JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA-

Tako se u nekim slučajevima ugljenisane čestice tretiraju vodom ili amoniumnitratom i t. sl. Kod metode koju smo predložili ubrzava se sagorevanje organskih čestica primenom 30% vodonikperoksida.

Pesak potiče u voćnim poluprerađevinama i gOtovim proizvodima iz dva izvora: kao prirodni sastojak plodova (silicijumova kiselina) ili kao primesa. TI poslednjem slučaju njegova sadržina može biti znatna, osobito ako se plodovi pre prerade ne peru.

Za određivanje sadržine peska odabrali smo metodu Krasnodarskog instituta kod koje se supstanca tretira azotnom, odnosno sumpornom kiselinom, pa se posle sagorevanja gravimetriski određuje sadržina peska. Metoda je jednostavna i lako izvodljiva, a daje zadovoljavajuće rezultate.

Materije nerastvorljive u vodi određuju se, prema predloženoj metodi, neposredno gravimetriski. PFiltrovanje se vrši kroz prethodno odmeren pamuk. Ova= kav način je predložen s toga što kroz filter prolaze vrlo teško pektinske i sluzaste materije, te je potrebno mnogo vremena da bi se nerastvoreni deo odvojio od tečnosti. Moglo bi se zameriti da kroz pamuk mogu proći i sasvim silne čestice; ako se pamučno cedilo pravilno pripremi tečnost će lako proći dok će zadržati i najsitnije čestice.

Kod određivanja materija u vodi rastvorljivih

upotrebljena je metoda koja koristeći filtrat, dobijen prilikom određivanja materija nerastvorljivih u vodi, ovaj razblažuje vodom, pa ga posle sušenja na 105 C „određuje gravimetriski. Ovo je uobičajena metoda koja ne pričinjava nikakve teškoće u radu.

Šećeri su važan sastojak voćnih prerađevina, koji uslovljavanje ne samo mogućnost konzervisanja već i organoleptičke osobine produkta. Otuda je određivamje njihove sadržine od velikog značaja. U ovu svrhu primejuju se dve grupe metoda: fizičke i hemiske.

Metoda koju smo predložili pripada grupi hemiskih

metoda, čija se suština sastoji u mogućnosti oksidisanja karbonilne grupe u šećeru, u alkalnoj sredini, primenom različitih reaktiva. U našoj metodi korišćena je osobina aldoze da redukuje alkalni rastvor bakarsulfata koji prelazi u kuprooksid a ovaj se zatim gra·vimetriski ili titrimetriski određuje. Ova, Missel-ova gravimetriska metoda koristi kao reaktiv Felling-ov rastvor. Daje dobre rezultate i izvodljiva je u uslovima naših tehničkih mogućnosti. Uz metodu su Dpriložene i odgovarajuće tablice.

Naši standardi dopuštaju dodavanje skrobnog sirupa, kako u cilju poboljšanja organoleptičkih osobina prcizvoda, tako i radi ekonomisanja saharozom. Za dokazivanje sirupa predložili smo metodu po Fieh-u, koja je lako izvodljiva i brza. Izbistren filtrat se kod ovog postupka tretira sa sonom kiselinom, pri čemu se u slučaju egzistencije sirupa javlja mućenje rastvora. Za određivanje je, pak, predložena metoda po Juckenack-u i Pasternack-u kod koje se određivanje sadržine skrobnog sirupa vrši merenjem ugla specifičnog skretanja invertovanog ekstrakta. Princip metode zasniva se na pretpostavci da se u voćnim proizvodima fruktoza i glukoza nalaze u jednakim količinskim razmerama i da proizvod ne sadrži druge vrste invertovanog šećera. Metoda ne zahteva neke posebne hemikalije, a od pribora samo polarimetar.

Pored metode date su i tablice za iznalaženje vrednosti sadržaja skrobnog sirupa (prema Beythien-u i Ze na osnovu ugla skretanja polarizovane svetosti. U cilju ekonomisanja voćnom masom, većeg primosa i poboljšanja organoleptičkih osobina proizvoda, standardi dopuštaju samo upotrebu prirodne voćne

želirajuće supstance — pektina, a zabranjuju dodatak

ostalih želirajućih materija.

