iz DIN-a.

Prilikom proučavanja ovih predloga potrebno je obratiti pažnju na sadržaj i sastav materije, posma-– ftran prvenstveno sa stanovišta potreba mašinogradnje. Što se pak tiče tehničke redakcije, potrebno je

napomenuti, da će ona u potpunosti biti prilagođena

propisima izrade jugoslovenskog standarda, tek prilikom definitivne izrade.

Kod amalize i kontrole sadržaja, kako tehničkih propisa za izradu i sporuku navojnih burgija i nareznica, tako i pojedinačnih standarda, potrebno je da naši stručnjaci prouče fablicu materijala iz tehničkih propisa, da kažu, da li je dovoljan i pravilan izbor čelika, i da istovremeno navedu od koga materijala, pao njihovom mišljenju, treba izrađivati pojedine vrste alata za rezanje navoja. Tablica materijala sastavljena je na bazi podataka iz kataloga naših i stranih željezara, zatim inostranih standarda i uslova nekih naših preduzeća. Prilikom sastava tablice VOdilo se računa, da se uzmu čelici koji se u svetu najviše upotrebljavaju za ovu vrstu alata, i drugo, težilo se da broj vrsta čelika ne bude i suviše veliki.

U predlogu standarda »Definicije i pojmovi za alate za rezanje navoja« treba kritički razmotriti naziv pojma i njegovu definiciju, tako da se usvoji tlermin koji je najrasprostranjeniji i koji Živi u jeziku naših tehničara.

Kod razmatranja ostalih standarda treba obratiti pažnju na izbor prečnika i ostalih veličina koje uslovljavaju pravilnu, brzu i laku, kako konstrukciju alata, tako i njegovu izradu. Jednom rečju, prilikom razmatranja predloga, iste treba detaljno proučiti, a Uuz dostavljene primedbe nužno je nedvosmislemo izmeti razloge sa obrazloženjem, zašto jedna stvar ne odgovara i istovremeno, kakva bi ona trebala da buda. Sasvim je razumljivo da nepotpune, nejasne i nedovoljno obrađene primedbe ne mogu biti uzete u obzir, jer baš takve primedbe otežavaju rad na izradi definitivnih standarda.

E Tehn. V. N.

PRATITE PREDLOGE JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

jer je to u Vašem interesu!

runner uu u uuu III rum uuu ru uuu m uuu ir mnuu a uz Ie ri a m rima