JUS standardizacija
40 CC
Sa njegovom evolucijom moraju i one evoluisati, tako - da se javlja povremena potreba- njihove revizije, do· Đune i izmene.
Imajući u vidu ovšlkve OD: LO i prema
mašem shvatanju i jedino pravilno stanovište o značaju ·standarda i standardnih metoda, jasno je od . 'olike će one biti vrednosti posebno po našu zemlju,
koja se nalazi u naponu industrijalizacije i izgradnje socijalističke demokratije, u kojoj se sa novim privrednim merama, pitanje kvaliteta proizvoda postavlja kao primarno. i
Ovo je naročito slučaj u konzervnoj industriji, koja je u periodu posle drugog svetskog rata dostigla veliki razvoj, nadmašivši predratnu za preko 700%. Čim se osetila potreba za standardizovanjem poluprerađe-
vina i prerađevina od voća, odmah se ukazala i nužnost
za izradu osnovnih predloga standardnih metoda za - ispitivanje voćne pulpe, voćne kaše (srži marka), . sirovih voćnih sokova, sukusa, marmelade, džema, · kompota, voćnih sokova, zgusnutih voćnih 'sokova i sirupa, kako bi sa već objavljenim standardima dobili celinu.
Bilo je jasno da ove metode ispitivanja treba da se kreću u granićama tehičkih propisa i klasifikacije za svaki proizvod posebno, odnosno, da osnovni predlog treba za svaki proizvod da obuhvati predlog načina proveravanja svih elemenata predviđenih tehničkim TĐropisima koji karakterišu dotični proizvod.
Otuda smo kod izrade pradloženih standardnih metoda pošli od postavke, da sistematika izlaganja treba da odgovara redosledu elemenafa u tehničkim propisima publikovanih standarda za poluprerađevine i prerađevine od voća; da metode moraju biti jasne, Rkoncizne i jednostavne, ali odabrane - kroz prizmu ' naših tehničkih i stručnih mogućnosti. Izbor metoda nesumnjivo mora: biti takav da ne dovodi analitičara | 7. sumnju u pogledu tačnosti rezultata, odnosno, da rezultati dobiveni na osnovu tih metoda zadovoljavaju ~ opšte propise analitičkih metoda.
Značaj standarda, odmosno, tehničkih propisa po izvoz nesumnjivo je isticao potrebu da predložene metode budu prilagođene metodama koje se za ovakve produkte primenjuju u većini drugih zemalja, a Dprvenstveno u onim, u kojima ovakvi proizvodi nalaze prođu.
Izbor metoda u ovakvim uslovima zadavao je dosta teškoća. Trebalo je naći savremenu, preciznu metodu — kojih danas doduše ima dosta — ali je najpre tre= balo odmeriti naše mogućnosti. To znači, da su izvesne metode morale 4 priori otpasti, kao što je slučaj sa metodama gde se traže specijalni fizički aparati sa kojima naše laboratorije oskudevaju, a čija nabavka iziskuje znatna devizna sredstva. Isto tako se moralo voditi računa o hemikalijama, pa uzeti u obzir samo one metode za čije su izvođenje mogle poslužiti lako pristupačne hemikalije.
'xwUopšte uzev, u izboru se moralo držati metoda čiji rezultati dopuštaju da se izvuče pouzdan zaključak za ocenjivanje analiziranog proizvoda. Jedino su isprobane metode mogle biti usvojene i opisane, tako da su se mogle neposredno primeniti.
Kod izbora metoda moralo se voditi računa i o tome, da se radi o različitim proizvodima, ali sa zajedničkim sastojcima, te odabrati onu metodu koja će se moći upotrebiti kao zajednička za više proizvoda.
Ovako odabrane hemiske metode dobijaju, kad postanu standardne, poseban značaj i u naučno-istraživačkom radu, jer osiguravajući jednoobraznu analizu pružaju mogućnost, da se u toku vremena prikupi obiman materijal, koji se može kritički razmatrati i poslužiti kao važan podatak za sistematsko proučavanje osobina naših sirovina i gotovih proizvoda.
