JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

DK 621.3 : 061.24 (497.1)

139

OSNIVANJE JUGOSLOVENSKOG __ ELEKTROTEHNIČKOG KOMITETA

Savezna komisija za standardizaciju odlučila je da osnuje Jugoslovenski elektrotehnički komitet, kao svoj savetodavni organ. Neposredan povod da se osnivanju OoVOgSK komiteta pristupi sad, jeste proslava stogodišnjice rođenja Nikole Tesle.

Državni odbor, kome je stavljeno u dužnost da „organizuje OVu proslavu, postavio je, između ostalog, sebi zadatak da učini sve što leži u njegovoj mogućnosti, kako bi se ime „Tesla” osvojilo za jednu od jedinica u elektrotehnici. Iz tih razloga, Odbor je naročito zainteresovan za rad Međunarodne elektotehničke komisije (IEC), jer je ova institucija jedina nadležna da punovažno diskutuje i donosi konačne odluke po ovakvim pitanjima. U tom cilju Privredni savet Vlade FNRJ složio se sa predlogom da Savezna komisija za standardizaciju uputi poziv IBC-u, da svoje iduće zasedanje u 1953 god. održi u Opatiji. Ova ponuda usvojena je jednoglasno na sednici akci-

onog komiteta, održanoj na zasedanju IEC-a, septem-

bra t.g. u Scheveningenu — Holandija. Prema tome, sledeće zasedanje IR:;C-a održaće se od 22 juna do 4 jula 1953 god. u Opatiji. Samim tim, naša je država preuzela obavezu oko organizacije i uspešnog rada toga zasedanja.

Mada će jedan od prvih zadataka Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta biti priprema zasedanja IMRC-a u Opatiji, to neće biti jedini i glavni njegov zadatak. Savezna komisija za standardizaciju očekuje od OVOgS komiteta, da on preuzme na sebe izradu predloga i definitivnih jugoslovenskih standarda iz oblasti elektrotehnike. Paralelno sa tim, komitet će se baviti proučavanjem tehničke dokumentacije koju nam dostavlja Međunarodna elektrotehnička komisija.

Ukazujući na osnivanje Jugoslovenskcg elektrotehničkog komiteta, smatramo, takođe, da je potrebno, da se naša javnost upozna i sa istorijatom Međunarodne elektrotehničke komisije, njenim zadacima i organizacijom. Međunarodna elektrotehnička komisija stavila je sebi u zadatak da olakša koordinaciju i unifikaciju nacionalnih standarda koji se odnose na elekfrotehniku, ukoliko nisu obuhvaćeni statutima neke druge, priznate međunarodne organizacije.

Onsivačka skupština koju je sazvala „Institution oi Electrical Engineers” 1906 god. u Londonu, pod pretsedništvom Aleksandra Simensa, redigovala je privremene statute Međunarodne elektrotehničke komisije. Na skupštini su učestvovali prestavnici 13 zemalja. Za prvog preisednika izabran je lord Kelvin. Odmah zatim zvanično su osnovani nacionalni komiteti u 14 zemalja. Savet IE:C-a sastao se prvi put 1908 u Londonu i usvojio statute, koji su ostali skoro neizmenjeni do 1949 god. Od tada, izuzev ratnih godina 1914—18 i 1989—45, komisija je održala mnogobrojne sastanke, koji su doveli do publikovanja izvesnog broja važnih međunarodnih preporuka. U 1947 god. komisija se pridružila Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) kao njeno odelenje za elektrotehniku, zadržavajući svoju tehničku i finansisku autonomiju. Početkom 1948 god. komisija je prenela svoje sedište iz Londona u Ženevu. Njen centralni biro nalazi se u istoj zgradi u kojoj je smešten i generalni sekretar ISO-a. U junu 1949 B., u Stresi, savet IEC-a usvojio je novi statut, jer je izmena starog postala neophodna usled spajanja sa ISO.

Za sada je u IEC-u učlanjeno 928 nacionalnih komiteta iz sledećih zemalja:

Argentine Danske Australije Egipta Austrije Finske Belgije Francuske Brazilije Holandije Čehoslovačke Indije

Italije Poljske Izraela Portugalije Jugoslavije SAD Južno afričke unije SSSR Kanade Španije ; Mađarske Švajcarske Nemačke federalne Švedske republike Ujedinjene kraljevine Norveške

Nacionalni komiteti pojedinih zemalja organizovani su na način koji im omogućuje da izraze gledište svoje zemlje po pitanjima o kojima se raspravlja. Oni su sastavljeni od prestavnika raznih tehničkih i naučnih ustanova, koje razmatraju pitanja nacionalnih standarda iz oblasti elektrotehnike. Većina njih dobija tehničku i finansisku pomoć od države. U svim zemljama nacionalni komiteti TEC-a rade zajedno sa nacionalnim ustanovama za standardizaciju.

Rukovodeći organi komisije su Savet i Akcioni komifet.

Savet sačinjavaju: ·

pretsednik;

potpretsednici komisije: pretsednici svih učlanjenih nacionalnih komitefa;

blagajnik i generalni sekretar (oba bez prava glasa). n 5

Za period od 19523—55 za pretsednika izabran je Dr. H. S. Osborn (SAD). :

Savet se sastaje najmanje jedanput u tri godine. Poslednji njegov sastanak održan je u Ševeningenu septembra t. g. Sledeći sastanak saveta biće verovatno na zasedanju 1945 u Sjedinjenim državama.

Akcioni komitet, koga imenuje savet, sastoji se od pretsednika komisije i 9 potpretsednika, ili njihovih opunomoćenih pretstavnika. Članovi akcionog komiteta biraju se na 9 godina. Svake tri godine vrši se obnova jedne trećine članova.

Zemlje koje su sada zastupljene u akcionom komitetu je su:

Čehoslovačka SAD

SSSR 1946—1955

Belgija

Italija

Ujedienjena kraljevina 1949—1958 ·

Holandija

Indija

Norveška 1952—1961

Akcioni komitet je ovlašćen da rešava administra– tivna pitanja u razdoblju između sastanaka saveta. On donosi odluke koje smatra potrebnim u cilju boljeg otpravljanja tehničkih poslova komisije. On o svojim odlukama podnosi izveštaj savetu. Akcioni komitet sastaje se najmanje jedanput godišnje. Njegov poslednji sastanak održan je u Ševeningenu t.g., a sledeći će se održati u Opatiji 1953 god.

Novčana sredstva, potrebna za rad komisije, pribavljaju se putem godišnjih uloga koje uplaćuju nacionalni Rkomiteti. Visinu uloga utvrđuje savet. Izdaci za 1953 god. utvrđeni su na 180.000 šv. fr. (u 1952 god. 160.000 šv. fr.).

Komisija se služi enegleskim, francuskim i ruskim jezikom. Preporuke IMC-a publikuju se na ta tri jezika.

Tehnički poslovi komisije obavljaju se u tehničkim komitetima od kojih se svaki bavi određenom materijom. (Lista tehničkih komiteta objavljena je u Biltenu br. 1 od avgusta 1950 god.). Tehničke komitete obrazuje savet, ili akcioni komitet. Jedan tehnički komitet može se obrazovati na predlog jednog ili više