JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

39

Ing. Vitorović apeluje da se izrade hitno liste saradnika koji su prijavljeni za one tehničke odbore koji će zasedati u Opatiji i da se pripremni rad tih tehničkih odbora pokrene bez odlaganja.

Ing. Aćimović moli da ustanove i preduzeća, pri kojima su osnovani tehnički odbori, izveste u roku od T dana, ko će vršiti dužnost sekretara tih odbora, kako bi im mogao dostavljati odgovarajuću dokumentaciju.

Pretsedavajući objavljuje prelazak na petu tačku dnevnog reda: izbor redakcionog odbora za pripremu propagandne publikacije, namenjene zasedanju IBC u Opatiji.

Pretsedavajući daje objašnjenje o publikaciji koju ~

treba pripremiti za strane učesnike u Opatiji, sa ciljem da im ona pruži širu informaciju o našoj zemlji, njenoj industrijalizaciji i prvenstveno, o razvoju naše elektroindustrije i elektroprivrede. Preporučuje da redakcioni odbor bude biran od drugova iz Beograda, Kako bi mogao delovati što efikasnije.

Ing. Žepić pofkrepljuje preporuku prefsedavajućega i predlaže u redakcioni odbor drugove Dr. ing. Tliju Obradovića, ing. Josipa Ledvinku, ing. Gvida Precija i Branislava Munjizu.

Skupština usvaja prednji predlog, s tim da redakcioni odbor počne sa radom bez odlaganja.

Po završenoj poslednjoj fački dnevnoga reda, brisuini delegati izmenjali su mišljenja o nizu drugih

ODE 664.851.001.4:389.6(049.3)

pitanja usko povezanih sa budućim radom JEBO i po= jedinih tehničkih odbora, ne donoseći neke konkretne zaključke, jer su pitanja iznošena iz čisto informativnih razloga.

Pretsedavajući zaključuje skupštinu u 20 časova, opraštajući se sa prisutnim delegatima i želeći im uspeh u daljoj saradnji, kao i proširenje saradnje kroz uključivanje ustanova i preduzeća koja nisu bila zastupljena na skupštini.

Kao što se vidi iz napred citiranog zapisnika, na

osnivačkoj skupštini JEO prisustvovao je relativno mali broj delegata. Međutim, da taj broj delegata nije

” realno merilo interesovanja za JEO i njegove tehničke

komitete, vidi se najbolje iz činjenice da prijave O učlanjenju stižu tek sad, posle osnivačke skupštine.

Ipak, za žaljenje je što neposredni interesenti nisu ispoljili više interesa i za samu osnivačku skupštinu, atičući na njen rad stavom izloženim preko svoOjih delegata.

Ali, i pored te činjenice, već sad se može smelo reći da je ovom novom organu na polju naše standardizacije stvorena solidna osnova za njegovo delovanje i saradnju, kako sa našim preduzećima i ustanovama, tako i sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama i institucijama.

OSNOVNI PREDLOZI JUGOSLOVENSKIH STANDARDA ZA METODE ISPITIVANJA POLUPRERAĐEVINA ı PRERAĐEVINA OD VOĆA

_ Jugoslovenski standardi za poluprerađevine i pre= rađevine od voća koji su publikovani, i čija je primena stupila na snagu 1. januara ove godine, jasno su ukazali na neophodnost donošenja i standarda za metode ispitivanja ovih proizvoda, u cilju proveravanja elemenata kvaliteta svakog proizvoda posebno.

Sa ostvarivanjem potrebnih preduslova za industrijalizaciju zemlje, i u toku punog razvoja socijalističke izgradnje, problem Kvalitetne proizvodnje u našoj privredi zauzima prioritetno mesto. Ova proizvodnja vezana je kako sa napretkom nauke i tehnike, tako i sa odgovarajućim zakonskim propisima, koji tačno definišu pojam pojedinih proizvoda i njihove osobine, utrošak sirovina, pa katkad i sam tehnološki proces, itd. Vidimo da u naprednim industriskim zemljama, u kojima je industriska proizvodnja dostigla visok nivo, kako po količini, tako i po kvalitetu, tehnološki proces proizvodnje sačinjava sa standardnim tehničkim propisima nerazdvojnu celinu, odnosno standardi pretstavljaju zakon po kome se odvija proizvodnja i čitav privredni život.

