JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA ::

profesionalne nastave, bez obzira na širinu znanja koje se želi dati, kako u školama, tako i u stručnim tepničkim institutima. .

Ja ču se docnije vratiti na neke razloge zašto je važno proučavanje terminologije, ali bih pre toga želeo da vam skrenem pažnju na jednu drugu važnu stranu ovog problema, čisto filološku; to je stepen jezičke čistoće koju treba održavati pri stvaranju ierminologije, 4 naročito u slučajevima kad su termini pozajmljeni iz drugog jezika, zato što ne postoji pogodna reč u maternjem jeziku, kojom bi mogao da se kratko i jasno izrazi neki proces ili fenomen.

Srećom, na polju čiste nauke, klasični jezici, latinski i grčki, pomogli su u formiranju novih termina, naročito kombinovanih reči, jer su ti jezici pomagali kroz vekove razvoj i napredak nauke i razvoj moderne civilizacije. Zbog toga je sigurno da će na ovom polju tehnički jezik biti bar etimološki čist. , |

Međutim ovo ne mora da bude uvek slučaj na polju industriske tehnike i tehnoloških procesa, gde su u nekim slučajevima izrazi kružili u početku samo između jedne male grupe ljudi, pa se dalje ta upoireba proširila i termini ušli najzad u opštu upotrebu.

ve su reči ponekad sasvim ipogodne i čak mogu da budu onomatopeične: npr. mada neka reč nema ničes filološki zajedničkog sa spoznajom koju izražava, on3 ipak može da svojim čisto zvučnim efektom izazove tu spoznaju. Takve reči mogu da budu dijalektične ili da pretstavljaju prilagođavanje stranih reči.

Želim da iznesem jedam primer o ovome. U jeziku koji se upotrebljava u talijanskoj industriji gume, a koji se prenosi i u industriju plastičnih masa, postoji reč koja može da se smatra manje-više pogodnom, prema tome kako je napisana, ali je uvek upotrebljiva

i opisna. Ova reč upotrebljava se da označi izgled ·

koji dobija ploča ili komad od gume ili plastičnog materijala usled nejednake disperzije sredstava za punjenje, a naročito pigmenta na površinu ploče. Uzrok ovome izgledu može da bude delirničan, ako ne i glavni fenomen optičke refleksije, refrakcije, apsorpcije i difuzije, koji utiču da se dobija utisak valovitosti, čija se raspodela menja prema tački sa koje se predmet posmatra. Reč upotrebljena u Italiji, kojom se izražava ova pojava ili izgled ploče može da se napiše, zajedno sa članom, na dva načina: »P arisnatura« ili »la rianatura«. Reč je u oba slučaja onomafopeična i opisna, i ja neznam zašto mi se sviđa prvi način. To je možda zato, što me reč na taj način napisana potseća na fenomen »optičkog poremećaja« koji nastaje u atlmosferi kad se vazduh zagreva usled konvektivnih pokreta, koji su do izvesne mere slični utisku koji daje proizvod o kome je reč. Međutim, ako se posmatra moguća etimologija reči, koja može da potiče iz milanskog dijalekta reči »rianat«, koja grubo znači »valovit«, ili ako se traži klasičan postanak — koji može da izgleda možda da je tražen iz vrlo daleke prošlosti — iz grčke reči pryvuvuhi (prelomifi), što znači prekinuti kontinuitet, erupciju, kretanje morskih talasa, tada reč treba da bude napisana »rianatura«. U svakom slučaju, ta reč može da se smatra kao pogodna i prihva{ljiva za prevođenje maprimer engleske reči ”waviness”, koja se upotrebljava da bi se izrazio izgled iste ploče.od gume ili. plastične mase, dok talijanska reč »onmdulacione« koja odgovara reči ”waviness" ima značenje koje je tačno, ali ne i specifično.

Neospormo je da se često može da ospori usvajanje takvih reči i pored toga što one već postoje i pretstavljaju zgodnu kovanicu. Kao primer mnmavešću reč »moldaggio«, izvedenu iz engleske reči ”moulding” (koju sam čuo da sa velikim odušsvljenjem brane zato, što može da se smatra kao međunarodma, jer reč »molda« postoji u španskom i »moule« u franmcuskom jeziku), da bi se njome izrazila talijanska reč »gstamnpo«. Ja se uvek divim oduševljenju i često se i sam oduševljavam, ali ovoga puta moram priznati da nisam bio ubeđen, da ova reč treba da Dpbostanme deo talijanskog jezika, pa makar i tehničkog — iako se sn tačke striktne čistoće jezika često moraju da čine ustupci u korist tehničkog jezika.