Predložene metode za dokazivanje želirajućih ma-– terija (želatine, agar-agara, traganta) su jednostavne, brzo izvodljive i ne zahtevaju hemikalije koje nisu uobičajene u našoj laboratoriskoj praksi. Kod dokazivanja

želatine tretira se pripremljen rastvor kaliumbihroma= tom, odnosno koncentrovanom sumpornom kiselinomykojom prilikom se prisutna želatina javlja u vidu pahuljičastog taloga. Kod dokazivanja agar-agara pret= hodno pripremljen talog se iretira kalciumoksidom, filtrat neutrališe oksalnom kiselinom i meša sa fOrmaldehidom. U prisustvu agara obrazuje se čvrsta galerta. Dokazivanje traganta se vrši tretiranjem sup= stance razblaženom sumpornom kiselinom, pa se po dodatku joda i glicerina. mikroskopom posmatraju – ćelije traganta.

Voćnim prerađevinama se često dodaju veštačke“ boje u cilju maskiranja izvesnih nedostataka. Dok su. u nekim zemljama izvesne boje, ali u vrlo ograničenom obimu, dopuštene, dotle naši standardi ne dozVoO= ljavaju uopšte bojenje voćnih prerađevina. iz tog razloga smo predložili poznatu jednostavnu metodu dokazivanja veštačkih boja fiksiranjem ovih na obez=mašćenoj vuni.

Kod određivanja, pektina, važnog želirajućeg sredstva koga naši standardi dopuštaju, imali smo u vidu više metoda koje se zasnivaju na bhidrolizi, odnosno” određivanju sadržine pektina na bazi metilalkohola ill pektinske kiseline, koji se formiraju posle hidrolize. Dok se kod jedne grupe metoda određivanje vrši ko= lorimetrički ili jodometrički, kod druge se određuje pektinska kiselina, koja se može — kao u našem slučaju — staložiti kalcievim solima, pa u vidu kalcievogS. pektata sadržina pektina odrediti gravimetriski. Predložena metoda, po Griebel-u i Weiss-u, zasnovana nga ovom principu daje zadovoljavajuće rezultate.

U voćnim prerađevinama se može naći i etil-alkohol, kao rezultat alkoholne fermenfacije. Razume se, da se ovde radi o malim količinama alkohola. Iz tog. razloga je izbor pao na bihromatsku metodu, zasno= vanu na hemiskim reakcijama oksidacije alkohola Ova metoda se bazira na sposobnosti kaliumbihromata da u određenim uslovima kvantitativno oksidiše alKkoOhol u sirćetnu kiselinu. Metoda ne zahteva naročitu aparaturu, lako je izvodljiva i daje pouzdane rezultate. Prisustvo teških metala je posledica loše ambalaže, uređaja u kojima se vodi tehnološki proces i 1. sl. U dodiru sa ugljenim hidratima, belančevinama, masnim i drugim organskim materijama metali obrazuju. jedinjenja. Kako mogu izazvati teška trovanja orga= nizma, to se kod nekih tačno normira maksimalna dopuštena količina (bakar i kalaj), dok se za druge ne” dopušta ni prisustvo (olovo, arsen).

Predložene su prema tome metode dokazivanja arsena i olova, a dokazivanja i određivanja kalaja i bakra.

Za dokazivanje arsena predložena je metoda po Bettendorf-u, kod koje se supstanca tretira koncentro= vanom sonom kiselinom uz dodatak stanohlorida. Ova: metoda je lako izvodljiva i ne zahteva specijalne reaktive. Postoji više metoda za dokazivanje olova (gravi-" metriske, kolorimetriske, nefelometriske). Kod predložene metode po Svetlovu, upotrebom kaliumbihro= mata javlja se mutež olovohromata. U slučaju da je ova mutež teško primetna može se dokazivanje Dpro= veriti mikroelektrolizom. Kod ove metode je predviđen organski reaktiv, koji se u našim laboratorijama nalazi teže (Arnold-ov reaktiv), ali smo smatrali da ovo ne može biti razlog koji bi isključio primenu ove dosta precizne metode.

Određivanje kalaja može se utvrditi gSravimetriskim, volumetriskim, kao i elektrometriskim meto-=" dama. Predložena metoda pripada volumetriskim i zasniva se ma redukciji kalaja u rastvoru sone kiseline" pomoću aluminijuma, pa zatim na oksidaciji stvorenos SnCIl. određenim rastvorom joda. Metoda ne za= hteva neki naročiti pribor, kao ni specijalne hemikalije. Dosta je duga. Naročita pažnja je obraćena spaljivanju materije, jer se dešava da se na visokoj temperaturi kalaj izgubi isparavanjem. Zato je predložen: način sagorevanja mokrim putem.