Danas su standardi dobili takav značaj, da se savremena proizvodnja i promet robom ne mogu zamisliti bez njih čak ni u zemljama industriski slabo razvijenim, pogotovu ne u zemljama koje imaju tendenciju da svoje proizvode plasiraju na inostranom tržištu. Ne treba naročito isticati činjenicu da su one zemlje, u kojima su standardi uvedeni najranije, dosada pokazale i najviše uspeha u proizvodnji kvalitetnih produkata. Takav je slučaj u prvom redu sa Nemačkom, Sjedinjenim američkim državama, Engleskom i nizom drugih industriski razvijenih zemalja.

Međutim, nisu standardi značajni samo zbog toga što služe u svrhe izvoza. Njihova vrednost i neophodnost Je nesumnjiva i za proizvodnju i promet u zemlji, jer pružaju mogućnost proizvođaču da, kako i na koji način unificira tehnološki proces proizvodnje, poboljša kvalitek samog proizvoda, smanji procenat otpadaka, racionalizira proizvodnju i podigne produktivnost. Isto tako potrošaču obezbeđuju proizvod koji će imati uvek iste željene osobine, garantujući mu određenu hranljivu i dietetičnu vrednost, drugim rečima, garantuju mu kvalitet. i

Standardi omogućavaju razmenu dobara, kako unutar same zemlje, tako i daleko van njenih granica. Zahvaljujući njima vrše se zaključci a da se roba i ne vidi, ili se nabavljaju potrebne industriske sirovine i finalni proizvodi bez prethodnih uzoraka ili dugih pregovaranja, znajući da se na osnovu standarda mogu očekivati kvalitetni proizvodi, koji u svemu odgovaraju elementima koji se standardom garantuju. Prema tome, standardi u velikoj meri olakšavaju promet i u isto vreme zahtevaju od proizvođača da se drže određenih principa.

Razume se, da ovako posmatrani standardi zadiru duboko u svakodnevni život. Oni su izraz privrednog napretka zemlje i njene spremnosti da podizanju Opšteg kulturnog nivoa pokloni punu pažnju.

Međutim, standardi bi bili nepotpuni i neefikasni ako bi se ograničili samo na određivanje ekonomsko=komercijalnih i tehničkih uslova za sirovine, poluprerađevine ili gotove proizvode, a zanemarili način ispitivanja koji bi omogućio njihovu kontrolu. Tehnički i ekonomsko-komercijalni uslovi bez standardnih me= toda proveravanja kvaliteta bili bi nož bez oštrice, koji nije u stanju da preseca gde se za to ukaže potreba. Samo u oba ta slučaja, standardi znače skladnu celinu i jedini ispravan put ka kvalitetnoj proizvodnji i savremenom prometu.

Razume se, standardne metode ispitivanja, koje mogu biti tehničke, hemiske i mikrobiološke prirode, efikasne su samo tada kad utvrđuju sve one elemente predviđene tehničkim odredbama standarda, kad obezbeđluju tačne rezultate koji se mogu lako kontrolisati, kad su savremene, jedinstvene i kad ih je moguće primeniti u- uslovima odnosne zemlje. One moraju biti unificirane jer se samo na taj način pruža mogućnost upoređivanja rezultata i utvrđivanja faktičkog stanja. Ne treba naročito isticati, da jednom već određene metode moraju postati zakon.

Progresivan napredak nauke i tehnike pokazuje da sve podleže promeni. Otuda ni standardi, pa i metode ispitivanja ne mogu biti nešto stalno. Oni su rezultat napora jednog određenog perioda vremena.