OBUAUET KO AAE UA OU i M U O II O | ________—=

59

Obzirom na pitanje čistoće, setio sam se završetka »aggio« koji puritanci nerado dozvoljavaju; oni bi žeeh da se njegova upotreba svede na reči 'koje su izvedene iz latinskog i imaju isti ili sličan završetak u latinskom. Kao primer naveo bih »stampaggio« koji bi korektnije glasio »stampatura« (moulding). Međutim, i ovakve slučajeve trebalo bi rešavati putem zdravog razuma: ako jedan idiomatski oblik dobije takvu opštu primenu, da bi uvođenje jezički čistije reči išlo teško, takve izuzetke treba ponekad dozvoliti. U svakom slučaju, izuzetci ne smeju da znače prihvatanje i uopštavanje jednoga principa. Važno je pronaći izvor iz koga potiče ova terminologija, pa na toj bazi proučavati i upoređivati značenja termina na raznim jezicima, upotrebljenih u raznim granama. Potrebno je održavati kontinuitet ove terminologije, a isto tako i Komisije raznih specijalizovanih +tela koje pripadaju centralnoj organizaciji, treba da održavaju čest uzajamni kontakt, kao i kontakt sa međunarodnom Komisijom za fermimologiju ISO. Isto tako je neophodno, da se sa ovom ferminologijom upoznaju svi radnici — specijalisti u svakoj grani, da bi znali tačne termine za materijal koji izrađuju i obrađuju, za mašine i pomoćna sredstva koja upotrebljavaju i za tehnološke procese koje izvode. Dovoljno je da se upoznaju makar i sa izvesnim brojem termina, ali da značaj tih termina (dobro znaju. LOogično je da će broj poznatih termina rasti sa brojem i razvojem ideja, ukoliko radnici prelaze sa nižeg na Viši nivo profesionalne nastave.

Nemamo nameru da ovde zalazimo u domen nastave, niti da dajemo savete onima koji treba da izrade program nastave, a koji dobro znaju kako to treba da se uradi, niti onima kojima je nastava profesija. Mi samo želimo da naglasimo potrebu koju radnici u industriji osećaju svakoga dama sve više, i koja svakoga dana postaje sve očiglednija i imperativnija. Šta više, sasvim je razumljivo da je naročito važna nastava na ozvaničenoj tačnoj termimologiji u granama industrija koje su se brzo razvijale i gde je teško zadržati termine koji se u tim granama sada uDpotrebljavaju. Sto se liče mlađih grana industrije, sećam se da” je na jednom sastanku Socićtć de Chimie Industrielle, na kome se diskutovalo o značaju standardizacije termina u hemiji, G. Dubois, direktor » Tehničkog centra za plastične materije« i pretsednmik radne grupe za »Nomemklaturu i terminologiju« ISO/TC 61 (Plastične materije), naglasio prilikom diskusije o problemima koji nastaju prilikom standardizacije plastičnih masa — novouvedenog člana hemiske industrije — da (ja citiram tekst iz jednog članka izašlog u »Chemie et Industrie«, jula 19592)« sama mladost ovih materija objašnjava nedostatak preciznosti u pogledu njene terminologije, njenog dimenzionalnog stanja, njene primene, gde ispitivanjem treba da se utvrde njene osobine«. |

Izneću jedan primer. Jednom sam čitao jedam takozvani priručnik, u kome je reč »copertone« upotrebljena mesto »copertuzra« (cover of a tyre) i gde je reč »plastiche« upotrebljena mesto »materie plastiche«. Prvi je izraz po poreklu možda ispravan, ali: je zastareo i nije više upotrebljiv; drugi je izraz nesrećan pokušaj skraćenice od »materie plastiche«. Možda bi se moglo da prigovori da je ipak najvažnije da ono što se htelo reći bude razumljivo, ali pri svemu tome kompromis treba izbegavati.

Ja ne mislim da kažem, da reč koja se izabere treba da bude definitivno usvojena: terminologija treba uvek da bude ograničena i uvek izražena istim rečima. Naprotiv, ponavljam, da ukoliko se tiče profesionalne nastave, ove definicije mogu da budu ma-– nje ili više razrađene, prema opširnosti nastave, ali smatram, da freba da postoji opšta osnova — osnova nacionalne kolekcije standardizovanih termina.

Jednom sam čuo od jedne osobe da joj je zamereno što je u izveštaju, koji se odnosio na neke istra-– živačke radove, upotrebila izraze koji, mada naučno tačni, nisu izrazi koji se upotrebljavaju u preduzeću