JUS standardizacija
ST ANDARDIZACIJA -·
143
DK 621.643 — 777 : 389.6 (100)
ZA OZNAČAVANJE
Tehnički komitet ISO/TC 5 izradio je predlog preporuka za označavanje bojama i oznakama cevovoda u cilju identifikovanja tečnosti, odn. gasa koji se sprovodi pomoću cevovoda, kao i upozorenja na eventftualno opasni sadržaj cevovoda. Naša zemlja, kao članica ISO-a (Međunarodne organizacije za standardizaciju), treba da se izjasni, da li usvaja taj predlog u potpunosti, delimično, ili sa rezervom izvesnih modifikacija. Glavne odredbe predloga su sledeće:
1. Preporuke za označavanje cevovoda odnose se kako na stabilne instalacije, tako i na cevovode na plovnim objektima i na vozilima.
_ 2. S obzirom na potreban stepen tačnosti identifikovanja sadržaja cevovoda, označavanje se vrši nn sledeća tri načina:
2.1 Označavanje osnovnom bojom, koje se primenjuje kada nije potrebno da sadržaj cevovoda bude bliže određen.
-_ 2.9 Označavanje osnovnom bojom i dopunskim oznakama, koje se primenjuje kada je potrebno da sadržaj cevovoda bude tačno određen.
2.9 Označavanje opasnosti, koje, kada je to potrebno, dopunjuje prethodne dve vrste oznaka.
3. Označavanje osnovnom bojom
3.1 Osmovne boje za označavanje cevovoda su:
za vodu — zelena w paru — crvena (karmin) . vazduh — plava .. gas — žuta ., kiseline i baze — svetlo ljubičasta 5 Uulja — mrka . druge tečnosti — mrka
3.2 Način primene osnovnih boja.
Označavanje osnovnom bojom vrši se proizvoljno na jedan od sledeća tri načina:
3.21 Bojenjem cevovoda po celom obimu i celoj dužini.
3.22 Bojenjem cevovoda po celom obimu na jednoj određenoj dužini.
3.23 Bojenjem jedne podužne trake na jednoj određenoj dužini.
U svakom slučaju treba osnovnom bojom obojiti mesto gde se nalaze ventili ili zasuni, spojevi, ogranci, aparati za posluživcnje it.d.
4. Dopunske oznake. Kao dopunske oznake služe:
Kružne trake (prsteni) u boji
Oznake rečima ili šiframa
4.1 Prsteni kao dopunske oznake na oznaci osnovnom bojom upotrebljavaju se samo u sledećim slučaJevima: 4.11 Crveni gašenje požara.
4.12 Plavi prsten na zelenoj podlozi, za označavanje slatke vode (u instalacijama pomorskih plovila).
4.2 Kao dopunske oznake rečima ili šifrom, koje služe za bliže označavanje sadržaja cevovoda, mogu se koristiti (po izboru korisnika):
4.21 ispisivanje celog naziva, na pr. „Pitka voda”
prsten, za označavanje tečnosti za
INICIJATIVA
O cilju i zadacima standardizacije govoreno je i pisano u biltenu „Standardizacija” više puta. Nažalost, odziv naših privrednika nije bio zadovoljavajući. Pa. ipak, da se značaj standardizacije sve više uočava, vidi se iz sledećeg primera.
Savezna komisija za standardizaciju bila je pozva– ta od strane Sekrefarijata stručnog saveta gradskih
*
saobraćajnih preduzeća Jugoslavije, da prisustvuje
PREDLOG MEĐUNARODNIH PREPORUKA
CEVOVODA BOJOM
4.99 ispisivanje hemiske oznake, na pr. H-.0
4.283 ispisivanje međunarodne šifre, na pr. 1.0
4.94 ispisivanje skraćenih oznaka.
4.9 Kao dalja dopunska oznaka služi strelica koja označava smer proficanja. Pored toga mogu se stavljati i druge potrebne oznake (pritisak, temperatura i sl.).-
4.4 Kao Međunarodne šifre za bliže označavanje sadržaja cevovoda u smislu tačke 4.23 predviđene su sledeće šifre:
1.0 Pitka voda 4.9 Otpadni gas
1.1 Sirova voda 5.0 Sumpomna kiselina
1.2 Industriska voda 5.1 Hlorovodonička
1.3 Prečišćena voda kiselina
1.4 Destilovana voda, 5.3 Druge- mineralne kondenzat kiseline
Voda pod pritiskom 5.4 Organske kiseline Voda u kruženju 5.5 Kaustična soda Otpadna voda 5.6 Amoniačna voda Para niskog pritiska 5.8 Druga sredstva za
OOJEO lv Pa) bag Ko tom OI
Zasićena para viso- pranje kog pritiska .· 5.9 Otpadne kiseline i 2.9. Pregrejana para Vi- baze -
Ulja zapaljiva ispod 21'C (stepen opasno- _ sti Al)
sokog pritiska 6.0 Ekspandovana para (para sa kontrapri-
|S] ·
tiskom) 6.1 Ulja zapaljiva od 9.4 Isparavanje 210"C do 65'C 2.5 Para pod vakuumom- (stepen opasnosti A-) 2.6 Para u cirkulaciji 6.5 Ulja zapaljiva iznad 2.9 Izlazna para 65"'C (stepem opasno3.0 Svež vazduh sti A3) 3.1 Vazduh pod pritiskom 6.3 Ulja rastvorljiva u
3.9 Vruć vazduh vodi, sa tačkom DpDa-
3.3 Kondicioniran vazduh ljenja ispod 21"'C 3.5 Vakuum (stepen opasnosti BE) 3.6 Vazduh u cirkulaciji 6.4 Tehničke masti 3.17 Vazduh transporter 6.6 Eksplozivna ulja 3.9 Otpadni vazduh 6.9 Otpaci ulja
4.0 Svetleći gas 1.0 Hranjive tečnosti 4.1 Acetilen 17.1 Vodeni rastvori 4. Vodonik 7.9 Drugi rastvori 4.3 Metan 1. Vodene suspenzije 4.4 Drugi zapaljivi gasovi 7. Druge suspenzije 4.5 Azot 1.5 Pihtijaste mase
4.6 Kiseonik 4.8 Drugi nezapaljivi gasovi
7.6 Emulzije, paste 1.1 Ostale tečnosti 1.9 Otpaci.
5. Oznaka opasnosti. Kao međunarodna oznaka za opasnost služi narandžasta traka (prsten), oivičen sa oba kraja uskim crnim trakama. Stavlja se na sva mesta, na kojima postoji oznaka osnovnom bojom ili dopunske oznake. Oznaka opasnosti stavlja se u onim slučajevima, kada tehničke okolnosti uslovljavaju postojanje opasnosti, što ima da odredi korisnik.
Saopštavajući sadržaj ovog međunarodnog predloga, Savezna komisija za standardizaciju poziva sve zainteresovane, da joj svoje predloge u pogledu prihva-– tanja ovog predloga saopšte najkasnije do 20. decembra 1952 god.
ZA POHVALU
konferenciji stručnjaka iz auto-industrije koja je održana 13 oktobra 1952 god. Saobraćajna preduzeća za prevoz putnika u gra-
dovima Jugoslavije osnovala su 1951 god. svoj Stručni
” savet, sa sedištem u Beogradu. Stručni savet sačinja-
vaju preistavnici gradskih saobraćajnih preduzeća u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju, Nišu, Novom Sadu, Subotici, Osijeku, Rijeci, Dubrov-