Shodno dosad objavljenim standardima za poluprerađevine i gotove proizvode od voća podnet je predlog za metode ispitivanja na osnovu kojih bi se određivali sledeći sastojci: suva materija, celokupni šećer, invertni šećer, saharoza, skrobni sirup, pektin, ukupne kiseline, isparljive kiseline, vinska kiselina,
:
- STANDARDIZACIJA
limunska kiselina, mlečna kiselina, mravlja kiselina, 1- askorbinska kiselina, salicilna "kiselina, benzoeva kiselina, sumporasta iiselina (SO), materije u vodi
'rastvorljive, materije u vodi nerastvorljive, pesak, pe-
peo, želirajuće materije (želatina, agar-agar, tragant), bakar, ·kalaj, Olovo, arsen, bojene maferije i etil-alkohol. 'xU predlogu su Kod svake. metode, pored postupka
- izvođenja, pobrojani najvažniji reaktivi (gde je bilo
neophodno i u majkraćim crtama njihova priprema)
i pribor, kako :bi se analitičaru olakšalo i stavilo do
znanja šta treba pripremiti, odnosno obezbediti da bi se ispitivanje obavilo pravilno i bez zastoja. Ovo je danas uobičajena praksa u mnogim zemljama. Ovim se uklarıja opasnost da analitičar tek u foku rada uoči da treba pripremiti neki rastvor od koga mu za= visi dalji tok analize.
Najzad ističemo i to da smaframo kao važno da ukratko prikažemo način pripremanja uzorka mnepo= sredno za amalizu, jer od ovog zavisi u najvećoj meri tačnost rezultata. Ovo pripremanje tesno je vezano za način uzimanja uzoraka predviđen odgovarajućim JUS za svaki proizvod.
Za sastojke čiju upotrebu standardi dopuštaju date su metode određivanja evenfualno i dokazivanja, a kod ostalih samo dokazivanja.
Sto se tiče samih metoda, izbor je vršen na osnovu opštih postavki koje smo već ranije istakli. U svakom slučaju smatrali smo za neophodno, da o svakoj me= todi koja je predložena, damo kraći komentar, kako bi istakli ono što nas je stvarno kod izbora rukovodilo.
U svemu je predloženo 29 metoda, od kojih se 5 odnose isključivo na dokazivanje postojanja jednog sastojka, dok ostalih 24 obuhvataju poređ određivanja
· i dokazivanje. Metode su grupisane na sledeći način,
izuzmemo li pripremu uzorka za analizu:
1. određivanje suvih materija ili vode;
9. određivanje kiselosti i etil-alkohola (ukupne kiseline, isparljive kiseline, mlečna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina):
3. određivanje ugljenih hidrata (celokupni šećer, inverini šećer, saharoza, pektini, skrobni sirup);
= 4. određivanje, odnosno dokazivanje sredstava za konzervisanje (suamporasta kiselina, mravlja ki= selina, benzoeva kiselina, salicilna kiselina) (kod poslednja dva samo dokazivanje);
5. određivanje l-askorbinske kiseline;
. određivanje pĐepela, peska;
“7. određivanje u vodi rastvorljivih, odnosno nera=
stvorljivih materija;
8. određivanje, odnosno dokazivanje teških metala (bakar, kalaj, olovo, arsen);
- 9. dokazivanje želirajućih i bojenih materija (želatina, agar-agar, traganmt, boje).
Svakako, u komentarisanju pojedinih metoda na prvom mestu treba istaći značaj pripreme uzorka za analizu. Činjenica je, da od načina pripreme zavisi uspeh analize. Kod loše pripremljenog uzorka i najtačnije izvedena analiza može dati lažnu preistavu O fizičkom i hemiskom sastavu analizirane sirovine, pogotovo ako se radi o produktu koji nije homogen. S toga smo smatrali za neophodno da naročito ukažemo na ovo, kao i na potrebu pravilnog čuvanja već pripremljenog uzorka do momenta analize. Uzorak se mora čuvati hermetički zatvoren kako bi se sprečilo isparavanje vode, odnosno sušenje, oksidacija, promena u organoleptičkim osobinama i druge pojave. Polazeći od toga, da uzorak me sme da pretrpi od momenta uzimanja pa do analize nikakve promene, ukazali smo na mogućnost čuvanja na niskoj tempe= raturi ili primenu antiseptika. Određujući minimalnu količinu materije neophodnu za analizu, klasifikujući uzorke i opisujući postupak njihove pripreme, smatrali smo da smo ovim analitičaru dovoljno istakli važnost pripreme uzoraka i popunili jednu prazninu koja bi se verovatno javila da ovo nismo uzeli u obzir.
Idemo li naznačenim grupama, prokomentarisa= ćemo najpre određivanje suvih materija, odnosno vode. Ovo je sasvim razumljivo ako imamo u vidu da je
[e]